Gosti Utiska nedelje: Promene su počele, slede formiranje vlasti i preispitivanje rada službi bezbednosti

Konstitutivna sednica Skupštine zakazana je za 17. novembar. Na pitanje da li se u ovom trenutku zna ko će biti predsednik parlamenta, Šoškić odgovara potvrdno.

„Mislim da su studenti došli do kandidata koji će da obavlja tu funkciju. Mi smo u konstantnoj komunikaciji kao budući poslanici. Upoznajemo se sa mehanizmom funkcionisanja parlamenta, sa svim dokumentima koji su nužni da se znaju, uključujući poslovnik o radu, sa praksama koje su bile do sada u našoj zemlji, sa nekim komparativno međunarodnim praksama“, kaže Šoškić, u Utisku nedelje na N1.

Ističe da se „Studentska lista, koja u sebi ima uglavnom ljude koji nisu imali ranije kontakta sa politikom, ubrzano priprema i uči se da, onog trenutka kada bude došla u parlament, bude spremna“.

„Ja sam siguran da će se mnoge neverne tome, koje imaju utisak da će to sad biti neka grupa neiskusnih ljudi, prijatno iznenaditi načinom funkcionisanja i rad, ali ostavimo na kraju krajeva i da vidimo. Ono što je sigurno, to je da Studentska lista nastupa spremno. Mi smo željni da što pre dođe do te tranzicije vlasti, ne radi vlasti kao takve, nego da počnu reforme da se sprovode“, kaže Šoškić.

A i do sada je, dodaje, urađeno dosta toga.

„Samo spoznajom da je došlo do rezultata izbora koji su se desili, neke su institucije počele da rade svoj posao, neki pošteni ljudi su počeli da rade onako kako je u skladu sa Ustavom, zakonima, pravilnicima, profesionalnom etikom posla koji rade. Tako da, ja bih rekao, promene pozitivne su u toku i vidimo ih svi“, smatra on.

A od konstituisanja parlamenta, ističe, „stvari će se početi da ubrzavaju“.

„Jer će parlament prvo kao zakonodavno telo početi da funkcioniše, a onda nakon toga imate mogućnost formiranja skupštinskih odbora, pa onda izbor vlade. I to bi trebalo da se, ceo taj proces tranzicije, na izvestan način okonča okončanjem predsedničkih izbora, koji nema razloga da ne budu gotovi do kraja godine“, navodi on.

Nije on taj, ističe, koji treba da saopšti u javnosti ime predsednika Skupštine.

„Biće ubrzo, ništa neće kasniti. Tek za devet dana imamo konstituisanje parlamenta, do tada će se sigurno u javnosti pojaviti relevantne informacije“, kaže.

Dodaje da je proces odlučivanja interaktivan.

„Ako me pitate o tome kako se dolazi do konkretnih predloga, mi smo u konstantnoj komunikaciji sa studentima. Studenti takođe znaju da ova grupa izabranih ljudi sa Studentske liste, koji će ući u parlament, ona po slovu zakona postaje vlasnik mandata i ona samostalno odlučuje. Dakle, mi ćemo ući u jedan normalan politički proces koji krasi sve zemlje u Evropi, sigurno, a i šire, dakle sve uređene zemlje u svetu, gde će poslanici raditi svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom, vlada će imati svoja ovlašćenja, a ono što će se svakako uspostaviti, što je već u dejstvu, to je jedna vrsta, ne samo, programskog saglasja svih kandidata sa programom Studentske liste, nego i neposredne komunikacije“, kaže on.

Dodaje da bi voleo da vidi i neke od studenata, da se opredele da jedan deo vremena u narednom periodu provedu zapravo i u implementaciji politike programa Studentske liste.

„Da uzmu aktivno učešće, možda i u nekim državnim organima, možda u kabinetima, možda u nekim radnim grupama, stručnim grupama“, kaže Šoškić.

