7. 9. 2023. / 11.23
Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.
Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, piše portal Biznis i finansije.
Kako se navodi, malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru.
Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto godišnje.
Do smanjivanja proizvodnje, kako piše portal, dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.
Pročitajte još Malinari upozoravaju: Cena maline danas ista kao 2008. godine
Oko 95 odsto proizvodnje u Srbiji predstavljaju visokokvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno tri odsto čini „Tulamen“, a oko dva odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta.
Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.
Kako se navodi u tekstu, u izvozu maline preovlađuje zamrznuta sa više od 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina, a ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa. Ceo tekst pročitajte na Nova ekonomija
M.J./Nova ekonomija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
