Cilj su jeftina energija i stabilno snabdevanje: Šta čeka novu vladu u energetici?

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku podižu cene nafte i gasa, dok se energetska infrastruktura uništava, a za njenu obnovu biće potrebne godine, možda i decenije. Sankcije Rusiji otežavaju pristup ruskom gasu i nafti, sve češće suše smanjuju proizvodnju struje iz hidroelektrana i otežavaju hlađenje nuklearnih elektrana, dok velike letnje vrućine povećavaju potrošnju električne energije. Ovo su samo neki od izazova za Srbiju, uz smanjenje zagađenja kroz napuštanje uglja i gašenje termoelektrana.

Studentska lista predstavila je nekoliko osnovnih tačaka svog energetskog plana. Zalažu se za to da energetika ostane u državnim rukama, dok bi upravljanje preuzeli stručnjaci.

Prema njihovom planu, termoelektrane bi za sada ostale okosnica energetskog sistema, uz istovremeno sprovođenje strategije dekarbonizacije. Predviđeno je njihovo aktivno održavanje i unapređivanje, kao i jačanje kapaciteta za stabilnu proizvodnju električne energije. Na osnovu studija izvodljivosti, odlučivalo bi se koja zastarela postrojenja treba prenameniti i promeniti im energent, a koja konzervirati uz mogućnost ponovne upotrebe.

Plan predviđa i revitalizaciju preostalih hidroenergetskih postrojenja, pre svega HE „Đerdap 2”, kako bi im se produžio radni vek. Takođe, bio bi izrađen idejni plan razvoja novih hidroelektrana, kojim bi se utvrdili prioriteti.

Kada je reč o gasu i nafti, među prioritetnim projektima u gasnoj infrastrukturi navode se izgradnja novih skladišta i interkonekcija.

Planirano je završavanje interkonekcije sa Severnom Makedonijom, čime bi se Srbiji omogućio pristup gasnoj infrastrukturi Grčke i gasnom koridoru koji vodi do LNG terminala u Aleksandrupolisu. Razmotrila bi se i mogućnost ubrzanja izgradnje i povećanja kapaciteta interkonekcije sa Rumunijom, kao i izgradnje skladišta gasa u Banatu.

Međutim, pažnju je tokom gostovanja jednog od kandidata Studentske liste, Dejana Šoškića, u emisiji „Oko” privukla njegova izjava da je cilj Studentske liste da dođe u poziciju u kojoj će Srbija imati mogućnost izbora i u kojoj je niko neće ucenjivati kada je reč o energentima.

Dodao je da je ispravno polazište za ostvarenje tog cilja otvaranje alternativa i različitih mogućnosti, kako bi Srbija na kraju mogla da kupuje energente od onoga ko ponudi najpovoljniju cenu.

Međutim, postavlja se pitanje kojim putem Srbija može da dođe do najpovoljnijih cena energenata i da li je to uopšte moguće u trenutnim ratnim i geopolitičkim okolnostima, koje neprestano doprinose rastu cena energenata.

„Nabavka iz više pravaca dobar korak ka povećanju pouzdanosti snabdevanja i nižim cenama“

Kandidat Studentske liste i energetski stručnjak Ilija Batas Bjelić kaže za Danas da je osnovni zadatak nove vlade Srbije da preuzme odgovornost za snabdevanje građana dovoljnim količinama energije, po najpovoljnijim mogućim cenama, u skladu sa tržišnim principima i međunarodnim ugovorima.

Ističe da odlazeća vlada, koja je u tehničkom mandatu, nije uspela da u interesu Srbije obezbedi predvidljivost i dugoročnu stabilnost u energetici. Naprotiv, kako ocenjuje, Studentsku listu ostavlja u najnepovoljnijoj mogućoj situaciji – da energente nabavlja od danas do sutra.

Na pitanje da li je cilj da Srbija smanji zavisnost od ruskog gasa ili da zadrži Rusiju kao važnog dobavljača, ali uz mogućnost nabavke gasa i iz drugih pravaca, Batas Bjelić odgovara da je najvažnije da Srbija ono što joj je potrebno nabavlja po najpovoljnijim mogućim cenama, uz dugoročno stabilne i za njene građane najpovoljnije ugovore.

„Nije namera da se menja nešto što dobro funkcioniše. Elementarna je logika da je nabavka iz više pravaca dobar korak ka povećanju pouzdanosti snabdevanja i da može da dovede do smanjenja troškova”, ističe Batas Bjelić.

„Više pravaca snabdevanja ne garantuje niže cene gasa“

Na pitanje koliko je realno da Srbija diversifikacijom pravaca snabdevanja dođe u poziciju da bira od koga će kupovati gas po najpovoljnijoj ceni, docent Fakulteta političkih nauka Strahinja Obrenović ukazuje da je geografski položaj Srbije nepovoljan kada je reč o energetici, posebno zbog toga što nema direktan pristup moru, pa su joj mogućnosti za izbor pravaca snabdevanja ograničene.

Ipak, ocenjuje, postoje načini da se diversifikuju rute i izvori snabdevanja.

Kako objašnjava, veći broj dobavljača bi, u teoriji, trebalo da doprinese nižim cenama, jer bi Srbija manje zavisila od jednog dominantnog snabdevača koji može da diktira uslove.

