Vučić upozorava na moguće gašenje Železare u Smederevu: Koliko je takav scenario realan?
Bivši predsednik Srbije i aktuelni lider opozicije Aleksandar Vučić pokrenuo je u javnosti temu sve češćeg zatvaranja fabrika stranih kompanija u Srbiji, kao i pitanje sudbine zaposlenih, nastojeći da za takvu situaciju optuži Studentsku listu. Ipak, kako ukazuju ekonomski stručnjaci, većina tih kompanija najavila je završetak poslovanja mnogo pre izbornih rezultata.
Međutim, pažnju privlači i to što je Vučić otvorio pitanje mogućeg zatvaranja Železare u Smederevu, koja je u stoprocentnom vlasništvu kineske kompanije New-Silkroad (Hong Kong) Holding.
„Ko danas razgovara sa predstavnicima velikih stranih kompanija kako bi ih zadržao u Srbiji? Ko razgovara sa kineskom Železarom?“, upitao je Vučić nedavno tokom gostovanja u emisiji „Hit tvit“ na televiziji Pink.
Pored toga, ukazao je i na moguće posledice prestanka rada Železare:
„Ako nam ugase Železaru, to nije 5.000, već 15.000 do 20.000 ljudi bez posla.“
Podsetimo, u Železari u Smederevu radi oko 5.000 ljudi, ali ova kompanija ima i široku mrežu dobavljača, uslužnih firmi, transporta, kupaca.
Tačno je da Železara već šest godina posluje loše i beleži velike gubitke, a glavni razlog za to su smanjenje kvota i povećanje carina na izvoz čelika u Evropsku uniju, koja je najveće tržište za proizvode ove kompanije.
Međutim, iz Privredne komore Srbije (PKS) za Danas kažu da su svesni pritisaka kojima je HBIS izložen u Srbiji, ali imajući u vidu strateško partnerstvo između Srbije i Kine, sporazum o slobodnoj trgovini, kao i najavu milijardu evra direktnih investicija, očekuju da Železara u Smederevu i HBIS grupa nastave poslovanje.
Šta opterećuje čelik iz Srbije?
Podsetimo, od 1. jula ove godine EU je prepolovila uvozne kvote za čelik i povećala carine sa 25 na 50 odsto.
Za smederevsku Železaru to znači da, umesto dotadašnjih 820.000 tona, koje je izvozila u EU uz carinu od 25 odsto, sada može da izveze svega 410.000 tona po toj carinskoj stopi. Na sve količine iznad tog limita primenjuje se carina od 50 odsto.
EU je ovu meru donela kako bi zaštitila sopstvenu industriju čelika i domaće proizvođače od sve veće konkurencije iz Kine.
Inače, EU je prve kvote i carine na čelik uvela 2019. godine, kada su i počeli finansijski problemi Železare.
U poslednjih šest godina, Železara u Smederevu poslovala je pozitivno samo jednom, 2021. godine, nakon oporavka privrede od pandemije koronavirusa.
Sve ostale godine obeležili su gubici. Najveći u poslednjih šest godina zabeležen je 2024. godine, kada je iznosio 17,5 milijardi dinara, pokazuju finansijski izveštaji objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
Godinu dana ranije, 2023, gubitak je iznosio 16,5 milijardi dinara. U 2022. godini Železara je zabeležila minus od 4,9 milijardi dinara, dok je 2021. ostvarila dobit od 23,7 milijardi dinara. Godinu pre toga, 2020, poslovala je sa gubitkom od oko šest milijardi dinara.
Međutim, dobra vest je da je Železara prošle godine ostvarila znatno bolji neto rezultat, smanjivši gubitak sa 17,5 milijardi na 4,5 milijardi dinara.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je Železara prošle godine ostvarila bolji finansijski rezultat nego 2024. jesu pozitivne kursne razlike.
Kako se navodi u finansijskom izveštaju, one su najvećim delom nastale zbog povoljnijeg kretanja kursa dinara u odnosu na strane valute u kojima su iskazani dugovi i potraživanja kompanije, kao i novčana sredstva na njenim bankovnim računima.
Međutim, osim smanjenja izvoznih kvota i povećanja carina na čelik, na poslovanje Železare negativno utiče i otežano snabdevanje rudnim sirovinama iz Ukrajine i Rusije zbog rata, navedeno je u finansijskom izveštaju kompanije.
Ove okolnosti značajno su povećale troškove dopreme rudnih sirovina, što se direktno odrazilo na rast troškova proizvodnje.
Dodatno opterećenje za Železaru predstavljaju i visoki troškovi energenata, usled globalnih poremećaja na tržištu, a naročito rasta cena prirodnog gasa. Zbog toga je Železara ulagala u projekte za uštedu energije.
Kakvo je stanje u Železari ove godine?
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Bojan Stanić ukazuje da je, vrednosno posmatrano, izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u svet u periodu od januara do septembra 2026. godine iznosio 500 miliona evra, što predstavlja pad od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Količinski posmatrano, pad je takođe iznosio oko 10 odsto.
Prema Stanićevim rečima, u ukupnom izvozu, učešće tržišta EU iznosilo je čak 82 odsto.
„U poslednjh pet godina, izvoz čelika iz Srbije kontinuirano opada, kao rezultat trgovinskih sukoba između vodećih privreda sveta. Železara je već nekoliko godina pod pritiskom protekcionističkih mera EU, konkretno kvota na uvoz čelika i vremenom se ta kvota smanjivala, a carina za slučaj prekoračenja kvote povećavala. Usled manje mogućnosti izvoza, vremenom je redukovana i proizvodnja u Železari u Smederevu“, objašnjava Stanić za Danas razloge loših rezultata Železare.
Međutim, Stanić ukazuje i na jednu paradoksalnu situaciju. Prema njegovim rečima, nekadašnji kupci srpskog čelika iz EU sada plaćaju višu cenu na domaćem tržištu ili uvozom iz zemalja koje nisu obuhvaćene protekcionističkim merama.
Time, kako navodi, povećavaju troškove proizvodnje evropske industrije, dok se, s druge strane, briselska administracija zalaže za povećanje konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu.
Ukazuje i da je Železara bila na udaru uprkos činjenici da Srbija sa EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), da je kandidat za članstvo i da je integrisana u evropske ekonomske tokove.
„Mi smo svesni pritisaka koje HBIS trpi u Srbiji, ali imajući u vidu da je na snazi strateško partnerstvo između dve zemlje, Srbije i Kine, da imamo sporazum o slobodnoj trgovini, kao i najavu milijardu evra direktnih investicija, očekujemo da Železara u Smederevu i HBIS grupa nastave poslovanje“, kaže Stanić.
Stanić navodi i da je HBIS grupa uspeva da poboljša pokazatelje poslovanja prilagođavajući se spolja nametnutim okolnostima. To je razlog što je prošle godine ostvarila bolji neto rezultat nego 2024. godine.
Ističe i da se jedan deo proizvodnje čelika plasira na domaće tržište, imajući u vidu povećanu aktivnost građevinske industrije u okviru infrastrukturnih i drugih projekata.
Na pitanje kakve bi posledice po privredu imalo eventualno zatvaranje Železare u Smederevu, Stanić odgovara da bi to svakako imalo devastirajuće posledice po privredu Smedereva i Podunavskog upravnog okruga, ali i šire, po celokupnu privredu zemlje.
„Međutim, kao i što smo rekli to je ekstreman scenario i kao takav malo verovatan“, zaključuje Stanić.
Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.
