Знали смо већ након прве посете која се одиграла пре тачно две године, да се вреди својски помучити за породицу Марковић из (тада) Жупањца код Лазаревца и учинити све што је у нашој моћи, да би их извукли из неусловне и влажне куће у којој су скромно живели.
Некад и сад
Нисмо погрешили нимало у нашој процени, када смо се одазвали и посетили Марковиће на предлог пријатељског удружења Свети Сава из Лазаревца, а који су иначе породици првобитно помогли да откупе кућу у којој су до тада живели, јер породица није имала средстава да то сама уради. Тражило се интезивно месецима најбоље могуће решење, које је на крају и нађено, у виду једног погодног имања у селу Чибутковица.
Некад и сад
Пре неколико дана је пројекат и званично закључен, када смо Марковиће посетили и уселили на њихово ново имање, а које се налази недалеко од места где су до тада живели. Марковићима је наша организација купила кућу са помоћним објектима и са око 1.5 хектара имања (пољопривредно земљиште и шуме). Поред тога реновирано је купатило у кући, постављени су подови, обезбеђен је намештај (угаона гарнитура, трпезаријски сто са шест столица, четири кревета самца, два трокрилна ормана, два радна стола и две радне столице), бела техника (електрични шпорет, фрижидер, веш машина и бојлер) и купљен је половни трактор. За све наведено, заједно са трошковима адвокатских и нотарских услуга, утрошили смо 5.757.331 динар, од чега је у овој години утрошено 1.139.898 динара.
Некад и сад
Захвалност која се не може измерити, а ни описати речима, огледала се у очима како родитеља Здравка и Зорице, тако и деце Филипа (17), Милице (13), Саре (7) и Василија (3).
Хвала Господу Богу, појавили су се Срби за Србе и избавили нас из те лоше куће у којој смо живели. Ово имање у Чибутковици је прелепо и одлично за децу. Имамо све што нам је потребно да можемо да привређујемо и да радимо. Ја немам више могућности због болести да радим неке теже послове. Могу око куће и баште помало да помогнем, па ће све морати Филип да преузме. Ускоро ће бити пунолетан и надамо се да ће добити неки сталан посао – рекао нам је отац Здравко, видно срећан, јер сада има једну велику бригу мање, која га је поред болести озбиљно притискала.
Некад и сад
Одушевио нас је и тада мали Филип својом бистрином, али и зрелошћу која је атипична за једног петнаестогодишњака. Разумео је као одрастао све здравствене проблеме са којима се суреће његов отац, као и шта он мора да предузме по том питању. Сада након две године, већ још мало пунолетан момак, напредовао је у сваком погледу. Прави је ослонац и понос својим родитељима, малом брату и сестрама, а искрено се ни ми сами не сећамо, да смо икада упознали једног тако одговорног и марљивог дечка.
Много је лакше овде сад кад смо се преселили, није више толико стресно и напето као што је било у старој кући и не морамо о свему да бринемо, као што смо се бринули тад док смо били тамо. Ја спавам у овом издвојеном делу, па се осећам као да имам сам своју кућицу. И волим што имамо много шуме, ту се осећам пријатније и више ми прија по шуми да радим, него на грађевини. На грађевину сам кренуо када се отац разболео, није било другог избора. Али све у свему мислим да ћемо сад продисати када смо све ово добили – и више него јасно је све што смо поменули у вези Филипа, кроз ову његову изјаву, а којом смо се и ми још једном уверили да је помоћ стигла на право место.
Некад и сад
Сад имамо много више простора и за башту и за држање кока, коза, прасића. Много ће нам бити лакше него у старој кући. Почели смо већ да сејемо и узгајамо краставац, лук, паприку, грашак – апострофирала је значај баште и имања мајка Зорица, што би знатно требало да им олакша барем обезбеђивање основних животних намирница.
Некад и сад
И није то било све што се тиче овог надасве захтевног и обимног пројекта. На најлепши могући начин је стављена тачка, светом тајном крштења свих четворо малишана, које смо заједно са Удружењем Свети Сава иницирали, а које се одиграло пре неколико месеци.
Користимо ову прилику да се захвалимо једном великом човеку, добротвору српског народа и дугогодишњем донатору наше организације, који је обезбедио сва потребна средства за спровођење овог пројекта, а који је желео овај пут да остане анониман.
Марковићима желимо да на најбољи могући начин искористе нову животну шансу коју су добили захваљујући нашим донаторима и позивамо наравно све људе добре воље да учествују заједно са нама у оваквим дивним акцијама, које можемо спроводити само кроз узајaмну подршку.