Nakon negativnog odgovora iz Pekinga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio pomoć od premijera Luksemburga Gzavijea Betela na marginama evropskog samita u Moldaviji početkom ovog meseca, saznaje Demostat
Vlada Srbije nedavno je najavila opsežan program javne potrošnje – od povećanja plata u javnom sektoru i penzija do podele po 10.000 dinara za decu do 16 godina starosti.
Trošak novog paketa biće, kako je izračunao Fiskalni savet, 550 miliona evra, a iako ministar finansija Siniša Mali uverava da novca za ove mere ima, dešavanja iza zatvorenih vrata ukazuju na to da država na drugim mestima ubrzano pokušava da raskrči prostor kako bi oslobodila sredstva za mere koje je predstavio predsednik Aleksandar Vučić.
Tako je, kako saznaje Demostat, Vlada Srbije nedavno pokušala da dogovori reprogram svojih obaveza prema kineskim kreditorima, ali partneri iz Pekinga nisu bili zainteresovani za bilo kakve ustupke.
Prema podacima Uprave za javni dug, Srbija trenutno ima obaveze od ukupno 2,26 milijardi evra prema Export Import Bank of China, instituciji preko koje idu skoro svi krediti koje uzimamo iz ove zemlje.
Uz to, postoji još i dug od 23,78 miliona evra prema mađarskom ogranku Bank of China za izgradnju kanalizacione infrastrukture u 11 gradova širom Srbije.
Za sve ove kredite Srbija će ove godine morati da obezbedi 128 miliona evra, samo za otplatu glavnice, kako pokazuje proračun Demostata na osnovu podataka iz republičkog budžeta za 2023. godinu.
Tih 128 miliona evra možda ne deluje previše impozantno, međutim, to ni blizu nije sve.
Ne samo da na glavnicu treba dodati i trošak kamata, koje najčešće plaćamo po stopi od dva do tri odsto na kineske kredite, već Srbiju od naredne godine čeka početak otplate zajmova vrednih 706 miliona evra, za koje je do sada trajao grejs period (poček).
To znači da će već od naredne godine budžetski izdaci za kineske kredite drastično skočiti.
Ali, ni to nije sve, jer je 2,2 milijarde evra koliko iznosi trenutno stanje srpskog duga prema Export Import Bank of China znatno manje od ukupno ugovorenog obima zajmova sa ovom bankom.
Naime, Srbija je sa Kinezima potpisala ugovore o kreditima u ukupnom iznosu od bar 4,3 milijarde evra, od čega je 2,2 samo trenutno stanje duga.
Razlika odlazi na deo kredita koji smo već otplatili kao i na onaj deo koji još nismo ni povukli.
Upravo taj nepovučeni deo će nam u narednim godinama biti veliki teg.
Primera radi, samo kredit za brzu prugu od Novog Sada do mađarske granice vredi bezmalo milijardu dolara, pri čemu je trenutno stanje duga 369 miliona.
Kako se pruga bude gradila, tako će Srbija povlačiti ostatak tog kredita.
Samo u poslednjih sedam meseci (od septembra do marta) povukla je više od 100 miliona evra, a još nijednu ratu nije otplatila. Otplata počinje naredne godine i trajaće do 2039.
Stoga, ne iznenađuje to što je Ministarstvo finansija pokušalo da narastajuće obaveze prema Kinezima reprogramira kako bi smanjilo udar koji će budžet pretrpeti sledeće godine. Ali, u tome za sada nije uspelo.
Kako Demostat saznaje, nakon što su Kinezi odbili da odlože deo srpskih obaveza, Vlada se okrenula partnerima iz Evropske unije u pokušaju da obezbedi povoljnije refinansiranje.
Jedan od sagovornika na tu temu bio je i premijer Luksemburga Gzavije Betel, sa kojim se Aleksandar Vučić sastao na marginama samita Evropske političke zajednice u Moldaviji početkom ovog meseca.
Predsednik Srbije je sa tog događaja objavio fotografiju na kojoj je u društvu Betela i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali ni u jednom saopštenju tema kineskih kredita nije pomenuta.
Za sada nije poznato da li je ova inicijativa bila uspešna.
Što se tiče saradnje sa Kinom, ona, sama po sebi, za sada ne dolazi u pitanje, mada ostaje nepoznanica da li će evropski partneri kao eventualni uslov za pozitivan odgovor na molbe Beograda postaviti udaljavanje Srbije od kineskog uticaja.
Poznato je da je EU odavno nezadovoljna ekspanzijom Kine na Balkanu i da su i Srbija i recimo Crna Gora često bile kritikovane zbog uzimanja kineskih kredita za infrastrukturu ili prihvatanja velikih kineskih investicija.
U tom slučaju, dara bi verovatno bila veća od mere, pošto Srbija u planu ima i niz novih kredita koje namerava da uzme iz Kine, među kojima je ubedljivo najveći onaj za izgradnju Beogradskog metroa.
Foto: Beogradske rs
Prve dve linije buduće podzemne železnice trebalo bi da koštaju 4,4 milijarde evra i da budu završene do 2028, odnosno 2030. godine.
Kako je izjavio ministar Mali, Francuska će obezbediti 454 miliona evra kredita za prvu liniju za deo posla koji obavljaju njene firme, dok će ostatak obezbediti kineske banke.
To znači, još nekoliko milijardi evra kineskih kredita u narednih sedam godina, verovatno više od tri milijarde, a samo za ovu godinu budžetom je predviđena mogućnost zaduživanja u stranim bankama od milijardu evra za Beogradski metro.
Ako se to ostvari i taj novac po običaju bude uzet od Export Import Bank of China, to će već ove godine vrednost potpisanih kredita sa Kinom podići na nekih 5,3 milijarde evra.
Beogradski metro će inače graditi francuske firme Ežis i Alstom i kineski Pauer Čajna.
Republički budžet za ovu godinu predviđa i mogućnost daljeg zaduživanja od Kineza za još dva velika projekta: Izgradnju beogradske obilaznice u deonici od Bubanj potoka do Pančeva, takozvani Sektor C, u iznosu od čak 680 miliona evra, što uključuje i most preko Dunava, i obilaznicu oko Novog Sada, takođe sa dunavskim mostom, u iznosu od 149 miliona evra.
Uz kredit za metro, to bi do kraja ove godine podiglo ukupan iznos kredita koje je Srbija uzela od Kine na celih šest milijardi evra. Kad se tome doda i ostatak novca koji će biti potreban za izgradnju beogradskog metroa, lako se dolazi do cifre od osam milijardi evra potpisanih kredita sa Kinom.
Radi proporcije, treba znati da je trenutno ukupan spoljni dug Srbije nešto iznad 24 milijarde evra.
Takođe treba znati i da je za kineske kredite teško naći isplativu alternativu.
Ne samo da su skoro svi krediti dati sa fiksnom kamatnom stopom, već je ona i vrlo niska, uglavnom samo dva do tri odsto, što je u aktuelnom trenutku nemoguće dobiti na finansijskim tržištima.
To čini pokušaj da se od EU dobiju bolji uslovi refinansiranja kineskih kredita, u najboljem slučaju, vrlo neizvesnim.
