Pet godina bez epiloga: Kako će se završiti slučaj osporenog doktorata Jelene Trivan?

Stručna komisija koju je formirao Filološki fakultet sa zadatkom da ispita navode o tome da li je Trivan plagirala doktorsku disertaciju, ne uspeva da završi svoj posao, jer nedostaje član kojeg treba da imenuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO).

Poslednjem sazivu NSVO mandat je istekao u februaru i od tada Narodna skupština nije izabrala novi.

– Očekujem da sada Stručna komisija bude formirana, odnosno da novi Nacionalni savet za visoko obrazovanje imenuje člana koji će konstruktivno učestvovati u radu komisije. Kako je opstrukcija od strane Nacionalnog saveta jedini razlog što komisija dosad nije završila rad, očekujem i da komisija sada do kraja ispuni svoj zadatak. Kao i u svim drugim domenima države i društva, odnosno pravnog sistema, smatram da je vitalno za našu budućnost da se u obračunu sa kriminalnom grupom koja je bila otela državu dosledno rukovodimo slovom i duhom zakona, a ne revanšizmom ili ličnim osećajem za pravdu – kaže za Danas Boban Arsenjević, profesor na Univerzitetu u Gracu i član Stručne komisije.

Jelena Trivan doktorirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 2013. godine, a 2019. nedeljnik Vreme objavio je istraživanje u kojem je izneo sumnju da je u disertaciji „Biblioteke i multikulturalnost“ preuzimala delove tuđih radova bez navođenja izvora. Između ostalih i iz knjige tadašnjeg lidera Dveri Boška Obradovića.

Nedugo nakon toga Obradović je Filološkom fakultetu podneo zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u doktorskoj disertaciji Jelene Trivan, ali je Etička komisija Fakulteta utvrdila da zahtev nije bio potpun.

Komisija je pozvala Obradovića da zahtev uredi, u skladu sa procedurom, što on nije uradio.

Drugi zahtev za ispitivanje ovog doktorata na Filološki fakultet je stigao 2022. godine, a podnela ga je grupa profesora Univerziteta u Beogradu.

Taj zahtev je bio uredan i ušao je u proceduru. Nakon toga na Fakultetu je doneta odluka da se formira Stručna komisija, sa zadatkom da izvrši procenu originalnosti osporenog doktorata i utvrdi da li u njegovoj izradi postoji neki od oblika neakademskog ponašanja.

– Filološki fakultet je predložio dva člana Stručne komisije, profesorku Snežanu Samardžiju i docenta Stefana Stojanovića, koje je izglasalo Nastavno-naučno veće i mi smo završili prvi korak. Drugi korak je bio da Univerzitet u Beogradu imenuje jednog člana. To je bio Boban Arsenijević, profesor na Univerzitetu u Gracu. Ja sam, kao dekanka, zajedno sa tadašnjom predsednicom Etičke komisije, zahtevala od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da imenuje svog člana. I tu se čekalo. Prvi čovek koga su imenovali bio je Borivoje Baltezarević, naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Njega smo dobili tek 2023. godine, dakle posle godinu i po dana čekanja – kaže za Danas profesorka Iva Draškić Vićanović, doskorašnja dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu.

Ona ističe da je tek sa imenovanjem sva četiri člana Stručna komisija mogla da počne da radi.

– Njeni članovi su relativno lako došli do zaključka da doktorat jeste plagiran. Međutim, kada se stiglo do tačke u kojoj je trebalo da se potpiše izveštaj kojim bi se potvrdilo da je reč o plagijatu, Borivoje Baltezarević je napustio komisiju i podneo ostavku – ističe Draškić Vićanović.

Fakultet je, dodaje, ponovo od NSVO tražio da imenuje novog člana, na šta se čekalo 10 meseci.

– Za novog člana su imenovali Bojana Bojanića, vanrednog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ponovo je Stručna komisija počela da radi i nastavilo se s procedurom. Članovi su već bili stigli do određenih rezultata i sada je sve išlo mnogo brže. Međutim, u trenutku kada je Bojan Bojanić trebalo da potpiše izveštaj i on je podneo ostavku – navodi Draškić Vićanović.

Ona napominje da je Filološki fakultet tokom njena dva mandata na čelu te visokoškolske ustanove postupao u skladu sa pravilima.

