ВАСКРСЕЊЕ КАО СУШТИНА НАША

Сва четири Јеванђеља потврђују, свако на свој начин, да је Христов Гроб нађен празан у недељу ујутру после распећа. Јеванђеље и Свети Апостол Павле заједно сведоче о једанаест последњих јављања васкрслог Господа у време после недељног Васкршњег Јутра. Христос је устао телесно из Гроба, телом које је, премда ослобођено од неких ограничења времена и простора (могао је проћи кроз затворена врата, појавити се и нестати у трену), било физички солидно да би могао ломити хлеб и јести, и бити погрешно сматран за Вртара или Сапутника.

Тих неколико недеља по Васкрсењу, тачније током 40 дана, Христос се јављао својим Ученицима, у појединачним сусретима, но није живео с њима нити путовао као раније. Показавши им своју победу над Смрћу, и уверивши их да ћe се они и даље ослањати на Његово присуство и помоћ, чак и кад Он буде физички узет од њих, Он их је оставио на начин који је јасно показивао да Његово телесно присуство није више било неопходно.

Они ћe наставити Његову Службу коју је започео, и у којој ћe Он заувек бити с њима присутан.

После тродневнога боравка телом у Гробу и душом у Аду, Исус Христос је Васкрсао – устао је из мртвих, јер силу његовог божанства Ад није могао да савлада, и тиме је отворио врата која воде у свет нове, преображене реалности, реалности славе и вредности која је људима до тада била непозната и недоступна. Тамо је Христос први ушао, а онда покајани или благоразумни Разбојник са десног крста, па за њим старозаветни Праведници који су примили Христа у току његовог тродневног боравка у Аду, и проповедања Јеванђеља које је три и по године проповедао на Земљи. Само тако схваћен, квалитативно, а не временски, Он је Првенац из мртвих, а уопште није у питању Његово Васкрсење, односно повратак у свет ове наше реалности инфициране грехом где се трпи и страда од његових последица.

У овај свет, овакав какав је, враћена су Лица из Ада (Праведни Лазар, Јаирова Кћер и др.) која су наставила да живе под истим условима, у истом телу и животу, док нису поново умрла. Христово јављање током четрдесет дана по Васкрсењу, све до Вазнесења, било је јављање у новом телу, телу васкрсења које је било оно исто, али преображено тело – јер је сачуван идентитет умрлог и васкрслог. То је проверио Свети Апостол Тома Близанац, тај први Експерименталиста у Библији и Зачетник ХРИШЋАНСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ РЕАЛИЗМА који је прошао кроз проверу. Али, васкрсло тело Господа није било онакво какво је било раније, пре страдања и васкрсења, јер је сад имало нова својства. Вскрсло је у свет и за свет нове реалности, да више не умре, јер се у том новом свету уопште не умире.

Његово јављање Појединцима и већем броју људи, чак и кад је у питању неколико стотина људи, у овом свету било је потврда реалности и идентитета њега Васкрслог и пројава и сведочанство света и вредности Васкрсења. Он пролази ВАСКРСЛИМ ТЕЛОМ кроз затворена врата и да их не разваљује и не ломи. Његово тело је небеско – духоносно и духовно. Иако му је тело без физиолошких потреба он једе и Апостоли се уверавају у реалност Његовог васкрслог тела, не мислећи више да је то што виде – Утвара и привид, него виша реалност, друкчија од ове непреображене која је без славе Васкрсења. То ћe бити поуздан ослонац наше Вере да стварно буде тврдо чекање онога чему се надамо.

У Библији, учење ο васкрсењу мртвих је јасно изражено већ у Старом Завету, а за време ХРИСТОВОГ ОВОЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА то је било општеприхваћено мишљење код правоверних Јевреја што се види из Мартиних речи која каже за свога Брата: „Знам да ћe васкрснути ο васкрсењу у последњи дан.“ Одрицали су га се Садукеји и незнабожачки Философи.

Васкрсење Христово као ЧИЊЕНИЦА и БЛАГОВЕСТ постало је ТЕМЕЉ и СРЦЕ Хришћанске Вере. То сведоче и речи Светог Апостола Павла који каже: „Ако Христос није васкрсао, онда је празна вера наша.“ Хришћанство је пре свега Вера да Христос није остао у Гробу, да је из смрти просијао живот и да је својим васкрсењем из мртвих изнутра разрушио и превладао апсолутни и немилосрдно општеважећи Закон умирања и Смрти.

Видевши Васкрслога Христа, Апостоли су, како каже Јеванђеље, помислили да виде Утвару и привиђење. Зато прво што чини Васкрсли Христос јесте да својим Ученицима открива стварност свога васкрслога тела, дајући им да Га опипају. Узима храну и једе пред њима, даје Томи који сумња у Његово Васкрсење да му сопственим рукама додирне Васкрсло Тело и да се увери у васкрсење. Онога тренутка када су Апостоли поверовали у ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ, тада је управо чињеница васкрсења, његове стварности и његове телесности постала главни садржај, сила и радост њихове проповеди. Главна Света Тајна Цркве постаје Свето Причешће Телом и Крвљу васкрслога Христа, и тим чином, како говори Свети Апостол Павле: „смрт Господњу објављујемо, васкрсење Његово исповедамо.“

Они који се обраћају у Хришћанство, прихватају, не неке ИДЕЈЕ и ЗАМИСЛИ већ првенствено веру у васкрсење Христово, искуство и знање васкрслога Учитеља. Штавише, они са том вером прихватају и веру у опште Васкрсење, а то значи веру у то да је Христос победио, разрушио и уништио Смрт као последњи циљ свега. „Послењи Непријатељ укинуће се – Смрт“ – у духовном надахнућу кличе Свети Апостол Павле. На сваком Васкршњем Јутрењу, Хришћани кличу: „Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос и ни једнога Мртвога у гробу! Васкрсе Христос и живот царује!“ На тај начин прихватање или неприхватање Христа и Хришћанства у суштини јесте прихватање или неприхватање вере у Христово васкрсење, а то значи – прихватање или неприхватање Вере у поновно сједињење ДУШЕ и ТЕЛА у Христу, у победу над Смрћу, јер Смрт и није ништа друго до раздвајање Душе и Тела, разарање њиховог јединства.

Христос је својим Васкрсењем разрушио Смрт, њену власт над нама, њено безнађе и њену коначност. Христос обећава изобилно УБРИЗГАВАЊЕ НОВОГ ЖИВОТА, ново небо и земљу, радост свеопштег васкрсења. То је смисао, то је бескрајна радост средишње и суштинске вероисповедне тврдње Символа Вepe Цркве Христове: „И који је Васкрсао у трећи дан по Писму.“ По Писму – то значи у сагласности са оним познавањем живота, са оним схватањем СВЕТА и ЧОВЕКА, Душе и Тела, ДУХА и МАТЕРИЈЕ, ЖИВОТА и СМРТИ које нам је богооткривено у Светом Писму. У тој тврдњи садржана је сва Вера, сва Љубав, сва Нада Хришћанства.

Радујте се, васкрсе нам Господ наш!