Komunalni sistem Beograda pred kolapsom: JKP duguju dobavljačima 30 milijardi dinara

Naime, glavni grad se nikada nije nalazio ovako blizu finansijskog kolapsa, većina JKP posluje sa gubicima, a njihova dugovanja dobavljačima dostigla su nezapamćenih 30 milijardi dinara.

Neto gubici samo tri javna preduzeća u Beogradu na kraju 2025. godine premašili su 1,7 milijardi dinara. Finansijski izveštaji JKP Beograd-put, Gradskog saobraćajnog preduzeća i Beogradskih elektrana pokazuju da su ova javna preduzeća najveći dužnici u Beogradu. JKP Beograd-put je u 2025. godini imalo poslovni prihod od 5,8 milijardi dinara, dok je gubitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja iznosio 37,1 miliona dinara.

JKP Beogradske elektrane je u 2025. poslovalo sa neto gubitkom od 1,4 milijarde dinara. Beogradske elektrane jedan od velikih dugova imaju za gas, odnosno 15 milijardi dinara duguju preduzeću Srbijagas samo za ovu godinu. Primera radi, u maju prošle godine ovo preduzeće bilo je u top pet dužnika Srbijagasu od čak 5,5 milijardi dinara duga, pokazuju podaci Srbijagasa.

Najveći gubitaš ipak je Gradsko saobraćajno preduzeće (JKP GSP), čiji je gubitak iz finansiranja iznosio 2,8 milijardi dinara, a neto gubitak 144,2 miliona.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), ocenio je da su dugovi javnih komunalnih preduzeća u Beogradu na istorijskom maksimumu i da je to posledica „neodgovornog poslovanja i rasipanja novca“.

– „Zelenilo Beograd“ je u prvih šest meseci ove godine zabeležilo gubitak od gotovo 300 miliona dinara, što se nikada ranije nije dogodilo u našem glavnom gradu. Kritičan je i „Beograd-put“, sa sličnim minusom u istom periodu.Većina JKP ostvaruje neto gubitke u ovoj i prethodnoj godini, a zaključno sa septembrom, beogradska komunalna preduzeća duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, 21 milijardu u roku i devet preko roka. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo direktori tih preduzeća, već i vrh gradske vlasti predvođen Aleksandrom Šapićem, koji nije obezbedio ni osnovne uslove za normalno funkcionisanje komunalnog sistema, iznosi podatke Jovanović.

On napominje da je uveren da je poslednji, drugi rebalans gradskog budžeta rađen upravo zbog katastrofalnog stanja JKP, a da do kraja godine možemo očekivati i treći.

– Republička vlada će pokušati da finansijski izvuče Beograd iz živog blata rebalansom budžeta, ali se time suštinski neće rešiti nijedan od sistemskih problema koji su doveli do ovakvog stanja, a nikakva finansijska injekcija uoči parlamentarnih izbora neće otkloniti posledice nedomaćinskog upravljanju javnim sredstvima, lošeg planiranja i visokog stepena korupcije i nekompetentnosti, zaključuje Jovanović.

Ipak, čini se da je u najkritičnijoj situaciji, već duže vreme, GSP Beograd, kome sada zbog duga dobavljačima od šest milijardi dinara preti i blokada računa. Dobavljači, kojih je više od 200, prete tužbama i prinudnom naplatom, piše eKapija. U aktuelnom rebalansiranom gradskom budžetu, za javni prevoz opredeljeno je 55,6 milijardi dinara, što čini više od 27 odsto celokupne gradske kase, međutim najveći deo tih sredstava odlazi privatnim partnerima, kojima je Grad predao čak 34 linije gradskog prevoza kroz javno-privatno partnerstvo.

Ivan Banković iz sindikata Centar GSP, navodi da je to jedno od najzaduženijih preduzeća koje konstantno, godinama unazad, ima problema sa tekućom likvidnošću, zbog čega je otežano sprovođenje redovnih priprema vozila, tekuće održavanje i otklanjanje kvarova na vozilima.

