Biljana Regan — folkloristkinja

Mesto njenog rođenja, odrastanja, sazrevanja i obrazovanja je Šabac. Tu je završila Medicinsku školu „Dr Andra Jovanović” i postala ginekološko-akušerska sestra (babica). Srpski i balkanski folklor je zavolela zahvaljujući petnaestogodišnjem angažmanu u Kulturno-umetničkom društvu „Abrašević”, u koje ju je doveo otac Jovan. Sa „Abraševićem” je putovala Evropom i stekla igračko umeće.

Istovremeno, majka Svetlana joj je usadila ljubav prema narodnim rukotvorinama. Sedamnaest godina je provela u šabačkoj Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević” radeći u svojoj struci, koja ju je nakon bombardovanja NATO-a odvela u Libiju. Tamo je dobila posao u bolnici naftne kompanije u Bregi na obali zaliva Sidra i ostala narednih nepunih sedam godina. Leta 2009. je otišla u Sjedinjene Američke Države, iako se posle Libije spremala za odlazak u Irsku.

Tu je 2011. godine srela svog budućeg supruga Džona Rigana, koji joj je danas mecena i, pored sina Stevana Mirkovića, najveća podrška u životu i radu.

U nastavku zbornika „Zašto smo otišli”, koji je pod imenom „Na raskrsnici” priredila Gordana Petković Laković, objavljena je 2020. Biljanina kratka autobiografija u formi priče „Valjda je to moja sudbina”. Povodom deset godina postojanja njene kolekcije, novinar i publicista Ivan Kalauzović Ivanus napisao je monografiju „Bilo jednom u Merilendu”, čije su promocije održane 7. juna 2023. i 20. februara 2025. u Ambasadi Srbije u Vašingtonu.

Biljana Rigan je uvršćena u „Enciklopediju nacionalne dijaspore”, koju uređuje takođe Ivan Kalauzović Ivanus.

Kolekcija

Kolekcija Biljane Rigan se sastoji od preko sto autentičnih narodnih kostima, nakita i drugih starina iz XIX i XX veka sa prostora bivše Jugoslavije. Čini je originalna narodna nošnja, često ukrašena vezom i nakitom, sa ogrnutim jelecima i utegnutim pojasevima sa kopčama, te košulje, suknje, kape, oglavlja, marame, kecelje, peškiri, čarape, opanci, papuče, torbe, korpice, štapovi, preslice, vretena, frule, ćilimi, ćupovi, čuture, čokanjčići, džezve, fildžani i neizostavne lutke, minijaturni modeli južnoslovenskog folklora.

Fond ove zbirke se svakodnevno uvećava i prerasta u svojevrsni muzej, tj. riznicu čija se vrata otvaraju samo odabranima. Najstariji odevni predmet u kolekciji je kosovsko džube i potiče iz devetnaestog stoleća.

Udruženje

Sa željom da na severnoameričkom kontinentu doprinese očuvanju kulturnih vrednosti Balkana, te da ih približi mladim naraštajima i strancima, Biljana je osnovala internacionalno Udruženje za očuvanje balkanske tradicije i kulture u SAD, neformalnu grupu koja sarađuje sa srpskim i američkim državnim institucijama, građanskim organizacijama i pojedincima.

Istaknuti članovi ovog udruženja su: Nataša Dabetić, Jelena Milošević, Nevena Topalović, Nenad Jovanović, Branko Cerovčević, Elena Kit (engl. Keith), Nevena Puletić, Maja Dukić, Natalija Bulatović, Marija Fogl (engl. Fogle) i najmlađi: Kosta Topalović i Nađa Puletić. Osim Ruskinje Elene, u realizaciji aktivnosti im se neretko pridruže i saradnici poreklom iz Hrvatske, Maroka i Etiopije.

Događaji

Uz pomoć svoje kolekcije, Biljana je od 2012. godine pa nadalje organizovala na desetine izložbi, performansa, revija, obeležavanja praznika i manifestacija koje slave multikulturizam, samostalno i u saradnji sa Ambasadom Srbije, Hrvatske, Kongresnom bibliotekom, Američkim savetom za međunarodno obrazovanje i drugima. Svaki događaj je temeljno pripreman uz konsultovanje odgovarajuće literature i obavezne probe.

Nagrade i priznanja

Nagrada „U duhu Tesle” Tesline naučne fondacije (Njujork, 2023)