Prihodi arhitektonskih firmi rastu, poverenje u tržište slabi

Ukupan promet firmi članica Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) dostigao je 45,2 miliona evra, u odnosu na 35 miliona evra godinu ranije. I pored toga gotovo polovina firmi, odnosno 46 odsto, očekuje pad poslovanja u narednom periodu, dok rast očekuje svega 24 odsto firmi.

To pokazuje svojevrstan paradoks arhitektonske prakse u Srbiji: finansijski pokazatelji rastu, ali poverenje u stabilnost tržišta slabi, pokazuju rezultati istraživanja Puls Ekosistem 2025, koje je petu godinu zaredom sprovela ASAP među svojim članovima.

U istraživanju je učestvovalo 87 arhitektonskih firmi, odnosno 85,3 odsto članstva, što predstavlja snažnu osnovu za sagledavanje realnog stanja arhitektonskih praksi u Srbiji, navela je ASAP.

Izvršni menadžer ASAP Igor Marsenić naveo je da podaci pokazuju da arhitektonsko tržište trenutno ne pati toliko od nedostatka posla koliko od neizvesnosti u vezi sa njegovom budućnošću.

„Rast prometa i sve veća prisutnost na inostranim tržištima jesu pozitivni signali, ali gotovo nepromenjen obim izdatih rešenja i očekivanja o padu poslovanja pokazuju da arhitektonske firme teško mogu da planiraju dugoročno. Istovremeno, pritisak na cene, administrativne procedure i nedostatak jasnih standarda utiču i na to kako se stručni rad vrednuje“, naveo je Marsenić.

Zato je za održiv razvoj sektora, kako je dodao, potrebno istovremeno raditi na predvidljivijem poslovnom okruženju, standardizaciji usluga i jačanju konkurentnosti domaćih praksi.

Kao najveće prepreke, navedeni su nestabilnost, administracija i potcenjivanje rada.

Razlozi za pesimistična očekivanja su različiti – ekonomsku i političku nestabilnost kao prepreku poslovanju navodi 32 odsto firmi, dok 29 odsto ukazuje na administraciju, dozvole i procedure. Oborene cene i potcenjivanje rada ističe 22 odsto ispitanika, a nedostatak standarda i
jasne podele usluga 19 odsto.

Kao odgovor na postojeće probleme, 45 odsto firmi navodi potrebu za jasnijim propisima i bržim
procedurama, dok 38 procenata ističe standardizaciju usluga i referentne cene.

Više od četvrtine, odnosno 26 odsto firmi, kao važan pravac unapređenja poslovanja vidi digitalizaciju, softver, BIM i veštačku inteligenciju, koja se pritom prvi put pojavljuje u istraživanju Puls Ekosistem kao posebna tema, ali i kao potencijalna pretnja: osam odsto firmi je prepoznaje kao faktor koji može ugroziti vrednost stručnog rada.

Rezultati istraživanja ukazuju i da domaće arhitektonske prakse sve više posluju na stranim tržištima.

Od ukupnog prometa članica ASAP, 4,4 miliona evra ostvareno je izvozom arhitektonskih usluga, što je gotovo desetina ukupnog prometa.

Hrvatska je najčešće izvozno tržište i prisutna je kod 39,1 odsto firmi izvoznica, dok Crna Gora i Nemačka slede sa po 32,6 odsto. Među značajnijim tržištima su i Švajcarska i Bosna i Hercegovina.

Ti podaci pokazuju da domaće arhitektonske prakse imaju potencijal za rast van Srbije, ali da se istovremeno suočavaju sa pitanjem kako da taj rast pretvore u stabilnije i kvalitetnije uslove rada.

Istraživanje pokazuje i da zarade rastu, ali mlade arhitekte prosečne platu ostvaruju tek posle tri godine.

Mladi arhitekta na početku karijere zarađuje oko 73 odsto prosečne plate u Srbiji, a republički prosek dostiže tek nakon približno tri godine rada. Samo godinu ranije pripravnička plata iznosila je 82 odsto prosečne zarade. Istraživanje pokazuje da medijalna neto plata arhitekte pripravnika iznosi 80.000 dinara, juniora 110.000, mediora 140.000, seniora 167.000, a glavnog arhitekte 206.000 dinara.

Od prvog zaposlenja do vodeće stručne pozicije zarada raste približno 2,6 puta, tokom perioda koji traje oko deset godina.

Iako je u prethodnom periodu došlo do rasta poslovanja, to nije praćeno rastom zarada arhitekata.

Kod seniora je odnos zarade prema prosečnoj plati u Srbiji pao sa 179 odsto na 153 odsto, dok je kod glavnih arhitekata pao sa 214 odsto na 188 procenata.

Istraživanje ukazuje i na izražene regionalne razlike u zaradama. Tako arhitekte u Beogradu, na svim nivoima iskustva, imaju između 17 i 32 odsto veća primanja nego njihove kolege u ostatku Srbije (najveća razlika zabeležena je kod glavnih arhitekata).

Kao zanimljivost je navedeno da se Novi Sad prema zaradama ne izdvaja posle Beograda kao drugi centar, već je bliži ostatku Srbije.

Žene čine 61 odsto svih zaposlenih u arhitektonskoj struci, a na rukovodećim pozicijama je 43 odsto žena. Istovremeno, istraživanje ne pokazuje značajniju razliku u zaradama žena i muškaraca
na istim ili sličnim pozicijama.

Rezultati istraživanja ukazuju na nekoliko ključnih prioriteta za arhitektonski sektor: rad na
referentnim cenama i standardizaciji usluga, zalaganje za jednostavnije i brže administrativne procedure, veća ulaganja u poslovne kompetencije vlasnika malih biroa, kao i obuke za BIM, digitalne alate i AI.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.