Nova vlast u Srbiji nasleđuje privredu čiji je rast zasnovan na javnoj potrošnji i projektu EXPO

Prema analizama objavljenim u toj publikaciji, iako se Srbiji za 2026. godinu prognozira rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto, što bi bio drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi, iza Poljske, privreda je zbog prevelikog oslanjanja na javnu potrošnju, stranih investicija i produbljivanja strukturnih problema samo prividno stabilna.

Analitičari posebno ukazuju na neravnotežu između stranog i domaćeg kapitala, kao i na zavisnost domaćih preduzeća od ekonomskih kretanja u evrozoni. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, kako se ocenjuje, mogao bi dodatno da poveća spoljnotrgovinski deficit zbog uvoza skupe tehnologije u zamenu za jeftine sirovine.

Kao jedan od ključnih uslova za privlačenje budućih investicija navodi se smirivanje društvenih napetosti, stabilizacija institucija i vraćanje pravne sigurnosti.

Publikacija ukazuje i na probleme na tržištu rada. Iako je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. pala na 7,2 odsto, istovremeno je opao i broj zaposlenih, a za godinu dana tržište rada napustilo je skoro 62.000 ljudi. Smanjenje nezaposlenosti zato se ne objašnjava samo otvaranjem novih radnih mesta, već i emigracijom, penzionisanjem i odustajanjem od traženja posla.

U analizi se navodi da su Beograd i Novi Sad, zbog dosadašnjeg modela ulaganja u saobraćajne koridore, postali demografski centri privlačenja stanovništva, dok se veliki deo unutrašnjosti suočava sa nedostatkom radne snage.

Sektorske analize pokazuju izrazitu polarizaciju privrede. Dok finansijski sektor beleži rekordne rezultate, energetika je označena kao najveća slabost, uz pad proizvodnje od 4,8 odsto i gubitak od skoro 270 miliona evra na izvozu električne energije. Nasuprot tome, rudarstvo beleži stabilan rast i povećanje izvoza za skoro trećinu.

Problemi posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, uključujući proizvođače auto-delova, plastike, gume i građevinskog materijala. U metaloprerađivačkoj industriji, zbog usporavanja evropske tražnje i nagomilanih zaliha, za dve godine ugašeno je 260 preduzeća.

Poljoprivreda je u protekloj deceniji zabeležila pad bruto dodate vrednosti, a njen udeo u BDP-u smanjen je na 3,7 odsto, što ugrožava i prehrambenu industriju i dodatno povećava pritisak na cene namirnica.

U farmaceutskom sektoru proizvodnja lekova pala je skoro za petinu, uprkos tržištu vrednom više od dve milijarde evra, dok su lekovi u septembru bili u proseku 7,8 odsto skuplji nego godinu ranije.

Publikacija ukazuje i na to da domaći IT sektor, uprkos stabilnom dvocifrenom rastu i pojavi prvog srpskog „jednoroga“, i dalje pretežno izvozi programerske usluge, umesto sopstvenih proizvoda, i nedovoljno doprinosi tehnološkom unapređenju drugih privrednih grana.

U turizmu i ugostiteljstvu promet raste, ali turističke agencije beleže pad broja putnika od sedam do 10 odsto, jer rast životnih troškova i cena aranžmana dovodi do skraćivanja odmora.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.