Дијаспора опет маргинализована или „отписани држављани“ Сведоци смо покретања нових савеза на политичкој сцени Србије. Нових савеза који имају , бар по ономе што је изговорено, само један циљ – борбу против диктатуре садашње власти у Србији и смену садашњег Педседника Државе.
На први поглед стиче се утисак да је то реална потреба с обзиром на драматичну ситуацију у Отаџбини по свим питањима нормалног живота, очувања интегритета Државе као и могућности развоја Србије у годинама које долазе. Међутим, садашња политичка сцена је препуна, што би стручњаци рекли, агената од интереса, наравно домаћих и страних.
По већини препознатљивих имена учесника савеза , може се рећи, да је тешко поверовати да ће српски народ опет прихватити превару која им се намеће. Једноставно, народски речено, вук длаку мења али ћуд никада.
Зашто би србин поверовао да ће сви који су већ били на власти у Србији и учествовали у понижавању, разбијању интегритета и распродаји елемената од националног интереса РОДА, променити своју бурну биографију и у новој улози почети да раде у интересу народа и државе.
Сви ти савези примарно служе за међупартијско прозивање и вређање , до тог момента док не остваре своје личне интересе а потом се уклопе у исти систем против кога су се помпезно основали. У свој тој еуфорији опет се маргинализује Дијаспора а видимо доста покушаја подметања, где се појединци представљају као представници дијаспоре, све са циљем манипулације.
Није то више питање историјске свађе четника и партизана, одавно су сви схватили да је и то у историјском смислу било наметнуто од агената од интереса, српском народу који верује да има пријатеље , савезнике у земљама у окружењу па и у Европи. Не, сада је чињеница да политичка сцена у Србији маргинализује све оне који су у последњих 30 година, управо због историјског деловања свих тих чланова нових савеза , морали да напусте домовину, да би опстали. Ово је склањање ‘3,4, или 5 милиона срба од могућности утицања на делатности тих истих савеза.
Склањају чињеницу да српски народ годинама опстаје управо због тих и таквих „отписаних држављана“ који годишње шаљу фамилијама 3,4, 5 милијарди којекаквих валута. И то је што се зна, незванично много више. Склањају чињеницу да ти „отписани“ држављани“ прате шта се дешава у домовини и све нас боли чињеница куда води сво то политичко позориште за које је народ добио бесплатну карту за аплаудирање датим и погаженим обећањима.
Боли и Чињеница да се „отписани држављани“ свим силама спутавају да своје образовање, стечене позиције, искуство и финансијске могућности унесу и употребе за спасавање Отаџбине, исте те Домовине која има историјске документе да су „отписани држављани“ увек помагали на све могуће начине.
Толико је јака жеља да се помогне домовини, да су „отписани држављани“ морали да се самоорганизују у Покрет РОД ,и да заједничким снагама пробају да искажу свој став, утичу на безумне одлуке Српских власти и новонасталих Савеза које више и не скривају утицај страних агената и домаћих издајника, да покушају да зауставе потпуни и тотални крах Србије, државе која је историјски има све услове да буде мајка свих цивилизација.
Природно, Покрет РОД не жели да буде део новонасталих Савеза. Не због тога сто не волимо Отаџбину већ због тога што не желимо да будемо искоришћен у сврху популаризације погрешне слике политичке сцене у Србији. „Отписани држављани“ верују да само нове и политички чисте снаге могу да поведу Србију у боље сутра.
Само чисти, политички не уцењени „отписани држављани“ могу да стану у линију одбране и очувању интегритета и економског просперитета Отаџбине.
Жељко Вранеш (Енглеска) оснивач и члан Председништва Покрета РОД