Na pitanje da li o ministrima odlučuje plenum ili Studentski pokret, ili to se dogovaraju zajedno, Šoškić kaže da „u ovoj fazi učestvuju studenti, ali uz komunikaciju sa ljudima sa liste“.

„Studenti imaju, kao što znate, vrlo razvijen sistem demokratskog odlučivanja unutar svog pokreta. Ja bih rekao da je taj postupak njihovog odlučivanja iznedrio ne samo među njima samima, već i izvanredne mlade ljude. Jer ja vam mogu reći, oni s kojima ja intenzivno komuniciram, a to nije mali broj, to su, da vam kažem, izvanredni mladi ljudi, inteligentni, preduzimljivi, vrlo operativni. Čini mi se da je taj sistem odlučivanja unutar Studentskog pokreta iznedrio na površinu izvanredne kandidate. S druge strane, videli smo da su oni imali jedan demokratski proces koji je doprineo da se formira ta lista od 250 kandidata. Siguran sam da je ostalo puno ljudi koji nisu na toj listi, koji zaslužuju da budu izabrani ili da rade odgovorne poslove u narednom periodu“, kaže Šoškić.

On ističe i da ima nekoliko modaliteta koji se koriste za komunikaciju oko izbora budućeg mandatara i predstavnika izvršne vlasti.

„Dakle, za svako ministarsko mesto biće više kandidata, za mandatara takođe se razmatra više kandidata. Taj demokratski proces, mislim da je jako važan“, kaže on i dodaje da će poslanici raditi u skladu sa programskim opredeljenjima, te da će se isto odnositi i na vladu.

Govoreći o saznanjima o prisluškivanju novinara nedeljnika Radar, Mališić u Utisku nedelje kaže da „svi koji prate društvenu scenu vide koji je stepen i masovnost nadzora“.

„I to je poslednjih nekoliko godina bilo toliko očigledno. Bilo je očigledno i ne samo po tome da su se stvari sa plenuma pojavljivale u tabloidima ili u televizijama, nego po tome što smo mi videli da su u stvari, da je fiksacija vlasti bivše bila na to da pronađe neki detalj iz biografije nečije, da bi mogao da ga kompromituje“, kaže ona.

Suštinski, dodaje, „ceo taj materijal iz tajnih službi očigledno se valjao po medijima“.

„Dakle, to saznanje da smo svi na neki način ‘pod merama’, svi smo doživljavali kao uobičajeni dekor života u ovakvim autoritarnim režimima. Ali ipak, onog trenutka kad vi dobijete papir, kad dobijete dokaz, onda vidite u stvari kako to izgleda. Znači, to nije neko apstraktno prisluškivanje o kome smo mi mislili: ‘sad neko sluša moj razgovor sa nekim’, nego mi po izboru ljudi koji su slušani, a mi imamo još informacija o tome da se još neki ljudi iz redakcije slušaju, ali nemamo dokaz i dok nemamo dokaz, mi o tome nećemo da govorimo“, kaže ona.

Podseća da su slušani i praćeni bili ona, Sandra Petrušić i Milan Radonjić.

„I sad, jasno je, ja svakodnevno razgovaram sa mojim istraživačkim novinarima, pre svega sa Vukom Cvijićem i Milanom Radonjićem, i sa drugim novinarima. I verovatno, iz te komunikacije, oni su mislili da mogu da saznaju verovatno ko su izvori, zato što u poslednje vreme Radar je objavljivao ono što, mislim, čitavi istraživački timovi ne mogu da objave. Mislim da bi tužilaštvo moglo da krene po tekstovima Radara i da radi sad, u narednom periodu, da ima dovoljno materijala za hapšenja i za privođenja i za sve što treba da radi“, kaže ona.

Dodaje da su ih prisluškivali u javnom prostoru.

