СРПСКИ БРАТ

Руси и Срби су ВЕКОВНИ ПРИЈАТЕЉИ и то ће одувек важити за истиниту ПОЈАВУ и тако и треба да буде. Два Народа треба да се воле, поштују, цене и помажу у свим могућим приликама и треба да буду нераздвојни и нераскидиви у било чему. Никада Руси и Срби не треба да се деле и никада не треба да буду раздвојени као Народ и Нација. Безброј је СВЕДОЧАНСТАВА који прелепо описују љубав Србије према Русији и Русије према Србији. То су трајне СПОНЕ које нас повезују и учвршћују у сваком смислу и погледу. Православље спаја Србе и Русе и једна ВЕРА спаја Србе и Русе. Због те констатације треба желети да Срби и Руси буду повезани и да их данашњица никада не разбратими и закрви. Молимо се Богу да тако и буде.

Специјалац кога су одликовали и Путин и Медведев, дошао је 1999. године на Косово и Метохију да несебично помогне православној Браћи.

Међу бројним руским Добровољцима који су 1999-те године за време НATO бомбардовања дошли у Србију да би се заједно са Припадницима наше војске борили против Непријатеља, почасно место припада Анатолију Лебеду Тољи, руском Пуковнику који је међу првима окупио своје борце и ставио се на располагање српској војсци. Посебно се истакао у биткама на српско-албанској граници помажући нашим борцима на Кошарама и Паштрику. Учествовао је у борбама код Призрена и Ђаковице, где су српске снаге сломиле неколико офанзива у склопу ваздушно копнене операције НАТО Савеза. Често је истицао да је 1999. године дошао да помогне својој православној Браћи. Много му је значило да се тај његов потез не схвати погрешно, тврдећи да је на Косово дошао из својих уверења да помогне Србима и Србији, а не као Плаћеник.

Лебед је рођен 1963. године у граду Валга, који данас припада Естонији. Приступио је Армији бившег Совјетског Савеза 1981. године. Пет година касније завршио је Ваздухопловну школу и постао Инжињер авијације и од тада је био у ваздушно-десантним јединицама. Учествовао је у војним операцијама у Авганистану 1986. године и 1987. године. Иако пензионисан 1994. године од када је радио у Фонду за Ветеране Авганистана, Лебед је наставио да се бори на разним фронтовима.

Од 1999. године до 2007. године више од 10 пута је био у Чеченији, где је учествовао у специјалним операцијама. У једној од њих, у борбама на планини Улус-Керт, нагазио је на мину и изгубио ногу. То га није спречило да и даље буде на располагању Русији.

Владао је разним борилачким вештинама, скакао падобраном. Имао је преко 840 скокова.

Орден Хероја Руске Федерације добио је 2005. године за подвиг који је учинио почетком те године у Чеченији. Његова јединица је упала у заседу 9. јануара 2005. године, али је он одбио да преда рањене Саборце. Борио се, савладао је Непријатеље и спасио животе својих војника. Само две недеље касније рањен је неколико пута у леђа док је штитио своје људе од експлозије бомбе. Међутим и тако рањен успео је да уништи базу Непријатеља.

Орден му је уручио лично Владимир Путин.

Због херојства у Јужној Осетији 2008. године, Лебед кога су још звали и Рамбо, одликован је Орденом Светог Ђорђа четврте класе. Ово одликовање му је доделио тадашњи Председник Русије Дмитриј Медведев.

Лебед је погинуо у саобраћајној несрећи 27. априла 2012. године, када је изгубио контролу над својим возилом.

Вечна ти слава и спомен драги Брате наш Анатолиј!