„Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan“: Dejan Šoškić i o prodaji NIS, Alta banci…

Gostujući u emisiji Oko na Radio-televiziji Srbije, Šoškić je istakao da će građani biti ti koji će, na različite načine, snositi posledice onoga što smatra propustima u kontroli poslovanja Alta banke.

„Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci, te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku“, rekao je Dejan  Šoškić.

Kako je objasnio, Zakon o bankama predviđa kriterijume koje moraju da ispune potencijalni vlasnici banaka, pre svega kada je reč o kredibilitetu, stručnosti i kapitalnoj sposobnosti.

„Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, odnosno da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome da u bankarski sektor mogu da uđu samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu kredibilitet, znanje i kapitalnu sposobnost“, naveo je Šoškić.

Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni. Kako je objasnio, Centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.

Kao posebno zabrinjavajući podatak izdvojio je to što je, prema njegovim rečima, Alta banka u poslovnim knjigama prikazivala više od 20 odsto imovine u gotovini.

„To su sve vrlo ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke Srbije. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage su svakako direktor Sektora kontrole banaka, a onda i najviše rukovodstvo u centralnoj banci, od čijih odluka zavisi da li će se postupati u ovakvim slučajevima ili ne“, rekao je Šoškić.

Naglasio je i da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.

„Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga u ovom trenutku nema nikakve diskusije“, poručio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i instrumentima monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.

„Deviznih rezervi ima. Postoje instrumenti monetarne politike kojima se može obezbediti i podržati fiksni kurs. Mi nismo nestabilna zemlja. Prema tome, devizni režim će ostati nepromenjen. Fiksni kurs je lako održavati, samo je pitanje opredeljenja“, istakao je Šoškić.

Kada je reč o američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, Šoškić je ocenio da je neophodno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom, kako se ne bi ugrozilo poslovanje kompanije.

Šoškić je naveo da Srbija ima tri mogućnosti, kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.

„Mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer verujem da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici“, rekao je Šoškić.

Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.

„Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima“, istakao je Šoškić.

Govoreći o sankcijama Rusiji, Šoškić je ponovio svoj raniji stav da takva politika nije donela očekivane ekonomske rezultate i podsetio da je još pre četiri godine javno upozoravao da sankcije neće ostvariti postavljene ciljeve, dodavši da ruska privreda nije pretrpela posledice kakve su se očekivale.

Pozivajući se na podatke o privrednom rastu, Šoškić je naveo da je od 2022. godine kumulativni rast ruske privrede iznosio oko 8,7, a Evropske unije približno 6,6 odsto.

„Dakle, preko dva odsto je ruska privreda rasla brže“, naveo je Šoškić, ocenjujući da su sankcije nanele štetu i evropskoj ekonomiji.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.