Svet, protesti, promene: Šta ćerke legendarnih boraca za građanska prava misle o onome što se dešava danas – BBC News na srpskom

Podeli ovaj članak
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  


Composite picture of Bernice King, Ilyasah Shabazz and Samia Nkrumah

Getty Images
Ćerke Martina Lutera Kinga, Malkolma Eksa i Kvame Nkrume održavaju borbu za za pravdu i jednakost crnaca živom

Marš za ravnopravnost i prava crnaca održan je na 57. godišnjicu govora Martina Lutera Kinga „Imam jedan san“.

Do marša „Sklonite koleno s naših vratova“ u Vašingtonu 28. avgusta 2020. godine, došlo je posle više meseci protesta zbog policijskih ubistva crnaca i ciljanih napada na njih.

Prošle nedelje je policajac optužen za ubistvo Džordža Flojda, koje je pokrenulo talas protesta, osuđen zbog ubistva.

Doktorka Bernis King, profesorka Iljasa Šabaz i Samia Nkruma deca su legendarnih ličnosti koje su odigrale ključnu ulogu u pokretu borbe za građanska prava.

Za BBC govore o događajima koji su obeležili početak druge decenije 21. veka i objašnjavaju kako je održavanje nasleđa njihovih roditelja u životu jednako važno danas kao što je oduvek bilo.

Doktorka Bernis King – ćerka Martina Lutera Kinga

Generalna direktorka Centra King. Otac doktorke King bio je slavni lider borbe za građanska prava Martin Luter King, koji se zalagao za nenasilje. Najpoznatiji je po govoru „Imam jedan san“. Ubijen je u atentatu 1968. godine.

Picture of Bernice King next to an archive picture of Martin Luther King addressing the crowds at the march on Washington in August 1963

Getty Images
Doktorka Bernis King će ponoviti put njenog oca, kada se obratio okuljenoj masi ljudi na maršu u Vašingtonu pre više od pet decenija

„Mislim da smo postigli ogroman napredak u jednom veoma kratkom vremenskom periodu.

Moja majka je govorila o pomirenju, dok sam ja pokušavala da shvatim: ‘Kako je neko mogao da oduzme život mom tati tako bezosećajno, kad je on samo bio tamo, trudeći se da svet načini boljim mestom za sve ljude?’

Civil rights march on Washington, DC, USA. Procession of African Americans carrying placards demanding equal rights, integrated schools, decent housing, and an end to bias

Getty Images
Marš na Vašington

To me je načinilo veoma ljutom, prema skoro svima, a posebno belim muškarcima.

Došla sam do tačke da je to postalo toliko destruktivno da mi je škodilo. I zato sam morala da se pomirim s tim i da postavim neka ključna pitanja, kao što je da li želim da nastavim da se krećem tom stazom povređivanja same sebe – jer mržnja hoće to da vam uradi.

A studio portrait of the Rev. Bernice Albertine King

Getty Images

Prisustvovala sam promeni načina razmišljanja i govora ljudi u Americi.

Konkretno, u korporativnoj Americi, koja je sama pokrenula razgovor o tim stvarima, šta oni mogu da urade da bi stvorili rasnu ravnopravnost u našem društvu.

Ali imamo još mnogo toga da uradimo, zato što sada moramo da osmislimo plan i našu strategiju za pravi razgovor kako ćemo srušiti belačku nadmoć u našem društvu i širom sveta.“

Profesorka Iljasa Šabaz – ćerka Malkolma Eksa

Profesorka Šabaz je autorka i radi na boljem pristupu višem obrazovanju.

Njen otac je bio poznati lider pokreta borbe za građanska prava u Americi koji je rekao da crnci moraju da se zaštite „bilo kojim sredstvima“.

Ubijen je 1965. godine.

Archive picture of Malcom X holding his baby daughter next to a portrait of Ilyasah Shabazz grown up

Getty Images
Iljasa Šabaz je napisala knjigu pod nazivom „Odrastajući kao X“

„Bili smo svedoci jezivog ubistva Džordža Flojda, prevashodno zato što smo svi bili kod kuće, dovodeći u pitanje svoju smrtnost, izolujući se.

