„Politička, a ne racionalna odluka“: Nemačka smanjuje na pola broj radnika koji sa olakšicama dolaze sa Zapadnog Balkana i Srbije

Do sada je 50.000 dozvola izdavano godišnje po tzv. Zapadnobalkanskoj šemi za olakšan dolazak radnika iz ovog regiona, a namera je da se broj dozvola smanji na 25.000 godišnje.

Ovo u dobroj meri pogađa i radnike iz Srbije, kao najveće zemlje u regionu.

Kao objašnjenje navodi se rastuća nezaposlenost u Nemačkoj. Prema nekim podacima oko petnaestak hiljada viza godišnje izda se srpskim državljanima.

Po ovom režimu potrebna je potvrda nemačkog poslodavca da radnika čeka posao, a nisu potrebna uverenja o kvalifikacijama kaou redovnom režimu izdavanja radnih viza.

Ovoj odluci o smanjenju broja tsranih radnika, u ovom slučaju sa Balkana, koja je deo koalicionog dogovora CDU i SPD, već su se usprotivila udruženja poslodavaca, posebno u građevinskoj industriji.

Kako navode iz ZDB-a, centralnog udruženja građevinskih kompanija u Nemačkoj, oko 30 odsto ovih viza je upravo iz ove industrije, i uskraćivanje kvalifikovanih radnika mogao bi da nanese težak udarac ovoj industriji.

„U građevinarstvu svaki sedmi zaposleni ima strani pasoš. Za građevinsku industriju, ova šema je najuspešniji model za privlačenje kvalifikovanih radnika iz trećih zemalja. Jasno upozoravamo na posledice prepolovljenja kvote. Do kraja godine, oko 8.000 radnika moglo bi biti eliminisano u građevinskoj industriji“, rekao je generalni direktor ZDB-a Felik Pakleppa.

Prema njihovim podacima, 98 odsto radnika koji uđu u Nemačkou po ovoj šemi ima posao, a 58 odsto su specijalizovani radnici ili stručnjaci.

On insistira da po ovoj šemi dolaze ljudi koji rade, a ne koji su korisnici socijalne pomoći.

„Ovaj model je ova ista koalicija uspostavila 2016. godine i ne bi trebali da ruše sopstveni uspešan model“, poručio je on.

Sagovornici danasa smatraju da je ova odluka političkog, pre nego ekonomskog karaktera u pokušaju nemačke vlade da parira narastajućoj popularnosti antimigranstki nastrojenog AfD-a.

S druge strane mogla bi biti dobra vest za naše poslodavce, ocenjuje Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu.

„Ovo može biti dobra vest za naše firme pošto imamo taj „hidraulični“ način odlaska u inostranstvo, građevinskih radnika, vozača… koji su traženi u Nemačkoj. Sada će to ići malo teže. Dobra vest je za naše firme, ali ne i za radnike. Doduše radnici iz ovog regiona sada mogu dobiti atraktivne plate i ovde. Kada je taj model uvođen u Nemačkoj na Zapadnom Balkanu su bile niske nadnice, a vladali su antiradnički zakoni o radu. Sada su u celom regionu povećane plate“, napominje Arandarenko.

On ističe da se ova mera donosi iz političkih razloga, a da je iz ugla interesa nemačke privrede neracionalna.

„Nemačkoj je i dalje neophodna radna snaga za te poslove. Pitanje je kako će se to sprovoditi, da li će radnici koji su dolazili po toj šemi preći na standardan režim zapošljavanja stranaca. Za nemačke poslodavce će značiti teže i skuplje zapošljavanje radnika iz regiona, a za radnike odavde biće komplikovanija i skuplja birokratija. Nemačke firme koje nemaju drugog izbora će ipak prolaziti kroz, kao i radnici koji izračunaju da im se to isplati. Ova mera neće imati neki tektonski uticaj na naše tržište rada, mada možda može donekle da utiče na nadnice radnika u Srbiji“, ističe Arandarenko.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije smatra da Nemčaka i dalje ima manjak radne snage u mnogim delatnostima.

„Ako bude odlazilo manje radnika odavde, to znači manje doznaka. Ali ovo nas ne pogađa toliko, koliko nas pogađa što nismo dobili mapu puta u EU. Vlada Nemačke pokušava da se dodvori glasačima s obzirom da je AfD pobedio u nekim pokrajinama“, ocenjuje Stanić dodajući da 10-15.000 radnika nije toliko veliki broj da bi značajnije uzdrmao naše tržište rada ili dovelo do rasta nezaposlenosti u Srbiji.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevini ističe da je Zapadna Evropa toliko stara da im je potreban svaki radnik, kao i da radnici iz ovog regiona odlaze da rade, a ne da budu na socijalnoj pomoći.

„Možda se kod njih smanjuju investicije pa očekuju neće biti potrebno toliko radnika. Što se tiče naših radnika, ovde već može da se zaradi slična plata kao tamo. Samo je razlika što je tamo sve na belo, a ovde daju malo više od minimalca na račun, a ostalo se isplati na ruke. Ako radnik ode tamo sam nema neke velike zarade. Ali ako ode sa porodicom, dete je zbrinuto, supruga radi i onda cela druga plata može da se uštedi. To je već druga priča“, objašnjava Torlaković.

On ističe i da i ako ne odu u Nemačku, mnogi će otići u druge države Zapadne Evrope, jer „dobrog radnika niko neće da pusti, ni u Srbiji ni u Nemačkoj“.

On ističe da bi i kod nas mogao da stane uvoz građevinskih radnika, ako stanu državne investicije.

„Što se tiče gradnje stanova, to su uglavnom male firme koje nemaju svoje radnike, nego ekipe zanatlija idu od gradilišta do gradilišta“, kaže on.

Ovaj sindikalac napominje i da u našoj građevinskoj industriji, od stranaca, dominiraju Turci.

„Dolaze dve vrste radnika. Jedni koji su zanatlije, stručni radnici i drugi koji su čisti nekavlifikovani fizički radnici. U Turskoj su smanjene plate i manje su nego kod nas. Mi smo postali protočni bojler za njihove radnike koji nisu mogli odmah da se dočepaju Zapada. I oni idu da rade od gradilišta do gradilišta. Ima i tu svačega, neki od njih su pobegli od suđenja ili služenja kazne u Turskoj. Ima svačega i kod ljudi koji ih dovode. Mi šaljemo prijave inspekciji gde god čujemo da su zaposleni na crno i inspekcija izlazi na teren. Čak i ako na gradilištu nema naših članova, mi smo solidarni sa radnicima iz inostranstva“, zaključuje Torlaković.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.