Jeronim Jovanović — episkop SPC

Episkop Jeronim je poreklom iz Bosanske krajine iz porodice Brišinac ili Bišinac. Rođen je u Šapcu 1825. godine i svetovno ime bilo mu je Jovan.

U Šapcu je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Treći razred gimnazije i bogosloviju je završio u Beogradu 1845. godine. Po završetku bogoslovije je do 25. godine života bio učitelj u selu Drenovac - srez mačvanski. Na Bele poklade 11. / 23. marta 1850. godine rukopoložen je za đakona, a na Petrovdan 29. juna / 11. jula iste godine za prezvitera i postavljen je za mišarskog paroha, ali ubrzo ostaje udov - bez dece.

Godine 1853, odlazi u Kijev na Duhovnu akademiju i završava je 1858. godine. Po povratku u Srbiju postavljen je za veroučitelja u Beogradskoj gimnaziji. Pošto se zbližio s ljudima koji su bili u opoziciji vladi kneza Mihaila, premešten je po kazni na parohiju u Šopiću. Podržava mitropolita Mihaila u njegovoj odbrani crkve od pojedinih ministara prilikom donošenja Zakona o crkvenim vlastima od 1862. godine.

U sukobu je sa ministrom Cukićem i biva odlikovan protojerejskim činom, a od strane vlasti proteran u Jagodinu, pa u Kragujevac.

Mada ga narod bira za poslanika, povlači se u manastir Petkovica radi smirenja. Protojerej Jovan je bio starešina manastira Petkovica do 1875. godine, kada je postavljen za profesora i rektora Beogradske bogoslovije. U Prvom Srpsko-crnogorsko-turskom ratu 1876 — 1877. je glavni vojni sveštenik i preuzima brigu o ranjenicima. Oktobra 1877. zamonašio se, dobio monaško ime Jeronim i bio posvećen za vladiku šabačke eparhije.

U toku Drugog srpsko-turskog rata daje državi za ratne ciljeve polovinu svoje episkopske plate. Episkop Jeronim nije mogao da se pomiri sa proterivanjem mitropolita Mihaila i uputio je protest srpskoj vladi, te je i on uz kaznu od 1000 dinara skinut sa eparhije marta 1883. godine.

Umesto da ode u manastir Gornjak, kuda je proteran, episkop Jeronim odlazi u Pariz, a potom u Švajcarsku, „da se uči”. Posle abdikacije kralja Milana vraćaju se mitropolit Mihailo i episkop Jeronim u Srbiju 1889. godine.

Niški episkop

Vladika Jeronim je odmah (28. maja / 9. juna) dobio nišku eparhiju, na kojoj je ostao do smrti 10. / 22. juna 1894. godine. Kupio je odmah po dolasku u Niš, deo dvorišta Deferdar-džamije, na uglu dveju ulica Dvorske i Krunske. Tu je sagradio 1892. godine veliku kuću i još dve manje dvorišne. Još 1894. godine namenio je dve kuće i svoj knjižni fond za Legat za osnivanje Narodne biblioteke u Nišu.

Umro je u bolnici Sv. Jovana (nem. St. Johann) u Salcburgu posle neuspešne operacije bubrega. Sahranjen je 16. /28. juna pored Saborne crkve u Nišu, mada je testamentom želeo da bude sahranjen „kod crkve sv. Pantelija više oltara spolja”. Na opelu je činodejstvovao Mitropolit beogradski Mihailo.

Posle izgradnje episkopske grobnice u Sabornoj crkvi 1911. godine, kovčeg sa telom episkopa Jeronima prebačen je u ovu grobnicu.

Iznad grobnice na južnom zidu hrama bila je spomen ploča od šarenog crvenkastog mermera visoka 75 cm i široka 90 cm. na kojoj je posalo: „Episkop niški Jeronim / 1823 - 1894 / Prosvetnom dobrotvoru za večni pomen. Blagodarna njegova Zadužbina Narodna biblioteka u Nišu.”

Episkop Jeronim Jovanović je bio:

korespondentni član Društva srpske slovesnosti od 13. / 25. januara, 1863. godine,

dopisni član Srpskog učenog društva od 29. jula / 10. avgusta, 1864. godine,

počasni član Srpske kraljevske akademije od 15. / 27. novembra, 1892. godine.

Zaveštanje episkopa Jeronima

Vladika Jeronim je 13. maja 1894. testamentom ostavio niškoj biblioteci svoju kuću sa imanjem, novac i 2000 knjiga i time postavio temelje Narodne biblioteke u Nišu.