Šta sledi nakon izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva i prijava Nenada Stefanovića?

U izveštaju Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje se na sumnje da je Nenad Stefanović zloupotrebljavao ovlašćenja i postupao protivzakonito, konkretno u predmetima: „Zvučni top“, „Pretres zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu“, „Pomilovanja“, „Krivična prijava punomoćnika Vista Rica“, „Povređivanje studenata, učesnika protestne šetnje na Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina“ i „Događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti“.

Glavni javni tužilac VJT-a brzo je reagovao na ovaj izveštaj. Gotovo odmah nakon njegovog objavljivanja podneo je krivičnu prijavu protiv člana Komisije, tužioca Gorana Ilića, a danas je podneo prijavu i protiv drugog člana Komisije, Branka Stamenkovića.

Naime, Stefanović je disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva (VST) prijavio Stamenkovića jer je, kako je saopšteno, „svojim neprimerenim i neodmerenim izjavama za medije u prethodnom periodu učinio težak disciplinski prekršaj koji je rezultirao ozbiljnim narušavanjem ugleda i poverenja u rad javnog tužilaštva“.

Kako je saopštilo VJT, prijava protiv Stamenkovića podneta je zbog navodnog kršenja načela nepristrasnosti i drugih odredaba Etičkog kodeksa javnih tužilaca u znatnoj meri, jer je izneo ličnu ocenu da je u VJT-u uspostavljen „paratužilački sistem“ i „da se VJT izdvojilo iz sistema javnih tužilaštava u našoj zemlji“.

Nenada Stefanovića je za Danas, upitan da prokomentariše izveštaj, kratko rekao: „Odgovor će biti kao i do sada, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.“

Tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu Radovan Lazić kaže za naš list da ima poverenja u Komisiju, pa veruje da je postupala profesionalno i da izveštaj sadrži objektivna zapažanja o pregledanim predmetima.

„Posebno ako se ima u vidu da je postupanje VJT-a u mnogim predmetima i ranije bilo sporno u javnosti, te se stekao utisak da su često, u politički osetljivim predmetima, umesto objektivnog utvrđivanja relevantnih činjenica, delovali u interesu tada aktuelne vlasti“, ukazuje Lazić.

Kako iz izveštaja proizlaze i osnovi sumnje da su izvršena krivična dela, naš sagovornik ocenjuje da bi Vrhovno javno tužilaštvo trebalo da o tome obavesti nadležna javna tužilaštva.

„Za krivično delo zloupotrebe službenog položaja to bi bio JTOK, a za krivično delo kršenja zakona od strane javnog tužioca VJT u Beogradu. U tom slučaju, Vrhovno javno tužilaštvo bi trebalo da odredi drugo više javno tužilaštvo da postupa u predmetu“, dodaje Lazić.

On objašnjava da iz izveštaja proizlaze i osnovi sumnje da su izvršeni određeni disciplinski prekršaji, zbog čega bi trebalo obavestiti disciplinskog tužioca VST-a, koji može podneti zahtev za vođenje disciplinskog postupka protiv odgovornih lica.

„Ukoliko se istim radnjama ostvaruju obeležja i krivičnog dela i disciplinskog prekršaja, ne mogu se voditi oba postupka, već se pokreće i vodi samo krivični postupak. S obzirom na dosadašnju praksu VST-a, ne očekujem njihovo obraćanje javnosti, osim možda pojedinačnih istupanja nekih članova“, zaključuje Lazić.

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ocenjuje za Danas da je izveštaj koji je sačinila petočlana komisija tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva, a kojim se ukazuje na brojne nepravilnosti u radu VJT-a u Beogradu, bio potpuno očekivan i da ne predstavlja nikakvu novost niti neprijatno iznenađenje.

„Naime, poznavajući funkcionisanje ovog tužilaštva, još od dolaska na funkciju prvog čoveka Nenada Stefanovića, uočene su brojne, ne samo nepravilnosti, već i zloupotrebe, kršenja zakona, selektivna primena propisa i nesavesnost u radu, sve na štetu javnog interesa, a u korist samog režima“, ukazuje Paunović.

Ona smatra da se izveštajem upravo dokazuje Stefanovićeva uloga, zajedno sa ostalim tužiocima, „njemu podobnim i odanim“, u postupanju u mnogim predmetima u korist određenih interesnih grupa van tužilačke organizacije.

„Otuda i sama kvalifikacija u ovom izveštaju da se radi i o uspostavljanju paratužilačkog sistema rada u VJT-u. Pored predmeta koji su bili predmet uvida ove komisije, mislim da bi bilo interesantno za javnost izuzeti i neke druge predmete koji su obrađivani u ovom tužilaštvu, a koji se odnose na zaključivanje sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, gde su oni zaključivani uz izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, uz posredovanje pojedinih branilaca“, navodi Paunović.

Ona dodaje da su takve sporazume prihvatale pojedine sudije za prethodni postupak, te da bi sve navedeno moralo da razmotri JTOK kroz mehanizme predistražnog postupka.

„Ono što sledi nakon sačinjavanja ovog izveštaja i njegovog dostavljanja JTOK-u jeste upravo angažovanje ovog tužilaštva u smislu pribavljanja svih predmeta navedenih u izveštaju, ispitivanja tužilaca koji su bili angažovani u ovim predmetima, kao i preduzimanja svih neophodnih radnji koje bi mogle da dovedu do eventualnog pokretanja istrage. Takođe, koliko mi je poznato, advokat Ivan Ninić je juče podneo JTOK-u krivičnu prijavu protiv svih tužilaca koji su bili angažovani na navedenim predmetima“, kaže Paunović.

Ona ocenjuje da trenutno nema mesta oglašavanju Visokog saveta tužilaštva dok se ne okonča celokupan postupak kontrole koji sprovodi imenovana komisija.

„Ukoliko se podnesu disciplinske prijave protiv ovih tužilaca, o njima će se, kao o mogućim disciplinskim prekršajima, odlučivati u okviru nadležnih disciplinskih organa Visokog saveta tužilaštva“, zaključuje Paunović.

Podsetimo, Komisija će pomenuti izveštaj dostaviti Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) radi daljeg postupanja.

Kako se navodi u izveštaju, konačan zaključak Komisije jeste da Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime instrumentalizuje pojedine javne tužioce radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima suprotnim principima vršenja javnotužilačke funkcije.

Ceo izveštaj možete pročitati OVDE.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.