U BEOGRADU SE MENjA VLAST, A ZATIM I U OSTATKU SRBIJE

Dešavanja su dosta intezivna u poslednje vreme. Sve je krenulo nagovorom da se izbori na Kosovu bojkotuju. Nastavilo se tragedijom u osnovnoj školi u Beogradu i ne pojavljivanju vrha države i grada na mestu tragedije.

Sahrana Engleske kraljice je ispoštovana sa sve crninom, a nije bilo mesta da se položi cveće i upiše u knjigu žalosti u školi u kojoj se desila tragedija, onih koji su morali to da urade i da se lično pojave. Logično je da se građani okupe i da traže veću bezbednost za svoju decu i sebe. Normalno je da opozicija prisvoji nezadovoljstvo građana i da ga usmerava u , njima, željenom pravcu. Masakr u Mladenovcu je ulje na vatru. Kontra miting pa ponovno, svakodnevno, okupljanje građana vođeno samo sopstvenom voljom i htenjem. Hapšenje Srba na severu Kosova. Upad specijalaca i odsustvo reakcija iz Srbije. Retorika i pretnje nekakvom akcijom nije sredstvo kojim se suprostavlja pucanju na ljude. Protesti Srba u Kosovskim opštinama protiv čelnika Srpske liste. Sve to vodi samo u jednom pravcu.

Slažem se da se vlast u Srbiji osilila. Slažem se da su se „najeli, napili, nafatirali“. Ima istine da nam premijer često ne zna šta priča i da je tu samo zato što je poslušan i bezpogovoran. Mogu se složiti da nam Beograd vodi sličan profil čoveka. Moram se složiti da se kadriranje na funkcije sprovodi na osnovu „što gori to bolji“ jer taj gori će sve uraditi da bi ostao tu. Sve u svemu mnogi od nas će se složiti da ovo podseća na 2000. i na 2012. Tadašnji režimi su se, zadnjih godina pred smenu, ponašali slično. Do duše, različiti su uslovi bili. Drugačije političke situacije. Devedesetih je bio građanski rat, inflacija, sankcije, bombardovanje i jak pritisak zapada. Dvanaeste je situacija bila mnogo mirnija ali ekonomska situacija je bila loša. Podivljali kadrovi „Iz-no-gudovi“ koji su hteli da budu „Kalif umesto kalifa“, urušili su sistem. Urušavanju je doprinelo i mnogo parazitskih stranaka koji su , nazivajući sebe elitističkim, nehumano sisali budžet i otimali funkcije.

SPS je imao svoj Jul i Novu Demokratiju. Demokrate su imale , kao prvu i najgoru G17+(URS), i istu onu Novu demokratiju , DPS , … i još par „vampira“.

SNS je u želji da Srbija bude „jednoumna“ pokupio sve kadrove iz svih stranaka ali nije naučio ništa o selektovanju. Polako je odstranjivao svoje i vršio supstituciju ubacivanjem karijernih poltrona koji su 2012. prvi napustili brod i cijukavši došli da traže sir kod novog, glavnog, mačka. Mačak ih nije pojeo jer je video nove „kvalitete“ . Poput ovog „našeg“ Čupkovića, pa i Čučkovića, Šapića, Grubješićke, i još nekih zvučnih imena.

Znao je da će ga sluziti bolje nego ovi koji su ga doveli na vlast ali nije shvatio da su to samo putnici. Oni putuju od funkcije do funkcije, od gospodara do gospodara i u toj svojoj simbiozi izvlače sve što mogu i sve dok postoje resursi. G17+ i Jul su tipični primeri parazitiranja s’tim što ovi iz G17+ su evoluciono napredovali pa su stekli veću sposobnost mimikrije.

Današnja situacija je slična.Tu su Karići, oni Popovićevi ni imena ne mogu ds im se setim, tu je SPO, tu su neke , nazovi stranke, koje nemaju ni članstvo ni infrastrukturu. Tu su kadrovi Jula i naravno G17+.

