Voja Antonić — Srpski pronalazač, novinar i pisac

Sa Dejanom Ristanovićem, novinarom časopisa Računari u vašoj kući pokrenuo je akciju Napravite svoju Galaksiju, čiji je cilj bio ohrabrivanje i podučavanje brojnih računarskih entuzijasta da sami naprave svoj računar. Sam Antonić je nekoliko svojih radova predao u javno vlasništvo.

Voja Antonić je rođen u Šapcu 12. jula 1952, a u Beograd se preselio sedam godina kasnije. Na saveznom takmičenju iz matematike i fizike 1966. osvojio je prvo mesto.

Čitanje knjige o mikroprocesoru Z80 motivisalo je Antonića da pokuša da eksperimentiše s njim. Godine 1976. napravio je svoju prvu mašinu sa mikroprocesorom Game of Life Džona Konveja, profesora sa Kembridža, koji je osmislio algoritam da se na matrici sa 256 crvenih svetlećih dioda iscrtava tok evolucije.

Zbog nedostatka finansija, Antonić je napravio matricu 8x8, a kako nije znao za emulator EPROM-a, program je pisao na papiru, kasnije ga upisivao u EPROM i brisao pomoću ultraljubičaste svetlosti iz kvarcne lampe kada je trebalo ispravljati greške.

Godine 1981, Smučarski savez Srbije se obratio Antoniću da konstruiše precizniji uređaj za merenje vremena za potrebe Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama, pošto su se rezultati sa tog takmičenja sabirali za međunarodni poredak smučara. Pre toga se vreme merilo običnom štopericom. Antonić je napravio mali računar Arbitar, koji se nalazio u tašni, a imao je ugrađenu bateriju, LCD pokazivač, tastaturu i štampač. Arbitar je po konceptu bio prethodnik današnjih laptop računara.

Kasnije je napravljeno ukupno pet verzija arbitra.

Godine 1982. kao radnik Elektronika inženjeringa konstruiše alarmnu centralu. U leto 1983, čitajući literaturu o mikroprocesorima, Antonić je zaključio da primitivan procesor CDP 1802 može softverski da generiše video-signal bez pomoćnog specijalnog kola, pa je pokušao isto da uradi i na procesoru Z80A na 3,072 MHz. Ovaj računar je mogao da generiše monohromatsku sliku sa 32 znaka u 16 redova ili grafiku rezolucije 64x48.

Kako su u to vreme računari još uvek bili retkost i s obzirom na to da je tada propisima bio zabranjen uvoz robe u vrednosti preko 50 nemačkih maraka, Antonić je ponudio popularnom naučnom časopisu Galaksija, koji je u to vreme pokretao specijalno izdanje Računari u vašoj kući, da objavi uputstvo za samogradnju. Kompletno uputstvo za samogradnju je odštampano decembra 1983, pa je preko 8.000 entuzijasta u Jugoslaviji došlo do svog prvog kućnog računara, iako su početna očekivanja bila da će biti napravljeno između 100 i 1000. Sam Antonić je napisao jednostavni operativni sistem za Galaksiju, a pisao je i programe za svoj računar, uključujući i nekoliko video-igara.

Takođe je bio jedan od prvih saradnika časopisa Svet kompjutera.

Antonić je 1999. napravio instrument koji je objedinjavao logičku sondu, analizator, serijski prijemnik i frekvencmetar zasnovanom na mikrokontroleru PIC16F84 američke firme Microchip Technology i ponudio je šemu toj firmi. Firma je prihvatila ponudu i obećala Antoniću kompenzaciju, ali po njihovim rečima, ona nije mogla biti poslata u Jugoslaviju zbog trgovinskog embarga koje su Sjedinjene Države uvele SR Jugoslaviji.

Ipak, preduzeće je uvrstilo Antonićev instrument na svoj sajt pod brojem AN689, ali je on kasnije uklonjen sa sajta.

Voja Antonić danas živi u Beogradu i radi kao novinar časopisa engl. PC Press.

Borba protiv sujeverja i lažnih pronalazaka

Antonić je poznat i kao borac protiv sujeverja i proricanja sudbine koje je doživelo uspon u Srbiji krajem 20. veka. Zbog toga je napisao knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje — vodič za kritičko razmišljanje — koja je objavljena 2000. Kao nastavak borbe protiv proricanja, popularnog u Srbiji zaslugom raznih samozvanih proroka, a što su srpske vlasti krajem 20. veka ako ne promovisale, a ono prećutno podržavale, kao i popularizacije „proročanstva” Miloša i Mitra Tarabića iz sela Kremne kod Užica, Antonić je objavio knjigu Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane 2002. Utvrdio je da postoji dvanaest izdanja knjige Kremansko proročanstvo, koje su sve različite i menjane tokom vremena.

Tokom svog istraživanja posetio je Kremna, gde su mu ponuđeni „originalni rukopisi” Mitra Tarabića, koji je bio nepismen.

Prelistavajući svetske baze koje sadrže patentirane pronalaske, Antonić je primetio da su neki previše naivni ili prosto nemogući, što je rezultovalo elektronskom knjigom Patenti koji neće promeniti svet.

Na ovu knjigu se nadovezao sledeći projekat: Rekvizit za bal vampira. Ovaj „uređaj” na principu periskopa koristi činjenicu da vampiri nemaju odraz u ogledalu, a izjavio je da ne želi da ga patentira, jer „Albert Ajnštajn više ne radi kao administrator u patentnom zavodu, pa tamo više nema nikoga ko bi mogao da shvati njegovu pravu vrednost”.

Pripovetke

Voja Antonić je napisao nekoliko kratkih priča koje je lično čitao u radijskoj emisiji Modulacije novinara Zorana Modlija. Kasnije ih je učinio dostupnim na svom sajtu.