„Da su nas prisluškivali u drugim prostorijama koje mi koristimo. Mi koristimo svoje stanove. Napisano je tačno za Milana Radonjića, stan u kome on živi sa svojom devojkom, njegov automobil, naša elektronska pošta. Dakle, rekli su da naša ‘nepovredivost pisma’ više ne važi. Dakle, sve što je moglo da se koristi kao način da mi budemo pod nadzorom, to je korišćeno. I ono što je meni bilo jako čudno, tu se pojavilo pet restorana u koje ni ja ni moje kolege uglavnom ne idemo. Znači, možda je neko išao negde. To je Madera, to je neki Cafe Moment, to je Kalemegdanska terasa, Franš, Šeher…“, kaže ona.

Ističe da su se pitali zašto.

„I onda su nam neki ljudi koji to dobro znaju objasnili da se suštinski preko toga što mene slušaju, na primer, i postave tako 4-5 restorana, stave u taj zahtev da se ja slušam, oni faktički imaju opravdanje da oni slušaju te restorane. Dakle, Madera se sluša, ne zbog mene, nego se sluša, a imaju izgovor, odnosno imaju papir da su preko mene. Znači, ja sam im omogućila, kroz taj papir, da oni slušaju Maderu, jer im tamo sede neki ljudi koje žele da slušaju, a za njih ne postoji papir“, kaže ona.

To govori o tome, navodi, da je „u poslednje verovatno 2-3 godine BIA intenzivirala taj posao i da je to njima bio apsolutno glavni posao – da prisluškuju“.

„Verovatno su tražili i neke detalje iz biografije, da bismo se našli na nekoj od televizija, sa nekim možda eksplicitnim snimcima. Pa kad to nisu našli, onda su verovatno kopali da traže izvore. Svi novinari koji se bave istraživačkim poslom znaju da je najvažnija stvar koju oni moraju da urade čuvanje izvora. Dakle, čuvanje izvora je nešto što je neprikosnoveno u našem poslu. I mi smo se zaista dovijali maksimalno, bez obzira što nismo imali taj papir, ali smo pretpostavili, ja sam pretpostavila, na primer, da se Vuk Cvijić prisluškuje. I onda je uvek bilo ostavljanje telefona, razgovor napolju…“, kaže.

Mališić precizira da Sandra Petrušić nije istraživački novinar, več politički.

„Ali verovatno su oni napravili tu neku šemu da preko nas troje mogu da kontrolišu celu redakciju. Mislim da su oni kroz to pokušavali da disciplinuju sve ljude, pre svega u strahu od toga da će biti prisluškivani, ovo šta su uradili, mislim da je to apsolutno za odgovornost. Ne samo nas kao medije, to je neverovatno, ali i to što su slušali i opozicione prvake i aktiviste i studente, što je neverovatno. Kad vidite one golobrade dečake koji su tek počeli, tek izašli, ovo su im prvi protesti u životu i prve aktivnosti u životu, oni su se već susreli sa tim da neka tajna policija, koja umesto da brani državu od nekih ozbiljnih neprijatelja, juri neke dečake i pokušava da ih pretvori u državne neprijatelje. Kad to vidite, onda je jasno da je ovaj sistem morao da padne, morao da se raspadne skroz“, kaže ona.

Na pitanje da li je ideja da BIA mora da se transformiše, Ninić odgovara da „nema nikakve dileme“.

„Dakle, ovo o čemu Vesna priča, i ovo što smo čitali u Radaru protekle nedelje, to je najbrutalniji, najbezobzirniji i najteži mehanizam zloupotrebe i vlasti i instrumenata kojima raspolažu službe bezbednosti, samo s jednim ciljem: da se etablira, ojača struktura jedne političke opcije, jednog čoveka, i da se obezbedi primat na izborima, a da se istovremeno, kako se to kolokvijalno kaže, izvrši pecanje, ili upecaju ljudi koji eventualno daju informacije Radaru“, kaže Ninić.

Predstoji, smatra on, „borba na više koloseka“.

