Svetolik Savić — biciklista

Zajedno sa braćom, štampao je opozicioni list Mali žurnal. Tokom 1912. osniva list Balkan, gde mu se krajem dvadesetih godina priključuje Krsta Cicvarić. Tokom tridesetih godina i u toku okupacije Srbije, izdaje antisemitske tekstove preko listova Balkan i Novi Balkan. Kao saradnik okupacione vlade Milana Nedića streljan je u novembru 1944. u Beogradu od strane NOVJ.

Biciklistička karijera

Od 1895. učestvovao je u brojnim velosipedskim trkama. Pobednik je prvog prvenstva Beograda 2. juna 1896. na stazi „London“—Topčider (14 kilometara), u kojoj je učestvovalo 14 takmičara. Savić je predstavljao srpske bicikliste i na južnoslovenskim trkama u Zagrebu 21. juna 1896, na kojim su učestvovali i biciklisti iz Zagreba, Ljubljane, Osijeka i Varaždina. Savić je u trci juniora na 1.000 metara bio drugi, a u seniorskoj na 3.000 m prvi i četvrti na 10.000 metara.

Svetolik Savić je bio najbolji srpski biciklista do Prvog svetskog rata.

Novinarstvo i politički rad

Od 1897. do 1898. Svetolik je bio odgovorni urednik Malog žurnala, koji su štampala njegova braća Boža i Petar. Braća Savić, predstavnici francuske kompanije Gomon (fr. Gaumont) otvorili su prvu namenski izgrađenu bioskopsku salu u Beogradu, "Moderni bioskop" u Kolarčevoj 3. Bioskop je zatvoren 1913. kao odmazda zbog opozicionog delovanja Malog žurnala.

Savić je 1912. pokrenuo list Balkan preko kojih je vršio agitaciju u narednom periodu. Kao lider krajnje desne Srpske stranke, učestvovao je u formiranju Srpske nacionalne omladine (SRNAO) 13. decembra 1922. SRNAO se odvojila od Organizacije jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) sukobivši se sa jugoslovenstvom, i zastupala je ono što Dobroslav Jevđević tada naziva „srpski separatizam”. SRNAO nije stigla da formira akcione čete do martovskih izbora 1923., ali već u maju i junu počinje njena nagla ekspanzija.

Već početkom 1923. Svetolik Savić je napustio Srpsku stranku i prešao u Radikalnu stranku, koja je zdušno stala iza nove organizacije.

Krajem 1924. izbio je sukob između dvojice iz reda najuticajnijih ljudi u SRNAO, Svetolika Savića i Dragoslava Pantovića, urednika lista Otadžbina, centralnog lista SRNAO. O korenima ovog sukoba nedovoljno se zna, ali po svemu sudeći, u pitanju nije bio nikakav ideološki nesporazum, već isključivo borba za uticaj unutar organizacije. Sukob se završio nategnutim izmirenjem krajem 1925, na drugom kongresu SRNAO.

Iako je ceo kongres protekao u duhu obnovljenog jedinstva, primetno je da su nakon kongresa Pantović i njegove pristalice više zastupljene u novim organima pokreta.

Bio je član Jugoslovenskog antimarksističkog komiteta od januara do februara 1936. nakon čega sa novinarom Krstom Cicvarićem vodi nemilosrdnu borbu protiv Komiteta, optužujući ga za „nedostatak energije i loše vođenje antimarksističke akcije u zemlji” preko svog lista Balkan. Savić je očigledno imao lične razmirice sa rukovodstvom Komiteta, a o njegovoj konfliktnoj prirodi svedoči i činjenica da je privremeno bio isključen iz članstva SRNAO u julu 1924. godine.

Štampao je jedno od prvih izdanja Protokola sionskih mudraca u Srbiji 1939. preko štamparije lista Balkan. Od 1940. do 1941. izdaje izrazito antisemitski Novi Balkan.

Kao saradnik okupacione vlade Milana Nedića Savić je streljan u novembru 1944. u Beogradu od strane NOVJ.