У драматичној и крвавој историји 2. светског рата током којег су нацистички злочинци и њихови сарадници покушали да избришу са лица земље читаве нације и расе, над српским народом у усташкој НДХ извршен је систематски геноцид. По узору на своје злочиначке савезнике у Берлину, хрватске усташе уништиле су преко милион српских цивила, истовремено убијајући Јевреје, Роме и све противнике нацистичког поретка у поробљеној Европи. Антисрпски и антисемитски закони ступили су на снагу одмах по проглашењу марионетске хрватске „државе“ 10. априла 1941. године.
Српски покрет РОД подсећа на 22.април 1945. године, трагичан, али и јуначки датум када су групе преживелих заточеника усташког концентрационог логора смрти Јасеновац извршиле покушај пробоја у слободу. Овај дан у свету се обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Срби, Јевреји и остали „непожељни“ елементи у Трећем Рајху на територији окупиране Југославије плански и на најсуровије начине убијани су у систему концентрационих логора као што су Јасеновац, Градишка, Јастребарско, Паг, али и на сваком месту које се налазило под усташком или немачком контролом током читавог рата.
Српски родољуби одају дужну почаст херојским Србима, Јеврејима и осталим намученим логорашима које је 22. априла 1945. године мотивисала часна смрт у борби против својих крволока уместо мирног прихватања неумољиве трагичне ликвидације у логору на самом крају рата. Усташки злочинци су убрзано палили логорску документацију, минирали објекте и вршили убиства преосталих и новопридошлих логораша.
Усташе су 21.априла 1945. године приступили уништењу женског логора када су немилосрдно убили 80 преосталих и немоћних логорашица. Југословенске војне јединице налазиле су се тада у близини Јасеновца и дан ослобођења логора био је само питање тренутка. Претпоставља се да је на дан пробоја логораша из јасеновачког пакла у логору било између 1075 и 1220 особа. Измучени логораши одлучили су се на покушај пробоја не желећи више да страдају од безбожничке усташке руке, а смрт у борби био је последњи достојанствен избор који су ови мученици могли да одаберу. Пробој је започео 22. априла око 10 часова ујутру из фабричке зграде „Циглана“ у којој се налазило око 1073 логораша. Близу 600 људи који су још увек били у стању да се боре, кренули су подељени на десетине у очајнички јуриш према усташким крвницима и ка слободи. Наоружани моткама, импровизованим ножевима, циглама и голим рукама они су успели да убију неколико усташа, преотму оружје и упуте се према капији која је делила слободу од логорског ужаса. Из бункера и са стражарских места, усташе су митраљезима пуцали на ове храбре људе, док је логораш – херој Миле Ристић успео рукама да задави једног усташког митраљесца и запуца по зликовцима.
Сматрамо да је наша дужност да затражимо од надлежних власти да једна београдска улица добије име по српском јунаку Ристићу. Подсећамо да се од око 600 учесника пробоја из јасеновачке „Циглане“ слободе докопало само 117 логораша, а остали су погинули у јуришу до логорске капије, по околним ливадама и у реци Сави. Преосталих 470 немоћних логораша који нису имали снаге за пробој из „Циглане“, усташе су касније поубијале и спалиле заједно са логорским објектима. Истога дана, око 8 часова увече започео је други јасеновачки пробој. Још 147 преосталих логораша из „Кожаре“ организовано напада на стражаре и убија тројицу усташа. Подељени у групе, пробијали су се према пољима иза логорских капија и ка железничкој станици. Током ноћне потере, усташе су већину учесника пробоја убиле, а слободу је дочекало само 11 логораша. Био је ово стравичан крај херојског покушаја задобијања слободе у последњим данима постојања логора. Након људском уму незамисливих тортура и злочина који су почињени у Јасеновцу, ово је био једини могући избор логораша осуђених на смрт од усташке руке. Понижени и изнемогли заточеници изабрали су смрт у пробоју пре него да чекају звери у људском облику које би им пресуђивали на најмонструозније начине.
Према подацима Међународне комисије за истину о систему концентрационих логора у НДХ, од 1941 – 45 године усташе су у Јасеновцу и Доњој Градини убиле 700 000 Срба, 80 000 Рома и 23 000 Јевреја. Смрт у овим логорима задесила је и хиљаде хрватских антинациста, комуниста, муслимана, Словенаца и припадника осталих нација и политичких опредељења.
Српска православна црква је 22. април ставила у црквени календар као посебан датум.Тога дана се, као и 28. јуна (Косовски бој 1389. године) и 24. марта (почетак НАТО агресије 1999. године) служи заповедни парастос!
Дан пробоја јасеновачких логораша прерастао је у црквено – литургијски празник, као и 13. септембар када Православна црква слави Мученике јасеновачке! Уверени смо да се будући српски нараштаји морају заветовати на вечно сећање на све невино пострадале људе, жене и децу како се почињени геноцид никада више не би догодио. Морамо градити модерну и снажну државу