Petica za poslušnost, nula za napredak: Zašto nazaduje srpsko obrazovanje?
Nazadovanje srpskog obrazovanja, koje je konstatovala Evropska komisija (EK), posledica je dugogodišnjih loših poteza vlasti, nedovoljnog ulaganja i političkih pritisaka, saglasni su sagovornici Danasa, koji nisu iznenađeni ocenama Komisije u najnovijem izveštaju za Srbiju.
Podsetimo, ocena 4 koju smo imali na otvaranju pregovora 2015. u Poglavlju 26 o obrazovanju i kulturi, ove godine je spuštena na 3,5. To je prvi put u istoriji da je nekome snižena ocena spremnosti za članstvo u Poglavlju 26.
S druge strane, ono što je rađeno u prethodnih godinu dana u obrazovanju opisano je kao “backsliding“, odnosno nazadovanje, a ekvivalent tome je ocena nula.
Miloš Đajić, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i član Pobunjenog univerziteta, kaže da je oblast obrazovanja u Srbiji dugo godina u ozbiljnom problemu, pre svega zbog loših obrazovnih politika, represije prema prosvetnim radnicima i generalno veoma lošeg položaja prosvetnih radnika u društvu.
– Uopšte me ne čudi da je to primetila i Evropska komisiju u svom godišnjem izveštaju. Vlada Srbije i Ministarstvo su najodgovorniji za ovavko stanje. Represija koja je nakon školske 2024/25. povećana, uz mnogobrojna otpuštanja, ucene i često nezakonite postupke se nastavila i pred ovu školsku godinu. Visoko obrazovanje je bilo pod stalnim pritiskom i pretnjama – nabraja Đajić.
On je uveren da će nakon pobede Studentske liste u obrazovanja krenuti ozbiljne reforme, koje će unaprediti mnogo toga pa veruje da će sledeći izveštaj EK biti mnogo, mnogo bolji.
– Čeka nas mnogo rada, ali i bolji period za prosvetu – ubeđen je Đajić.
Aleksandar Kavčić, profesor i osnivač Fondacije „Alek Kavčić“, kaže da ta fondacija već godinama upozorava da je stanje u srpskom obrazovanju čak mnogo gore nego što je opisano u izveštaju Evropske komisije.
– Ocena o nazadovanju nas nimalo ne iznenađuje, ali nam je čudno što se to tek sada konstatuje. Uz neprestana ometanja Vučićevog režima, mi već pet godina radimo upravo na poboljšanju obrazovnog sistema, da obrazovanje bude dostupno svakom detetu, bez obzira na materijalni položaj porodice, da se ukine privatni i državni monopol nad udžbenicima, da obezbedimo besplatne udžbenike. Organizovali smo i pomoć prosvetnim radnicima izloženim pritiscima i pokrenuli nagradu „Prosvetitelj“, kojom prepoznajemo i nagrađujemo izuzetnost u obrazovanju. Ipak, bez hitnih promena zakona, drugačijih budžetskih prioriteta i temeljne reforme celokupnog obrazovnog sistema, Srbija ne može očekivati stvarni napredak – ističe Kavčić.
Napominje da obrazovanje mora postati državni prioritet, ne samo na rečima već i na delu, ali ne zato što to Evropska komisija nalaže, već zato što je to naš nacionalni interes.
– U zemlji u kojoj imamo toliko odličnih učenika, a tako loše rezultate na PISA testiranju, možda je konačno vreme da se zapitamo šta zapravo ocenjujemo: znanje ili sposobnost da se ispune očekivanja? Gotovo polovina naših petnaestogodišnjaka ne dostiže ni osnovni nivo čitalačke pismenosti, a više od polovine matematičke. Ali zato petica ne manjka. Izgleda da smo pronašli način da obrazovni uspeh bude sve manje zavisan od obrazovanja – kaže Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti i kandidat na Studentskoj listi.
Isti princip, dodaje on, primenjujemo i na obrazovnu politiku.
– Imamo strategije, standarde, akcione planove, pravilnike i beskrajne izveštaje o unapređivanju kvaliteta. Na papiru smo gotovo evropska obrazovna velesila. U stvarnosti, sistem koji bi trebalo da razvija kritičko mišljenje kažnjava one koji misle kritički. Nastavnici se otpuštaju, direktori smenjuju, univerziteti disciplinuju, a stručna tela mesecima ne funkcionišu. Istovremeno, od škole se očekuje da vaspitava slobodne, odgovorne i samostalne ljude. Valjda pod uslovom da tu slobodu i samostalnost nikada ne upotrebe – navodi Blagojević.
On upozorava da najozbiljniji problem našeg obrazovanja nije samo u njegovim slabim rezultatima. Problem je, kaže, u tome što se godinama sistematski obesmišljava sama ideja obrazovanja kao javnog dobra, prostora slobode, društvene emancipacije i razvoja kritičke svesti.
– Umesto da škola bude mesto na kojem se autoritet preispituje argumentima, od nje se sve više očekuje da autoritet proizvodi i održava poslušnošću. U takvom sistemu nastavnik prestaje da bude intelektualac i postaje izvršilac, a učenik se priprema da bude podanik umesto građanina – ističe Blagojević.
Zbog svega navedenog za našeg sagovornika nazadovanje koje konstatuje Evropska komisija nije nikakvo iznenađenje već logičan rezultat obrazovne politike koja deklarativno zagovara evropske vrednosti, a u praksi potiskuje upravo one na kojima evropsko obrazovanje počiva.
– I možda je najveća ironija u tome što se vlast, naviknuta na poklanjanje ocena, sada suočila s komisijom kod koje ne može da interveniše za višu. Jer problem nije što je Srbija dobila lošu ocenu. Problem je što oni koji su je do nje doveli i dalje veruju da se i znanje, i ugled, i budućnost jedne zemlje mogu dobiti na poklon – ukazuje Blagojević.
Snežana Romandić Petrović, predsednica Unije sindikata škola Beograda, članice Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, ističe da taj sindikat kontinuirano, godinama, argumentovano iznosi kritike o stanju obrazovanja u Srbiji.
– Osim kritike davali smo i dajemo idejna rešenja kako sistem popraviti. Pitanje izdvajanja više novca za obrazovanje je važno, ali je i neophodno u prosvetu vratiti stručnost i depolitizovati obrazovni sistem – smatra Romandić Petrović.
Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.