„Sama ova spoznaja, ja verujem da nije prijatna. Dakle, ne samo zato što je reč o jednoj veoma invazivnoj meri, meri nadzora koja se, da kažem, u restriktivnoj situaciji izuzetnoj primenjuje, već je reč o osetnom zadiranju u privatnost ljudi koji se bave javnim poslom, javnim informisanjem, koji vode porodične živote na jedan miran način, koji pišu tekstove koji su veoma kredibilni i koji utiču na političke, društvene i ekonomske tokove u ovoj zemlji. Ljudi koji iza sebe imaju karijeru, dakle, nisu produkt nekih tabloida ili centara moći. Dakle, oni su se suočili s spoznajom da je intimna zona, zona privatnosti, bila na udaru jednog režima, jedne političke opcije, jednog lidera i njenog direktora koji je na čelu Bezbednosno-informativne agencije. I u tom smislu, ja vidim ovo kao jedan od razloga, dakle, ne jedini, ali jedan od razloga za demontažu te službe. Ja nisam dovoljno stručan da procenim kako bi ta demontaža izgledala, u kom pravcu bi se kretala. Da li u smislu gašenja same agencije, da li u smislu njenog redefinisanja, spajanja sa nekom drugom agencijom, formiranja druge službe, to treba ostaviti stručnjacima koje će delegirati Studentska lista i, u narednom periodu, verovatno izaći sa nekim rešenjima“, kaže on.

S druge strane, dodaje, „ovo zahteva ozbiljnu istragu nadležnog tužioca i, verovatno, ulaženje u same dosijee i fajlove te agencije“.

„Jer ja verujem da ovo nije izolovan slučaj. Ja verujem da je širi spektar i širi broj ljudi učesnika javnog i političkog života bio pod ovim merama na isti način, sa besmislenim optužbama za špijunažu“, kaže on.

Ninić je objasnio da „postoje dva načina prisluškivanja“.

„Mi kažemo kolokvijalno ‘prisluškivanje’, to je sprovođenje mera nadzora, tajnog nadzora, praćenja, nadziranja komunikacija na radnom mestu, u prostorijama u kojima se živi, motornih vozila, pa uostalom i ovih javnih susreta na javnim mestima. Dakle, jedan način je propisan strogo Zakonom o krivičnom postupku, i to su posebne dokazne radnje. Posebne dokazne radnje BIA može da inicira preko javnog tužioca, a javni tužilac obrazlaže i traži dozvolu i saglasnost sudije za prethodni postupak. Sudija za prethodni postupak, kada mu učinite dovoljno verovatnim i dovoljno izvesnim osnovanu sumnju da se neko bavi kriminalom, a stavlja pod mere određeno lice, dakle daje odobrenje tužilaštvu i vodi se postupak“, kaže on.

Te mere, objašnjava, traju tri meseca, mogu se produžiti još tri meseca, a za određenu kategoriju krivičnih dela eventualno još tri meseca.

„Dakle, šest meseci maksimalno, u restriktivnim, izuzetnim slučajevima devet meseci. I to je jedna vrsta nadzora koja treba da rezultira ili naredbom o sprovođenju istrage ili naredbom o obustavi istrage, jer znači da subjekt, meta koja je bila predmet posebnih dokaznih radnji, nije izvršilac bilo kog krivičnog dela. I to je ono što ide na relaciji BIA – tužilac – sud“, kaže on.

Drugi način je, kaže, sprovođenje mera, ne posebnih dokaznih radnji, nego sprovođenje mera na način propisan Zakonom o BIA.