I videli smo tu jezivu smrt, videli smo bezbroj jezivih smrti, i sada ljudi razumeju o čemu je govorio Malkom Eks.

Oni sada razumeju da je Malkolm bio veoma mlad, saosećajan, odgovoran čovek, koji je tražio rešenja, da bi ljudi mogli da koegzistiraju na miran način, da bismo mogli da dišemo, hodamo, obrazujemo se, učestvujemo u globalnoj privredi, ukoliko to želimo.

Sada ljudi razumeju da su oni koji su bili spremni da izazovu te jezive smrti isti oni koji su izmišljali priče o tome ko je bio Malkolm – širili dezinformacije.

Često govorim o mojoj majci kao o inspiraciji drugima, zato što je doživela da joj bombarduju dom i, nedelju dana kasnije, prisustvuje ubistvu muža, na njene oči.

A opet se nikad nije predala očajavanju i nastavila je da daje.

Odgojila je šest ćerki i nikad nije prihvatila da kaže „ne“ ili „ne mogu“ kao odgovor.

I to govori toliko toga našoj mladoj generaciji danas, sa svim ovim izazovima, sa kojima izgleda moramo da se izborimo, a koji osporavaju pravo na život, koji osporavaju naša ljudska prava.

Ilyasah Shabbaz attends the rally at the Women's March on Washington in January 2017

Getty Images
Ženska prava su centralna tema aktivizma Ilajze Šabaz

Bili smo veoma podeljeni, naučeni smo da mislimo da su Afrika i Afrikanci džungla, umesto da shvatimo da smo odatle potekli i da shvatimo da je sve te spomenike i piramide koje arhitekte neprestano otkrivaju izgradio crni afrički narod i da imamo istoriju, identitet i da je taj identitet bogat i vredan učenja, prihvatanja i preuzimanja.

Danas se čini da, kad smo počeli da otkrivamo tu veliku istoriju, možemo da pružimo našoj deci dobar osećaj o tome ko smo.

Važno je da nauče veličinu i važno je da nauče bogatstvo tog nasleđa.“

Samia Nkruma je predsednica Konvencije narodne partije iz Gane. Njen otac je bio bivši predsednik Gane i vodeća figura pan-afrikanizma

Archive picture of the first president of Ghana on a visit to the United States, with a picture of Ghanaian politician Samia Nkrumah during a visit to Malcolm X College, Chicago, Illinois, September 4, 2009.

Getty Images
Ćerka prvog predsednika Gane nastavlja da zastupa jedinstvo Afrike i ženska prava

„Privilegija je biti doveden u vezi sa političkim radom mog oca. Zauvek ću ostati privržena njegovoj viziji Gane, Afrike i čitavog sveta, ako ćemo pravo.

Afričko jedinstvo je još relevantnije danas nego što je bilo pre 50 ili 60 godina.

Potraga za jedinstvom svih Afrikanaca nije cilj sam po sebi, već način da Afrikanci povrate dostojanstvo i pravdu.

Samia Nkrumah during a visit to Milan

Getty Images
Ćerka prvog predsednika Gane nastavlja da zastupa jedinstvo Afrike i ženska prava

Borba za nezavisnost u našim zemljama na kontinentu tesno je povezana sa borbom Afrikanaca svuda, borbom za prava Afrikanaca u Americi, borbom protiv rasizma.

Te borbe su sve povezane.

Taj cilj će se postići brže ukoliko 1,5 milijarde Afrikanaca koje čine Afrikanci na kontinentu i Afrikanci u dijaspori, rade zajedno i planiraju zajedno kako bi ostvarili tu pravdu.

Naši preci su se borili za naša politička i ljudska prava.

I vreme je da mi kao Afrikanci svuda, uz podršku čitavog čovečanstva, ostvarimo svoja puna ekonomska prava. Politička nezavisnost je bila samo prvi korak.

Poziv za ustanak Afrikanaca nije poziv usmeren ni protiv koga. Poziv za reparacije nije borba protiv belaca. Većina nas želi da doživi pravedniji i humaniji svet.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk





Source link

Vaš komentar