– Kako zbog činjenice da je veliki broj tendera neuspešan jer dobavljači sve češće neće da sarađuju sa nelikvidnim preduzećem koje im duguje u nedogled, tako i zbog nagomilanih dugovanja prema postojećim dobavljačima koji su od velikog značaja za funkcionisanje GSP-a. Tokom cele godine se dugovanja ka dobavljačima kreću u iznosima od četiri do sedam milijardi dinara, zbog čega je tokom letnjeg perioda bilo problema sa održavanjem autobusa zbog dugovanja prema tri privatne kompanije koje su od ključnog značaja za održavanje BMC, Solaris i Higer autobusa koje GSP ima u svom voznom parku. Tačno je da je deo tih dugova servisiran transferom sredstava iz budžeta Grada prema GSP-u, ali je to bilo nedovoljno da se pokriju sva dugovanja, a što izaziva ogromne probleme i u tim privatnim kompanijama, navodi Banković.

Čvrsto smatra da je rešenje u tome da se sprovede dubinska analiza poslovanja GSP-a i servisiraju dugovi dobavljačima po prioritetu.

– Ali neophodno je i da se sprovedu rezovi nepotrebnih troškova koje GSP ne bi trebalo sebi da dopusti s obzirom na stanje u kojem se nalazi, kao što su veliki troškovi za službene automobile, gorivo za ta vozila, veliki broj plaćenih sati po raznim osnovama, niska produktivnost brojnih službi i zaposlenih koji nisu u službi osnovnih delatnosti i optimizacija unutrašnjih kapaciteta za brojne poslove. Bez ključnih promena u rukovođenju, GSP neće suštinski promeniti ništa i uvek će biti prelivanje u bure koje curi na sve strane, čime nisu zadovoljni ni dobavljači, ali ni radnici osnovne delatnosti GSP-a kao što su vozači i majstori, zaključuje Banković.

Tijana Šerbula, potpredsednica beogradskog odobra SSP kaže da dugovi prema dobavljačima nisu samo brojke u finansijskim izveštajima, već neplaćeni računi, ugrožena radna mesta i ceh koji će na kraju ponovo biti ispostavljen građanima.

– Koliko god finansijskih injekcija ovaj grad bude dobio, toliko para ode u bunar. Šapić i naprednjaci su doveli preduzeća i ceo grad pred bankrot. Beogradska javna preduzeća sve više liče na bure bez dna. Novac se upumpava, dugovi ostaju, a građanima stižu računi. Šapić duguje Beograđanima odgovor kako je moguće da se uz tolika budžetska izdvajanja javna preduzeća suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima. Što se tiče trećeg rebalansa, pitanje nije koliko će još novca vlast prebaciti iz jedne budžetske stavke u drugu, već kada će Šapić položiti račune za svaki dinar koji je potrošen i svaki dug koji je napravljen za vreme njegove vlasti, kaže Šerbula za Danas.

Sagovornica zaključuje:

– Beograd nije Šapićeva privatna kasa, a Beograđani nisu bankomat iz kojeg se beskonačno pokrivaju gubici javnih preduzeća. Zato mi jasno navodimo da je neophodno da se odmah posle izbora uvede prinudna uprava u grad Beograd, a da Šapić i njegova ekipa odu pravo do tužilaštva da objasne gde su pare, jasna je Šerbula.
Ivana Nikoletić

Jovanović: Uskoro izveštaj eksterne revizije i mišljenje MMF-a

Osim što će građani najpre osetiti kako se ovakvo stanje JKP odražava na svakodnevni život u gradu, visok nivo obaveza javnih preduzeća može negativno uticati na kreditni rejting grada i povećati troškove budućeg zaduživanja, zbog čega je reagovao i Međunarodni monetarni fond (MMF). Naime, Vlada Srbije prihvatila je zahtev MMF-a da se finansijsko poslovanje Grada Beograda i njegovih preduzeća stavi pod nadzor i da se uradi eksterna revizija gradskog budžeta.

– Eksterna revizija je trebalo da završi analizu krajem septembra, ali je gradska uprava sabotirala njihov rad. U narednih mesec očekuje se završetak analize, nakon čega će njihov izveštaj biti predat MMF-u, kaže Nikola Jovanović.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.