Gašenje Alta banke posebno pogodilo Ruse u Srbiji: Kako će naplatiti depozite i nastaviti poslovanje?

Andrej Mašutkin ima račun u banci, ima i para na njemu, ali kao da ih nema. Jer ovaj rusko-izraelski preduzetnik, koji već tri godine živi i radi u Beogradu, ima račun u Alta banci koja je izgubila dozvolu za rad i ide u stečaj.

„Sada smo jednostavno blokirani. Nemamo mogućnost da raspolažemo novcem na računu“, kaže Mašutkin za Dojče Vele.

Njegova firma je instalira audio-vizuelnu i informatičko-komunikacionu opremu. Plate za devetoro ljudi uspeo je da isplati pre gašenja banke. Onda su krenule muke – teže izmiruje obaveze, a klijenti za sada ne mogu da posluju sa njim.

To je jedna od hiljada sličnih priča nakon što je Narodna banka Srbije (NBS) prošle sedmice oduzela dozvolu za rad Alta banci, a potom je i uhapšen njen kontroverzni vlasnik Davor Macura. To je čovek koji je poslednjih godina vlasti SNS-a prešao put od par menjačnica do zvezda.

Macura je u pritvoru i sumnjiči se da je iz trezora banke „izneo“ oko 380 miliona evra. To jest, većina tog novca nikada nije ni ušla u trezor, već je keš od poslovanja završavao direktno kod Macure, tvrdi tužilaštvo.

Ko isplaćuje depozite

Iako je Alta držala ukupno svega oko tri odsto udela na bankarskom tržištu, ova ekspresna propast posle izbornog poraza SNS-a biće manja ili veća muka za hiljade ljudi.

Manja za one koji su na računu imali do 50.000 evra, jer za toliko garantuje država koja će te pare isplaćivati preko Poštanske štedionice. Veća za one koji su imali preko 50.000 evra.

Oni će taj višak morati da traže u stečajnom postupku, objašnjava Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

„Stečajni upravnik procenjuje stanje banke, utvrđuje koliko sredstava može da se vrati i pravi plan namirenja poverilaca“, kaže on za DW. „To može da bude relativno brzo, ali može da traje i godinama. Teško je proceniti koliko će postupak trajati dok se ne utvrdi koliko sredstava banka zaista ima.“

Nove i stare prepreke

Gašenje Alta banke posebno je pogodilo rusku zajednicu u Srbiji – i biznise i obične ljude. Prema procenama, u Srbiji živi oko 100.000 Rusa, koji imaju oko 12.000 firmi i preduzetničkih radnji.

Nije poznato koliko su oni imali računa u Alti. Ali jeste poznato da su maltene samo u toj banci mogli da otvore račun bez peripetija, pošto je većina njih izbegla iz Rusije nakon totalne ofanzive na Ukrajinu.

„Za nas je otvaranje bankovnog računa bilo pomalo stresno, jer nam nijedna druga banka nije odmah dozvolila da otvorimo račun“, kaže Mašutkin. „Prošli smo kroz veoma dugu proceduru provere. Još uvek čekamo da Rajfajzen banka odobri naš zahtev.“

Poteškoće sa drugim bankama

U Srbiji ne postoji zabrana otvaranja računa za ruske državljane. Banke moraju da proveravaju identitet klijenata i sprovode mere za sprečavanje pranja novca, ali ne mogu da odbiju zahtev samo zbog državljanstva.

No najveće banke u zemlji su u zapadnom vlasništvu, poput Rajfajzena, OTP, Inteze i UniCredit. Zbog finansijskih sankcija protiv Rusije, one vrše rigorozne provere porekla novca što je ponekad i nemoguće do kraja, te se klijenti odbijaju.

Više ruskih državljana za DW je ispričalo da su ili čekali nedeljama ili im je zahtev odbijen. Bogdan, koji je insistirao da mu ne objavimo prezime, tvrdi da on i njegovi prijatelji nisu uspeli da otvore račune u drugim bankama.

Bogdan živi od preprodaje nekretnina drugim Rusima. Kaže – uzima keš. „Lično nisam osetio kada je Alta ugašena, jer me ne zanima. Ali, znam druge kojima je mnogo teže, jer su koristili naplatne terminale te banke u lokalima koje drže, bili to kafići, saloni i slično“, kaže za DW.

Andrej Mašutkin sada mora da pronađe novu banku, prođe provere i prikupi dokumentaciju. „Potrebno je nekoliko hiljada evra da bi se prošao taj proces, angažovao advokat… Ali nije stvar u novcu. Stvar je u vremenu. A vreme košta.“

Ceo tekst pročitaje na portalu DW. 

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.