„Postoji jedna odredba u Zakonu o BIA koja daje diskreciono pravo direktoru te agencije, u ovom slučaju Vladimiru Orliću, da pod određenom sumnjom napravi krug, spisak lica ili određeno lice, i predloži, da inicijativu predsedniku Višeg suda u Beogradu, u ovom slučaju Draganu Miloševiću, i kaže: eto, postoji neka osnovana sumnja da se ova lica bave krivičnim delom špijunaže, pa se uvek uzme neko najteže krivično delo da to zvuči bombastično, i mi bismo njih stavili pod neku vrstu monitoringa. Ti dokazi, koji se prikupe na taj način, a oni se prikupljaju na identičan način kao u ovoj prvoj kategoriji, oni ne mogu da budu upotrebljeni u krivičnom postupku. Oni služe samo kao operativna informacija, i operativno saznanje da postoji neka grupa koja podriva ustavno uređenje, ekonomski i politički sistem, i ako ovaj opseg prisluškivanja da kvalitetan rezultat, onda se primenjuje ovaj prvi metod u ovoj prvoj proceduri“, kaže.

Ovde imamo situaciju, ističe Ninić, da direktor BIA procenjuje da treba da stavi novinare Radara pod mere, da mu to omogućuje predsednik Višeg suda.

„Dakle, nema tužioca, ne mogu informacije da cure, ostaju samo na relaciji prvi čovek BIA, predsednik Višeg suda. I imamo skladištenje, pohranjivanje tih podataka za potrebe tabloida, za potrebe Aleksandra Vučića, da može u svojim emisijama, na svojim medijima i konferencijama da preti ljudima, da ih ucenjuje i da im šalje skrivene poruke, da zna on o njima, ali eto, neće on da kaže“, kaže Ninić.

Ponavlja da tu imamo „pohranjivanje najosetljivijih ličnih podataka u fondove i arhive BIA za potrebe obračuna sa političkim neistomišljenicima“.

„To bi trebalo sad po zakonu, sve što je prikupljeno da bude uništeno, ali ne znamo gde su ovi uređaji. Ja sam prošle nedelje obavestio predstavnike Studentskog pokreta da imam saznanja da su uređaji za prisluškivanje u prostorijama jedne studentske organizacije u Srbiji i dalje postavljeni, da te prostorije treba da se pregledaju. To su izuzetno skupi uređaji, skupa oprema, ona nije izmeštena, a služila je za prisluškivanje studenata i prikupljanje podataka o njihovim aktivnostima. Ja verujem, kada se konsoliduje nova vlada, institucije i Bezbednosno-informativna agencija, da redakcija, ovi restorani, njihovi privatni stanovi i automobili treba da budu pregledani od stručnih lica koji će o tome napraviti izveštaj i zabeleške, jer jedini je to način da se ta oprema demontira. Ali sve je ovo posledica činjenice da mi svih 14 godina nemamo nadzor nad radom službi bezbednosti“, napominje on.

Šoškić je rekao da su očigledno uneti neki elementi u postojeći pravni okvir koji određene neprihvatljive radnje čine legalnim, ali zapravo neprimerenim za jedno civilizovano društvo.

„Dakle, moraju se otkloniti te anomalije koje su uvedene u naš pravni sistem i koje omogućavaju da su određene stvari formalno po zakonu, ali suštinski suprotne načelima civilizovanog upravljanja državom i dostojanstvenog života građana“, rekao je Šoškić.

On je naveo da je ono što bi u Srbiji trebalo dodatno uraditi je da se ugrade u naš zakonski okvir mehanizmi koji će da spreče da samovolja pojedinca bilo kada u budućnosti uspe da sistem stavi pod svoju kontrolu, „kao što smo imali prilike da gledamo u poslednjih 14 godina“.

„Sve ove stvari koje smo mi gledali, nažalost, bile su vrlo često u takvoj formi da kad vi razmislite o njima, šta se to stvarno dešava u našoj zemlji, vidimo da mi kao građani plaćamo da nas neko ponižava, eksploatiše i dovodi u zabludu i čini građanima drugog reda. Dakle, to su procesi koji su duboko anticivilizacijski. Mi smo kao zemlja se vratili unazad. Po nekim aspektima, ja bih rekao da mehanizmi vladanja u našoj zemlji podsećaju na rani srednji vek, a ne na 21. vek“, ocenio je on.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.