Bili smo „pokretni prisluškivači”: Student Luka Stevanović posle 16 meseci državnog „tretmana” i „postupanja”

O odbacivanju optužnog predloga saznao je u jutarnjim časovima, kada su mu to saopštili branioci Ljiljana Borović Marjanović iz Beograda i Aleksandar Radojičić iz Kragujevca.

– Vest sam odmah podelio sa porodicom a baka je već znala i ceo taj dan provela u suzama. Osim dana izborne pobede, ovo je verovatno najsrećniji dan u mom životu, ne krije Luka Stevanović, posle 16 meseci pritvora (regularnih i kućnih), zatvora, nanogica, saslušavanja, praćenja i prisluškivanja svoje prve impresije o „konačnoj slobodi”.

Ipak, dodaje da uz veliko olakšanje, ostaje žal što nisu dobili priliku da pred sudom iznesu svoju odbranu i javno (pro)govore o svemu što su „prošli”. Smatra da javnost ima pravo da zna kako su se prema njima odnosili državni organi i kroz kakav su „postupak” prolazili.

– Uhapšen sam mimo svih zakonskih okvira, dva lica u civilu prišla su mi, bez pokazivanja službenih legitimacija i objašnjenja razloga hapšenja, i odvela me u nepoznatom pravcu. Ispostavilo se u Palatu Srbije, odeljenja za suzbijanje terorizma, gde su me satima ispitivala lica koja se nisu predstavljala. Naknadno sam saznao da je reč o pripadnicima BIA i inspektorima MUP-a, podseća on na svoj „slučaj”.

Od početka je zahtevao prisustvo advokata.

– Tokom saslušanja pokazivali su mi transkripte telefonskih razgovora, fotografije mesta na kojima sam se nalazio, kao i fotografije članova moje porodice, uključujući slike maloletnog brata i sestre. Posebno je kod mene izazvalo osećanje gneva i bespomoćnosti, sačinjavanje službene beleške u kojoj nisam učestvovao, a njenu sadržinu diktirala je tužiteljka. Moje jedine samostalno izgovorene reči bile su: „Mi se finansiramo iz donacija građana”. A pritisci da potpišem tu belesku, koja se, iako nije mogla koristiti kao dokaz, u postupku su bili neverovatni i vodili čak do predočavanja šta se može desiti mojoj porodici, navodi Stevanović.

Prema njegovim rečima najteži trenutak je bio kada su mu pokazali fotografije njegovih maloletnih brata i sestre, snimljene prilikom povratka iz škole.

– Kada sam shvatio da su i oni bili praćeni, reagovao sam sa velikim strahom za njihovu bezbednost. Tada mi je upućena i pretnja koja se odnosila na njih. To je nešto što i danas teško prihvatam. Svaka njihova radnja je bila nezakonita, sada slobodno i sa slobode tvrdi on, jer o tome ranije nije javno (pro)govorio plašeći za bezbednost. Jer, ako su takve pretnje mogle da budu izrečene pred javnom tužiteljkom Višeg javnog tužilaštva, postavlja se pitanje ko je mogao da im garantuje zaštitu.

Posebno su ga zabrinjavale naredbe o tajnom nadzoru i praćenju.

– U njima se navodi instaliranje posebnog softvera u moj telefon koji omogućava ne samo praćenje telefonskih razgovora već i ambijentalno prisluškivanje. Pominje se i amfiteatar Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, koji sam tada pohađao. Mere su, prema dokumentaciji sa kojom sam naknadno upoznat, primenjivane od 10. januara 2025. godine. To otvara pitanje da li su nadzorom bili obuhvaćeni i drugi studenti koji su učestvovali na plenumima, radionicama i sastancima radnih grupa?, pita on dodajući da „saznanje da je moj telefon mogao da služi kao sredstvo za prisluškivanje prostora u kojima sam boravio imalo je teške posledice po moje psihičko stanje”.

Tokom tromesečnog boravka u pritvoru baš zbog toga je prolazio, kaže, kroz ozbiljne krize.

– Posebno me je opterećivala pomisao da su moje kolege, sa kojima sam razgovarao i radio, možda bile predmet tajnog nadzora bez svog znanja, a da sam ja (is)korišćen kao „pokretni prisluškivač” (kako mi je to rekao branilac), a da to nisam ni znao, je izazivalo kod mene osećaj neverovatne brige za svoju bezbednost i bezbednost svih meni bliskih lica, još uvek je pod traumom Luka.

Međutim, po njemu, pitanje zakonitosti ovih mera više nije samo „pitanje” koje treba otvoriti.

– Dokazi pribavljeni njihovom primenom već su izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti. Zato sada mora da se odgovori na mnogo važnija pitanja: ko je inicirao i ko je doneo naredbe za tajni nadzor i prisluškivanje, na osnovu čega su takve naredbe donete, zašto je BIA postupala po njima i zašto je tužilaštvo takve dokaze koristilo u krivičnom postupku, uprkos njihovoj nezakonitosti?, pita se student Luka Stevanović.

I, odgovara da se „ne može završiti na tome da se nezakonito pribavljeni dokazi izdvoje iz spisa, a da niko ne odgovara za njihovo pribavljanje, sprovođenje i korišćenje”.

– Potrebno je utvrditi individualnu odgovornost svih koji su učestvovali u tom lancu postupanja, od onih koji su inicirali i odobravali mere, preko onih koji su ih sprovodili, do onih koji su takve dokaze koristili u postupku. Posebno je važno utvrditi da li je bilo zloupotrebe službenih ovlašćenja i propusta u radu nadležnih organa, smatra on.