Međutim, kako kaže Obrenović, u praksi to ne mora nužno da se dogodi, budući da na cenu i raspoloživost količina, stanje na evropskom tržištu, ali i ratovi i geopolitičke krize.

Kada je reč o oslanjanju Srbije na ruski gas, Obrenović ukazuje na to da Rusija, zahvaljujući dugoj tradiciji izvoza i razvijenoj gasnoj industriji, ima niže troškove proizvodnje. Međutim, ulazak novih snabdevača i aktera na tržište prirodnog gasa mogao bi da promeni dosadašnju tržišnu dinamiku.

Prema njegovim rečima, budućnost snabdevanja Srbije ruskim gasom u velikoj meri zavisiće od spoljnopolitičkog opredeljenja i regulatornog okvira, s obzirom na to da je uvoz ruskog gasa na evropsko tržište sve više ograničen.

Značajnu ulogu u tome imaće i pozicija Mađarske, odnosno pitanje da li će, kako dodaje, nastaviti da uvozi ruski gas i da li će eventualnom diversifikacijom preći na druge izvore. U tom kontekstu, postavlja se i pitanje da li bi Srbija mogla da ostane jedina evropska zemlja sa dotokom ruskog gasa, ističe Obrenović.

Govoreći o tome da li su za Srbiju povoljniji dugoročni ugovori ili nabavka gasa po berzanskim cenama, Obrenović podseća da su dugoročni ugovori tradicionalno bili zastupljeni na energetskom tržištu, naročito u gasnom sektoru.

„Ipak, evropsko tržište se od devedesetih godina, kroz liberalizaciju, razvoj berzi, interkonekcija i novih izvoznih pravaca, sve više usmeravalo ka kratkoročnim ugovorima. Dugoročni ugovori pružaju određenu stabilnost i uvozniku i zemlji izvoznici, ali nose i cenovni rizik, jer vezivanje za određenu cenu na duži period može ograničiti fleksibilnost ukoliko se tržišna kretanja promene. U ovom trenutku neizvesnost ide u prilog dugoročnim ugovorima, ali postoje situacije u kojima, ukoliko dođe do stabilizacije geopolitičkih prilika, i kratkoročni ugovori mogu da imaju svoju ulogu”, objašnjava Obrenović za Danas.

Upitan da li je ugalj i dalje najpovoljniji način proizvodnje električne energije u Srbiji, Obrenović ističe da postojeći tehnički kapaciteti, iako zastareli, i dalje predstavljaju okosnicu elektroenergetskog sistema.

Međutim, kako kaže, veliki deo uglja koji je bilo lakše i jeftinije eksploatisati već je potrošen, zbog čega sadašnja eksploatacija zahteva veća ulaganja kako bi se došlo do potrebnih količina.

„Ugalj nije najpovoljnija opcija za Srbiju“

I istraživač-saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić kaže za Danas da oslanjanje na više alternativa nije garant najniže moguće cene, ali takav garant, ističe, nije ni isključivo direktno oslanjanje na ruski gas.

„To pokazuje primer Bugarske iz prethodnih godina. Da li će biti ostvarene najniže moguće vrednosti, zavisiće od brojnih okolnosti, od kojih su neke pod kontrolom Vlade Srbije, a neke nisu“, ukazuje Kelić.

Međutim, ističe da će u kratkom roku svakako biti neophodno oslanjati se na ruski gas, ali bi odmah po formiranju vlasti, kako kaže, trebalo da se radi na završavanju projekata gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

„Završetak tih projekata trebalo bi da se poklopi sa periodom prekida uvoza ruskog gasa u EU, a upravo nakon tog prekida većinsko snabdevanje ruskim gasom predstavljaće rastući rizik za sigurnost snabdevanja Srbije“, upozorava Kelić.

Na pitanje da li bi Srbija ubuduće trebalo da ugovora dugoročne ili kratkoročne ugovore, Kelić smatra da bi trebalo kombinovani pristup, ali sa većim oslanjanjem na dugoročne ugovore.

„Dugoročni ugovori obezbeđuju sigurnost i predvidivost snabdevanja, ali i njegove cene, i zato treba da budu osnova. I tu mislim na dugoročne ugovore sa različitim partnerima. Ali određeni deo našeg gasnog portfolija treba da se oslanja i na berzu. Često imamo u glavi scenarije velikog rasta cena gasa, pa time i averziju prema berzi, ali treba imati u vidu da postoje i periodi kada su cene gasa na berzi bile niske (poput 2020. ili 2023–2024. godine) i kada smo mogli imati povoljne nabavke“, ukazuje Kelić.

Kada je reč o EPS-u i tome da li je proizvodnja struje iz uglja i dalje za Srbiju najpovoljnija opcija, Kelić smatra da ako se investicionim i operativnim troškovima pridodaju i dugoročni negativni zdravstveni i klimatski efekti oslanjanja na ugalj, sasvim je sigurno, naglašava, da proizvodnja električne energije iz uglja nije najpovoljnija opcija.

„Ako imamo u vidu da se u Srbiji trenutno većinski koristi lignit nižeg kvaliteta, upitno je i u kojoj meri će visoke energetske potrebe moći da se zadovolje dovoljno kvalitetnim ugljem. Bolje upravljanje EPS-om nije garancija da se epizode loženja sumnjivih materija neće nastaviti i u budućnosti usled logističkih izazova“, zaključuje Kelić.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.