Popularni članci
Masovni protesti protiv iskopavanja litijuma su igra na koju Vučić nema rešenje.
Raspisivanje izbora u momentu kada Vučić nema odgovor na masovne proteste, jesu pokušaj promene igre u kojoj Vučić trenutno gubi. To je pokušaj da se uguše protesti. Tačka.
Jedini Vučićev poraz koji je doveo do konkretne i opipljive građanske pobede, najveće u poslednje dve decenije – jesu masovne blokade i protesti 2021. i 2022. godine. Rezultat: zaustavljen projekat Rio Tinto – Jadar.
Vučićev strah je bio toliki da dve i po godine nije smeo da otvara ovo pitanje, sačekao je da se u potpunosti zaokruže dva (vanredna) izborna ciklusa, podelio opoziciju, preuzeo Beograd (koji mu je treći put poklonjen) i tek onda se odlučio na ono što je odavno obećao strancima i Rio Tintu – oživljavanje projekta Jadar.
Njegova računica je bila prosta. Širio je apatiju i depresiju, obezbedio unutrašnju političku podršku, dogovorio se sa strancima. Ali onda se ponovo desio narod! Masovni protesti po celoj Srbiji sa jasnom porukom: Nećete kopati!
Za razliku od svojih prethodnih problematičnih odluka, sa ovolikim brojem građana na ulici on ne može da sprovede ono što je obećao strancima. Sva njegova politički uzurpirana institucionalna moć čini ga politički impotentnim. Neće kopati!
Neprijatelj je nevidljiv, a pobuna sveopšta. Borbu za očuvanje narodnih protesta vode i pokretale su brojne organizacije, aktivisti, ali ovaj poslednji masovni talas protesta eksplodirao je lokalnim protestom u Valjevu, a onda krenuo da se širi celom Srbijom. Tehnički organizatori su bili razni, levi, desni, grupe građana, političke stranke, ali sve ih je karakterisala nezabeležena masovnost. Režim više i ne zna koga da napada. Ne pomažu nikakvi namešteni incidenti. Ne pomažu pokušaji da se preko BIA portala isprovociraju sukobi i građanima baci koska podela. Jednostavno, narod primenjuje recept koji uspeva: Samo izlazite na proteste i neprijatelj je samo jedan.
Jedini način da Vučić ovu krizu prebrodi jeste da temu iskopavanja litijuma i Rio Tinta skloni i ubije je drugom temom, a onda ponovo krene sa oživljavanjem ovog crknutog projekta. To može učiniti na nekoliko načina. Jedan način jeste skretanje pažnje kroz suočavanje njega i opozicije na nameštenim izborima i u okupiranim medijima, što će ponovo ubiti energiju i može dovesti do širenja apatije. Pored izjašavanja na izborima, Vučić je izašao sa predlogom da se građani izjasne na biralištima o opozivu predsednika Republike, nekoj vrsti referenduma o predsedniku koji naš pravni sistem ne poznaje.
O litijumu je naručio 1.000 lobističkih tekstova, ali narod i pored pokušaja sproveđenja lobotomije ne želi da dopusti ekološko uništavanje, pa je odlučio da se umesto o litijumu, priča i po treći put glasa o njemu. Njegova kampanja će teći tako što će na nacionalnim frekvencijama Sarapa, Marić, Željko Mitrović, Nebojša Krstić, DJ Vučićević kao papagaji ponavljati naučene tekstove kako je Vučić otelotvorenje božanstva i spasioca, a svi ostali žele da unište Srbiju. I pošto to nije dovoljno onda će predsednik imati monologe od sat vremena gde će sam sebe hvaliti kao jedinog spasitelja svog naroda, a sve će to prenositi televizije sa nacionalnom frekvencijom, 56 kablovskih kanala i oba RTS kanala.
I može predsednik na takvim izborima ne samo da pobedi na naručenom opozivu, nego može da traži da građani izglasaju i da je bio najbolji student prava. Ali to i dalje ne znači da on poznaje Ustav. Opoziv predsednika putem izjašnjavanja građana je bio rešenje Ustava od 1990. godine, a ne važećeg Ustava od 2006. godine. I predsednik je, kada je prava već studirao 7 godina, dakle skoro duplo duže od redovnog trajanja studija, mogao neke osnovne stvari i da nauči.
Uzrok uspeha blokada 2021. bili su masovnost, jasno postavljeni zahtevi (bez širenja i lutanja) i držanje fokusa. I sada se ta strategija ponavlja. Dobro je što meštani iz ugroženih područja imaju jedan jasan zahtev: zabrana iskopavanja bora i litijuma što je traženo i narodnom inicijativom koju je podržalo preko 38.000 građana, a o kojoj parlament kršeći Ustav ćuti.
Da se razumemo, nije ova vlast toliko svemoćna koliko se u odlučujićim momentima povuku loši potezi koje ubiju narodnu energiju.
Na izborima u decembru 2023. godine liste SNS-a i SPS-a osvojile su ukupno 411.920 glasova. U junu ove godine, iako je vlast dodatno pojačala neregularnosti, njena zajednička lista, koja je ovaj put sadržala i Zavetnike i Radikale, osvojila je znatno manje – 387.326 glasova.
Zaključak je jasan. Da nije došlo do svađe unutar opozicije i da su bez obzira na broj kolona svi samo pozvali na izlazak na izbore, danas u Beogradu, a i mnogim drugim gradovima, SNS ne bi vladao. Bilo bi dovoljno da su svi opozicioni birači koji su već prethodno glasali na beogradskim izborima u decembru 2023. godine i ovaj put izašli i glasali pa da ova vlast nema većinu u Beogradu.
I ta slabost režima primetna je, ne samo u tome što je dve i po godine vagao da uz seriju državnih udara i kršenja Ustava kako da krene vraćanje ovog projekta, nego što je to učinio u jeku leta tokom najekstremnih vrućina i kada se veliki broj ljudi nalazi na odmorima. Ne samo što se lično dogovorio sa strancima, nego čak ni sam nije imao hrabrosti da preko nosioca političkih funkcija sprovede odluku, već je naredio Ustavnom sudu da to sprovede pred dolazak nemačkog kancelara Olafa s kojim je pre toga napravio politički dogovor. Time je Ustavni sud dotakao dno. U nemačkoj bi zbog ovakve stvari verovatno pala Vlada, političari bili pohapšeni, Ustavni sud kolektivno smenjen, a ustavnim sudijima poništene diplome pravnog fakulteta.
U modernim demokratijama na izborima izlažete program i onda ga sprovodite koristeći institucije. U Srbiji je vlast pokrala izbore, okupirala institucije, a onda krenula da radi suprotno od onog što je obećala da neće raditi.
Više puta sam tvrdio: Kada institucije ne rešavaju problem, rešavaće ih ulica. To nije pretnja. To je društvena zakonomernost. Ne može vlast sada ponovo rešavati problem institucionalnim putem, kada je problem nastao tako što je vlast razorila institucije.
Savo Manojlović
P. S. Vidimo se na protestu ekoloških organizacija 10. avgusta u 19h u Beogradu.