Ni on, niti njegove kolege, nisu pozivali na nasilje niti pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije.

– Uveren sam da je čitav postupak bio pokušaj da se studentski pokret predstavi kao bezbednosna pretnja i da se institucije upotrebe za obračun sa onima koji su tražili promene i odgovornost vlasti. Više od tri meseca proveo sam u pritvoru, najpre u Centralnom zatvoru, a zatim u kućnom pritvoru. Čak i nakon što smo Dimitrije Dimić i ja pušteni da se branimo sa slobode, neizvesnost je trajala mesecima. Odbacivanje optužnog predloga zato za nas predstavlja kraj jednog teškog perioda, ali ne i kraj borbe za pravdu, ističe Luka Stevanović, zaključujući da „ono što su oni prošli ne sme više nikada nikome da se ponovi, kao i da „državne institucije pripadaju građanima, a ne političkim strukturama koje ih trenutno kontrolišu”.

Za njegovog advokata Aleksandra Radojičića ovih devetoro studenata nije gonjeno zato što su nešto učinili ili planirali, već zato što su se usudili da od institucija zahtevaju da rade svoj posao.

– Da bi se od protesta napravio napad na ustavni poredak, bile su potrebne tri institucije i to tužilaštvo kao pokretačka snaga, služba koja sprovodi progon i sud koji to odobrava, podseća on.

Pak, po njemu, „BIA je pratila, snimala i prisluškivala studente pod izgovorom terorizma, zatim ih hapsila i sve to snimala kako bi ova deca osvanula u tabloidima”.

– Služba koja treba da štiti državu od stvarnih pretnji pretvorena je u oruđe za zastrašivanje mladih ljudi koji su javno izrazili nezadovoljstvo. To nije bezbednosni rad, već politizacija službe bezbednosti, čiji je cilj u ovom predmetu bio da studente odvrati od daljeg aktivizma. Taj cilj nije postignut jer je strah promenio stranu. Sud koji je odobrio mere pao je na ispitu profesionalne zrelosti, jer nije obavio jedini posao koji je imao, a to je da bude brana između službe i građanina. Sudska kontrola posebnih dokaznih radnji postoji upravo da bi se ovo sprečilo. Kada sudija potpiše naredbu za prisluškivanje studenata sa paušalnim obrazloženjem, sudska kontrola postaje formalnost, a to je pravi udarac na Ustav, demokratiju i civilizacijske tekovine, navodi taksativno za Danas advokat Luke Stevanovića.

Prema njegovim rečima Tužilaštvo koje je predložilo ove mere snosi jednaku odgovornost za ovaj progon kao BIA i sud.

– Tužilaštvo je još u januaru 2025. predložilo da se Stevanović podvrgne posebnim dokaznim radnjama. To jasno pokazuje da je BIA bila uključena od samog početka, mesecima pre protesta na kome su studenti uhapšeni. Zato se pitanje odgovornosti ne odnosi samo na ovaj predmet, već na svakog studenta i aktivistu koji je bio predmet sličnih mera, ističe Aleksandar Radojičić.

Sistem je na kraju ipak proradio, i to treba reći, nastavlja ovaj sagovornik za Danas:

– Sudija Višeg suda koji je u jednom jako osetljivom društveno-političkom trenutku pokazao integritet i hrabrost, kao i veće Apelacionog suda zauzeli su ispravan stav i primenili norme u njihovom pravom smislu, ne propušta da napomene ovaj sagovornik Danasa.

Ali, po njegovom mišljenju, ako sagledamo čitav postupak, odustajanje od optužbe nije kraj ovog slučaja, već početak pitanja odgovornosti.

– Zato je neophodno da država učini dostupnim dosijee, jer svaki student i aktivista koji je bio predmet mera BIA mora imati pravo da izvrši uvid u sopstveni dosije i da sazna na osnovu čije odluke je praćen. Država takođe mora javno da saopšti koliko je studenata i aktivista od početka protesta bilo podvrgnuto prisluškivanju, praćenju i drugim tajnim merama, po kom osnovu i po čijem predlogu, a sve radi rasvetljenja ovog bezakonja koje smo proživeli sa ovom decom u poslednje dve godine, e, to ne „zaboravlja” advokat Aleksandar Radojičić.

Naposletku, ne samo za njega, „ova tema” je znatno šira od same BIA-e.

– Ja sam vrlo optimističan i voleo bih da država ubuduće uspostavi mehanizme koji će nam garantovati da se ovo neće ponoviti i da će se pronaći delotvoran modalitet kontrole rada službi bezbednosti, iskusno upozorava i opominje on na kraju razgovora za naš list.

– Naša sloboda je izborena, ali pravda još nije zadovoljena. Nije dovoljno da se utvrdi da su dokazi bili nezakoniti. Mora se utvrditi ko ih je takvima učinio, ko je po takvim naredbama postupao i ko ih je, uprkos svemu, koristio protiv nas. Vreme je da i oni koji su morali da štite zakon počnu da odgovaraju za njegovo kršenje. Vreme odgovornosti je došlo, kaže Luka Stevanović najavljujući podnošenje krivičnih prijava protiv svih lica za koja postoje osnovi sumnje da su učestvovala u nezakonitom postupanju, pritiscima, pretnjama i zloupotrebi službenih ovlašćenja.

Ne traži osvetu. Traži da se utvrdi istina, individualna odgovornost i da niko više ne bude zaštićen funkcijom koju obavlja.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Izvor: Danas rs. Foto: Danas rs.