Milutin Petrović ne može da snima „Dečanski ključ“ bez blagoslova manastira – Kultura

Zatim je ove nedelje reditelj Milutin Petrović najavio da će krajem septembra ekipa otići u Dečane i početi snimanje, a da je premijera planirana za 24. novembar sledeće godine, na Dan svetog kralja Stefana Dečanskog.

Međutim, Uprava manastira Visoki Dečani je, barem za sad, osporila snimanje Petrovićevog filma.

Kako su naveli na Tviteru, za najavljeno snimanje ne postoji blagoslov episkopa raško-prizrenskog Teodosija, koje, takođe, nije dogovoreno ni sa igumanom manastira arhimandritom Savom.

Poručuju da je promovisanje nasleđa srpske pravoslavne crkve na Kosovu u okviru Eparhije raško-prizrenske moguće samo uz blagoslov eparhijskog episkopa i u saradnji sa manastirima ili parohijskim crkvama. Napominju i da je „pominjanje snimanja ovog filma u nekim medijima kosovskih Albanaca, bez ikakve provere kod Manastira Dečani i Eparhije, zlonamerno prikazano kao aktivnost usmerena protiv Kosova.“

Uz molbu za razumevanje, Ana Rodić koscenarista „Dečanskog ključa“ (uz Sašu Radojevića i Živojina Rakočevića iz Gračanice), ne želi da komentariše ovu delikatnu situaciju. Nezvanično za portal „Vremena“ kaže da je takvo raspoloženje i ostalih iz ekipe, da su o svemu saznali iz medija, da imaju veliko razumevanje prema tim divnim ljudima iz Dečana, i da se nada da ćemo se uskoro čuti nekim drugim boljim povodom.

Najavljujući film, Milutin Petrović je objasnio da priča prati dvojicu sveštenika između kojih postoji paralela. To su sadašnji iguman Sava Janjić i Danilo Kažanegra koji je bio iguman tokom „možda još težih vremena, ako su bila ikad teža vremena“, krajem 18. veka.

Tom prilikom, reditelj je rekao da je hteo da uradi, „najbolji film svih vremena“ a Dečani su povod za tako nešto, jer su stvarno „srce i koren svih stvari“. Ko god je bio u Dečanima razume o čemu je reč, „jer Dečani su mesto gde odeš i posle toga više ništa nije isto.“

Foto: Tanjug

Rekao je da “ to nije nikakva mistifikacija, nije neka onostrana stvar nego je fizička. Bukvalno, odeš tamo i pitaš se šta se sad promenilo“, i istakao da su „ljudi koji su ovo radili, Sveti kralj Milutin, u stvari najviše je radio car Dušan pa bi se moglo reći da su Dečani najviše njegova zadužbina, imali su takav uvid u estetiku, u stil, u duboke duhovne stvari vezane za lepotu, za sklad, za stvari koje čine suštinu čovečanstva, da sam se ja, koji treba da radim ovaj film, prema njima osetio kao neki poslednji neobrazovani papak“.

Drugi razlog zašto se radi ovaj film, proističe iz običaja Srba da se obraćaju sami sebi, da „se obraćaju onima za koje nema potrebe da ih ubeđuješ“.

U obrazloženju Filmskog centra Srbije zašto će sufinansirati „Dečanski ključ“ sa 9.000. 000 dinara, između ostalog piše u da je „Istorija manastira Dečani u dobroj meri i istorija Srbije. Borba za opstanak manastira jeste i borba kako srednjevekovne tako i moderne Srbije. Autor na dobar način koncentriše pažnju na dve ključne krize manastira: onu iz 18. veka kao posledicu seobe Srba i onu u kontekstu ratova 90-tih. Planirajući da koristi različite vrste dokumentarnog materijala, autorova namera je da film vodi tako da iz više uglova, preko istorijata Dečana, predstavi sliku dinamične istorije Кosova i Metohije“.

Iz razgovora sa autorom,konkursna  komisija FCS-a je, kako je još navedeno, stekla utisak da će tokom realizacije biti na delu rediteljski postupak koji na originalan, dinamičan i zanimljiv način koristi i uobličava dokumentarni materijal.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com