Pred kraj 2019. godine Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, objavio je narodu program „Srbija 2025“ čija je jedna od glavnih stavki bilo obećanje o prosečnoj plati od 900 evra do kraja 2025. godine, uz prosečnu penziju od 440 evra.
Ovo obećanje iako je naišlo na veliki broj kritika, uglavnom zbog mišljenja da je teško ostvarivo, Vučić je narednih godina čak i unapredio. Još jednom smo prethodnih dva, tri dana mogli čuti obećanje da će do kraja 2025. prosečna plata iznositi, ne 900, već 1.000 evra.
Koliko za kraj ove godine on je najavio da će prosečna plata iznositi 825 evra.
Ne samo da je predsednik pomerio cilj, već je on po svoj prilici i ostvariv. Međutim, upravo to što ga je učinilo ostvarivim, takođe je umanjilo vrednost tog obećanja. To je inflacija.
Nažalost, ni u Evropi, ni kod nas, 1.000 evra nije što je bilo pre tri godine. U međuvremenu je rast cena u priličnoj meri obezvredio valute, pa i evro. Ipak, kao naslednik nemačke marke, u našem društvu uvek je valuta kojom se služi Nemačka, posmatrana kao sidro, kao simbol solidnosti i očuvanja vrednosti.
Recimo, u odnosu na prosek 2021. godine, prosečna plata u maju je bila veća za čak 31 odsto. U sedam prethodnih godina, od 2013. do 2020. godine, prosečna plata u evrima je povećana za isto toliko.
To je verovatno i razlog zašto predsednik neprestano iskazuje prosečnu platu, sadašnju ili buduću, u evrima, a ne u svojoj, nacionalnoj valuti. Takođe, zahvaljujući decenijskoj politici stabilnog deviznog kursa, bez obzira na inflaciju u Srbiji i evrozoni, svako povećanje plata u dinarima, znači i povećanje u evrima.
S obzirom na to da predsednik često koristi priliku da prikaže koliko su plate porasle u odnosu na vreme kada je SNS došao na vlast, uporedili smo koliko su plate u poslednjih 10 godina porasle nominalno, u dinarima ili evrima, a koliko realno, odnosno koliko se može stvari više kupiti danas nego pre 10 godina.
Prema poslednjim objavljenim podacima Republikog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 86.220 dinara. U odnosu na maj 2013. godine kada je plata iznosila u proseku 41.821 dinar, to je povećanje za 106 odsto.
Gledano u evrima, rast je nešto manji, jer je 2013. godine jedan evro vredeo 111 dinara, i iznosio je 95 odsto.
U svakom slučaju, prosečna plata je skoro udvostručena.
S druge strane, inflacija od 2013. do 2023. godine iznosila je blizu 50 odsto. Preciznije 49 odsto.
To znači da je realna kupovna moć prosečne plate u Srbiji za 10 godina povećana dvostruko manje od nominalnog rasta plata, za oko 50 odsto. To je povećanje standarda građana za manje od četiri odsto godišnje tokom prethodne decenije.
Isto se može utvrditi i poređenjem plate i potrošačke korpe. Nema sumnje da građani danas mogu da kupe više za prosečnu platu, nego pre 10 godina, ali nažalost, ne toliko koliko pokazuje samo podatak o rastu plate.
Minimalna (nova) prosečna korpa u maju 2013. godine koštala je 34.171 dinar, odnosno 80 odsto tadašnje prosečne neto plate. Prosečna potrošačka korpa je tada koštala 64.819 dinara ili 1,55 prosečne plate.
Deceniju kasnije, minimalna potrošačka korpa koštala je 51.874 dinara ili 60 odsto prosečne plate u maju ove godine.
Prosečna potrošačka korpa koja je u maju ove godine iznosila 99.829 dinara bila je za 15 odsto veća od prosečne plate u istom mesecu.
Dakle, potrošačke korpe su za deset godina poskupele za oko 53 odsto, inflacija merena indeksom potrošačkih cena je u tom periodu iznosila oko 49 odsto, dok je prosečna plata povećana za 106 odsto u dinarima ili 95 odsto u evrima.
Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, ocenio je da iskazivanje plate u evrima služi da se zamagli stvar, odnosno njena realna kupovna moć.
„Već nekoliko godina kurs evra je stabilan, na oko 117 dinara i svako povećanje plate u dinarima znači povećanje i u evrima. Ali realna vrednost plate se ne pokazuje u evrima, već u namirnicima koje mogu da se kupe. A to je upola manje od rasta plata. Dovoljno je samo pogledati u novčanik i korpu kad se vratite sa pijace. Nije za to potrebno da budete doktor ekonomskih nauka“, ocenjuje Dugalić.
