Rumunska banda oko Požarevca opljačkala i pobila nekoliko povratnika iz inostranstva. To je, inače, praksa u Srbiji, da se ljudi iz rasejanja ucenjuju i pljačkaju.

D. Nikitović, Slobodan Pavlović i M. Lopušina

Marko Lopušina

Trojica Rumuna uhapšena su prošle nedelje u Požarevcu zbog sumnje da su zaklala muža i ženu Dragoljuba (71) i Dragu (73) Jugović u selu Brodice. I njihova tela bacila u septičku jamu. Uhapšeni su Grigorije Viorel Jon (55), German Florin (49) i Vasile Dumitresku (44), i veruje se da su Jugoviće zaklali iz koristoljublja. Kod jednog od njih nađen je i zlatni escajg koji je nestao iz kuće Jugovića.

Žrtve su gastarbajteri iz Austrije, koji su bili na odmoru u zavičaju. Pljačkaši i ubice su ih pratile, zatim napale d a bi im otele devize koje su zaradili na radu u inostranstvu. Sumnja se da su ovi Rumuni ubili još četvoro Srba iz dijaspore.

Nije ovo ni prvi, a nažalost ni poslednji put da su ljudi iz dijaspore žrtve napada raznih pljačkaša u otadžbini. Nekada su ti pljačkaši razbojnici, kao ovi Rumuni, a nekada pripadnici srpske mafije, a ponekad i lokalni politički funkcioneri i vlastodršci.

Krađa i pljačkanje ljudi iz dijaspor epočinje na aerodromu “Nikola Tesla” ili na taksi stanicama, kada vozači ovog javnog prevoza čuju d aje poutnik iz inostranstva. odmah njegov taksimetar poludi i naplati tri puta više, nego što je realna cena vožnje taksijem po Beogradu.

Zbog novca, miliona dolara koje Slobodan Pavlović iz Čikaga već godinama ulaže u Republici Srspkoj, trpi pritiske u BiH od ljudi sa vlasti koji mu šalju svoje čauše da im “daruje 100.000 dolara” ?

– Ljudi, u džepu imam 20 dolara. Ostali novac mi je u banci i u kreditima. Nemam “žive pare” da vam dam – najčešće je odgovarao Pavlović.

Kad nije davao vlastodržšci su sami uzimali. Pavlovićeva banka je više puta pljačkana. Samo u filijali u Doboju ukradneo je 1,2 miliona dolara. I kada bi bosanska policija našla pljačkaše banaka, puštala ih je na slobodu jer “noi su siroti i nemaju pare d avrate banci i Pavloviću”, odgovarano je iz Sarajeva.

Svaki Srbin iz Berlina zna za Đuru Plavšića, građevinara i nacionalnog radnika, koji već tri decenije gradi lepe kuće, zgrade i naselja po Nemačkoj.

– Izgradio nam je crkvenu salu i školu za našu decu, a poznat je i po tome što je sredio centar Berlina da izgleda lepše od Pariza – hvale ga parohijani hrama „Sveti Sava” iz nemačke prestonice.
Plavšić je u glavni grad Nemačke stigao pre tri decenije da obiđe sestru, a postao je gastarbajter. Prošao je klasičan put radnika na privremenom radu od fabričkog radnika do vlasnika sopstvene firme za izgradnju Nemačke. Vlasnik je već četrvt veka građevinske firme “Plasido”, koja je svojevremeno imala i 120 zaposlenih. Potvđuje nam glasine koje o njemu kruže među nemačkim Srbima.

– Doživeo sam u Aranšelovcu da mojim prijateljima iz dijaspore kradljivci ispred kuće otmu i odvezu skupoceni auto. Čekao sam kada će lopovi da uđu i u moju garažu i potegao sma pištolj. Opalio sam metak u vazduh i lopovi su pobegli. Ubrzo je, međutim, stigla policija koja me napala što kršim javni red i mir. Ništa policija nije rekla o opštinskim kradljivcima automobila, jer sigurno zna ko su ti kriminalci – kaže Đuro Plavšić.

U Srbiji je praksa da mafija „tipuje“, odnosno prati i procenjuje bogastvo naših ljudi iz rasejanja i čeka priliku da ih opljačka. Sava Sremac iz Vašingtona, koji je renovirao rodnu kuću u selu crepaja kod Zrenjanina, ostao je bez elektronskih uređaja i bele tehnike, koja mu je ukradena iz kuće.

– Dve godine je zrenjaninska policija, a potom i policija iz Novog Sada tragala za lopovima, ali ih nije pronašla, iako su ostavili otiske prstiju na prozorima moje kuće. Meni komšije kažu d a su lopovi prijatelji ljudi iz policije i da su me zajedno opljačkali, a ja u to ne mogu da verujem – kaže Sava Sremac.

Jedan ugledni profesor iz Evrope i jedan ugledni srpski patriota iz Amerike, uvek kada dođu u Srbiju iznajme prijatelje za telohranitelje. Izbegavaju da s epojavljuu u javnosti, sve iz straha d ane budu ucenjeni i opljačkani.

– Srpska mafija je opasna. Više puta je pokušala da me uceni da joj dam 200.000 evra. Čak mi je i pretila da će ćerku d a mi kidnapuje i potom da je od mafije otkupim. Prijavio sma ove pretnje policiji, ali me nije zaštitila, pa moram sam da se čuvam – kaže profesor iz Evrope

Sve je to deo politike vlasti prema dijaspori. Pokvaren je i odnos matice prema ličnoj svojini i imovini ljudi koji žive u inostranstvu, a posebno emigranata. Izgnani članovi porodice Karađorđević još nisu povratili svoju oduzetu imovinu, pa žive kao podstanari u Beogradu i u Kraljevskom dvoru. Da uđu u svoje domove nije uspelo ni običnim ljudima srpskog porekla iz rasejanja, jer matica Srbija trinaest godina od prvog obećanja još ne sporovdi svoj Zakon o restituciji.

– Država nije nikad izašla sa iskrenom namerom da se ljudima vrati oduzeta imovina, a većina tih ljudi je u poodmaklim godinama. Ovde se ne radi samo o materijalnom obeštećenju oduzete imovine, već o suštinskom vraćanju ljudskih prava. Potomci emigranata smatraju da su ih u Srbiji izdale demokratske vlasti. Njihovi roditelji i preci su bili “narodni neprijatelji” i završili su na srpskim grobljima u dijaspori. Sramota je da smo se toliko ogrešili o te ljude, od kojih mnogi nisu nikada mogli da dođu i vide svoju otadžbinu. I kako sad od potomaka tih ljudi tražiti da investiraju u Srbiju? – kaže bivši konzul Desko Nikitović.

Mile Nikolić humanitarni radnik iz Kalifornije, već dve godine čeka da sud presudi u Valjevu d amu se definitivno vrati oteta očevina. u Međuvremenu,m u njegovoj imovini uživa jedan valjevski hoštapler. Po Nikoliću, reč je o državnoj krađi i lopovluku moćnog pojedinca, kog ni sud u Valjevu ne može da pobedi.

Dokle tako Srbijo ?