– Prema tim pravilima, trebalo je obratiti se na svakih šest meseci NSVO-u i tražiti da imenuje člana. Mi smo redovno, dva puta godišnje, upućivali taj zahtev. Nastavili smo to da radimo čak i kada su oni ćutali i kada su nam govorili da njihovi predstavnici koje su slali nisu bili lepo dočekani od strane drugih članova komisije i da zbog toga više neće da nam šalju člana komisije. Zato mogu da kažem da je Filološki fakultet u ovom postupku u svakom trenutku i na svakom koraku striktno poštovao proceduru. Naš deo Stručne komisije je spreman da obavi svoj posao. Verujem da je i član koga je imenovao Univerzitet u Beogradu spreman. Mislim da će se ceo proces završiti kada se promeni sastav NSVO i kada oni konačno imenuju člana koji će biti konstruktivan i koji će hteti da učestvuje u radu te komisije. Jer prethodna dvojica očigledno to nisu htela – kaže Draškić Vićanović.

Na pitanje da li veruje da će nakon promene vlasti slučaj spornog doktorata bude okončan i da će struka konačno izreći svoj stav, jer smo otkako je priča otvorena sve vreme na terenu politike, Draškić Vićanović kaže da očekuje da će institucije konačno početi da rade svoj posao.

– Upravo je to inicijalni momenat od kojeg je sve počelo: da institucije rade svoj posao i da konačno počnu da funkcionišu. NSVO je dužan da imenuje člana komisije koji će obaviti svoj posao, a ne da ga opstruira. Još 2022. godine govorila sam o tome koliko je loše i nefunkcionalno rešenje u Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koje predviđa da NSVO imenuje člana u Stručnu komisiju. Niti postoje prekluzivni rokovi niti bilo kakvo drugo ograničenje. Postupak može da se razvlači beskonačno – ističe Draškić Vićanović.

Na pitanje da li očekuje da, ukoliko Stručna komisija utvrdi da je doktorat Jelene Trivan plagijat, takva odluka bude predstavljena kao politički motivisana, Boban Arsenijević kaže:

– Moje je da uradim sve što mogu da rezultat rada komisije bude u skladu sa tim stavom – da ocena bude u potpunosti zasnovana na stručnoj oceni i regulativi koja uspostavlja okvir. A da li će se neko tom rezultatu radovati ili biti nezadovoljan, da li će u njemu tražiti revanšizam ili pomirenje, to je van mog uticaja, pa samim tim nije nešto na šta želim da reagujem. Akademska zajednica je uradila mnogo u procesu građanskog oslobađanja države i mora da joj se uvaži pravo da se izbori za svoju akademsku čestitost – uveren je Arsenijević.

Iva Draškić Vićanović dodaje da će, kada Stručna komisija završi svoj posao, sve biti jasno.

– Kada Stručna komisija obavi svoj posao, sve će se jasno videti i sve će biti proverljivo. Čak i laik može da pogleda materijale i utvrdi o čemu je reč, jer su pravila veoma dobro postavljena i jasna. Tačno se prikaže šta je plagirano i odakle je plagirano. Tu nema sumnje. Čovek ne mora da bude stručnjak iz određene oblasti da bi video da je reč o plagijatu, jer Stručna komisija obavlja taj posao i jasno dokumentuje svoje nalaze. Nije zadatak nije lak i zahteva mnogo rada. Svako ko uđe u Stručnu komisiju ima ozbiljan posao. Zato mislim da javnost treba da zna da je reč o ozbiljnom angažmanu. To je posao koji se radi za javno dobro i za istinu. Niti se plaća niti je jednostavan, već je veoma komplikovan i zahtevan – ukazuje naša sagovornica.

Procedura predviđa da Stručna komisija svoj izveštaj šalje fakultetskoj Etičkoj komisiji, koja treba da predloži mere za povredu Kodeksa profesionalne etike, ukoliko se utvrdi da je bilo neakademskog ponašanja.

Što se tiče žalbe, drugostepeni organ u slučajevima plagijata jeste Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

– Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva dekanke u dva mandata Filološkog fakulteta, mogu da kažem da je Odbor svoj posao radio kako treba. Ta institucija je sve vreme funkcionisala. Želim ponovo da naglasim da je čitava priča počela od zahteva da institucije rade svoj posao. Nacionalni savet za visoko obrazovanje dužan je da pošalje člana koji će obavljati svoj posao, koji neće biti tu da opstruira rad Stručne komisije, već da u njemu učestvuje.

Kakav će biti ishod, to ćemo tek videti. Ali taj ishod je veoma lako proverljiv. Svako ko je zainteresovan moći će da pogleda dokumentaciju i proveri da li je Stručna komisija dobro uradila svoj posao ili nije, kao i da li je postupak politizovan ili nije. Ako je nešto plagirano, onda je plagirano, bez obzira na političku ulogu koju određena osoba ima u datom trenutku – napominje Draškić Vićanović.

Da li očekuje da će postupak ispitivanja njenog doktorata biti okončan nakon promene vlasti i formiranja novog NSVO pitali smo i Jelenu Trivan, ali do objave ovog teksta odgovor nismo dobili.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.