Znači istorija se ponavlja. Šta nam se to danas, kao pretendente za vlast, nudi . Danas nam se nudi „demokratska“ opcija. Nudi nam se DS u više veličina i dezena. Nudi nam se kao SSP, Narodna Stranka, SDP, Levica Srbije, i pored još poneke razblažene verzije kao što je Nova Stranka. Nudi nam se i DS kao izvorni DS. Da ne zaboravim LDP. Znače Đilas, Jeremić, Tadić, Borko , Živković, Čeda i na kraju Lutovac. Sve aktivniji su i Balša i Jerkovka.

Sve sami članovi nekadašnje DS koji se nisu slagali baš najbolje dok su bili zajedno. .

Mišljenja sam da nas naš stav „nema veze ko, samo da ovi odu“ ne vodi baš u pravom pravcu a za to imamo primere u isti onim promenama 2000 i 2012.

Veoma bitno je KO. To je bitnije nego „samo da ovi odu“.

„Ko“ je pitanje zrelog razmišljanja. Odgovornog razmišljanja a ovo „samo da ovi odu“ je tradicionalna Srpska tvrdoglavost i inat.

To je poput one “ Nema veze što mi je crkla krava važno je da komšiji gori štala.“

Odgovornost je na nama. Promene DA ali važno je KO.

Hoće li nam „zapad“ nametnuti nekog ili ćemo ga sami izroditi. Da li bi taj neko mogao da se probije kroz ovu šumu „demokrata“ bez njihove saglasnosti ili bez guranja sa strane.

Da li bi kadrovi koji nam se nameću sa strane služili Srbiji ili bi prevashodno štitili intrese svojih mentora?

Eto dileme. Zadržati ove što služe sebi ili prihvatiti one koji će imati prekograničnu službu i obavezu?

Ko će služiti Srbiji i narodu Srbije?

Zbog Srbije moramo biti ozbiljni. Ne sme nas voditi inat i ostrašćenost. U koliko ne prihvatimo razum kao vodilju ubrzo ćemo imati isti problem. Doći ćemo opet do raznih kadrova poput Panti, Čupkovića, ili će čak baš oni , opet, biti u igri. Što da ne? Poslušni su. Prilagodljivi. Znaju da puze gde treba, a znaju i da grizu gde mogu.

Gledaćemo neki novi Pink. Nametaće nam se neki drugi idoli poput Jeremićke, Karleuše ili Kristijana. Bljuvotine, tračarenje, laži, spinovanje, razvrat, propagiranje krimainala i ostale pošasti, koje su deo asimetričnog dejstva ovog hibridnog rata koji se odavno vodi protiv nas, će ostati i dalje na snazi. Sve će ubrzo biti isto. Opet će sjahati Kurta da bi uzjahao Murta. Od uvođenja višestranačja bilo je previš Kurti i previše Murti. Previše za ovako malu zemlju.

Prvo će se promeniti Beograd , a Repubkika će ostati pod kontrolom SNS. Za dve godine , na prevremenim, izazvanim, izborima promeniće se i sastav Skupštine RS. Sve je to već viđeno i kao da je sve već dogovoreno. Vlast će se prividno mirno i postepeno menjati. Nova gradska vlast se neće baviti SNS-om nego Šapićem. Nova Opštinska vlast će zaboraviti na Živadinku i Simonovića, već će gledati u Pantine promašaje. Čupković je sada zvanično „ništa“ i neće imati odgovornost za izborne troškove u budžetu. Pantini savetnici i zamenici, članovi veća, načelnici, odreći će se Pantelića svaki po „tri puta pre nego što petao zapeva“, poput apostola Petra koji se odrekao Isusa. Naravno, ne poredim dotičnog sa Isusom nego podsećam na međuljudske odnose i vernost. Govoriće da nemaju veze sa njim. Maltene da ga i ne poznaju. Da ništa nisu znali. Da ni u čemu nisu učestvovali, a ovaj neće imati razumevanja i spremnosti za praštanje nego će tražiti greške i izgovore u svima njima.

Biće to interesantan period. Treba se na vreme snadbeti kokicama i drugim grickalicama jer predstava tek treba da krene. Biće to mnogo interesantno.

autor:Goran Pekarski