„Zašto baš sada?“: Ekonomisti o iznenadnom povećanju kamatne stope NBS

Naime, u obrazloženju za podizanje referentne kamatne stope kojom se zaoštrava monetarna politika, posledično poskupljuju krediti u dinarima, ali koje može da utiče i na jačanje dinara, ili bar smanjenje pritisaka na slabljenje, navodi se da je to „adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku“.

U celom obrazloženju ističu se samo eksterni efekti međunarodne krize na Bliskom istoku i poskupljenje nafte i naftnih derivata na inflaciju u Srbiji, a ni jednom rečju niti dešavanja na parlamentarnim izborima, niti dešavanja u finansijskom sistemu nakon izbora, pre svega zatvaranje Alta banke.

Uporedo sa odlukom NBS o povećanju kamatne stope, RZS je objavila da je inflacija u oktobru povećana na 4,4 odsto.
NBS je u saopštenju napomenula da očekuje dalji postepeni rast inflacije, kao i da očekuje da naredne godine ona bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5 odsto, iako je prethodnog meseca očekivanje bilo da će biti u okviru cilja.

Međutim, istovremeno je objavljena još jedna vest, koja je po svoj prilici, imala znatno veći uticaj na odluku NBS o povećanju kamatne stope nego inflacija.

Naime, NBS je u oktobru prodala 865 miliona evra na deviznom tržištu, a više od 200 miliona samo u poslednjim danima oktobra. Ovo je, može se reći, potvrda spekulacija da ne samo građani, već i firme povezane sa odlazećim režimom pokušavaju da iznesu kapital iz zemlje.

Kako ocenjuje Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ovim potezom možda se pokušava smanjiti pritisak na devizni kurs usled iznošenja kapitala iz zemlje.

On ističe i da kamatna stopa kao instrument ne može naprečac biti efikasna, mada može ublažiti efekte odliva kapitala, mada prema njegovim rečima „neće rešiti problem straha kod ljudi“.

„Posle velikog broja meseci NBS kreće da koristi tu alatku, iako su sve vreme tvrdili da repo aukcijama obezbeđuju dovoljan nivo likvidnosti. Moje pitanje je – otkud baš sada“, pita se Đukić.

On ističe da do zaokreta u korišćenju referentne kamatne stope dolazi nakon poraza režima na izborima.

„I sada guverner i viceguverneri se okreću kamatnoj stopi iako nema fundamentalnih razloga. Čak su međunarodne okolnosti povoljnije. Imamo indikatore da će popuštati tenzije, pre svega nakon pobede Demokratske stranke u američkom Kongresu i već imamo kao reakciju pad cena nafte“, napominje Đukić.

Poslednjih decenija, čemu svedoči i ovogodišnji izbor za Nobelovu nagradu, u centralnom bankarstvu sve važniju, ako ne i centralnu ulogu ima komunikacija i upravljanje očekivanjima aktera na tržištu.

Zato, odluka da u ovom trenutku, 15 dana nakon izbora, povećanje kamatne stope ne šalje baš dobru poruku.

Milan Nedeljković, dekan FEFA ističe da je tajming malo neobičan, posebno s obzirom na prethodnu komunikaciju NBS po pitanju privrednog rasta i inflacije.

„Ne vidim dramatičnu promenu u okruženju u odnosu na pre mesec dana. Ovo može da znači da je NBS kasnila u prethodnom periodu ili da su se njihove projekcije promenile. Koji su razlozi za promenu projekcija treba proveriti“, napominje Nedeljković.

On primećuje da je 15 dana nakon izbora povećana politička neizvesnost, ali ukazuje i na šok u finansijskom sistemu.

„Rizici jesu povišeni, ali to nije iznenađenje, jer nakon političkih promena to je obično slučaj, dok nova vlast ne preuzme funkciju. Zato je bitna komunikacija NBS u ovom periodu da bise sprečilo iracionalno ponašanje“, napominje on.

Takođe ukazuje i na potencijalni pritisak na deviznom tržištu.

„Ipak, ovo je marginalna promena kamatne stope da bi mogla da zaustavi pritisak na deviznom tržištu, jer većina pritiska ne dolazi iz finansijskih razloga već zbog neizvesnosti kod ljudi, ali i kod biznisa koji su imali jaku vezu sa prethodnom vlašću“, zaključuje Nedeljković.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.