Pripremio zakon o zabrani MHE, a Mihajlovićeva dala negativno mišljenje

Podeli ovaj članak
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  


“Ja sam imao pripremljen zakon i uputio ga Vladi o zabrani MHE u zaštićenim dobrima, a Zorana Mihajlović je kao ministarka građevinarstva upravo dala negativno mišljenje na taj zakon i to su ti apsurdi o kojima vam pričam – nije baš logično da date negativno mišljenje na taj zakon, a onda sami donesete”, rekao je za N1 bivši ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Nedavne reakcije ministarke Mihajlović na njegov rad, okarakterisao je kao profesionalni sukob mišljenja, koji nema veze sa politikom i partijom, a koji ima dobar rezultat – jer ponovo podiže temu zaštite životne sredine. “Svako od nas nije ponešto uradio kako treba, ja jesam u ovom slučaju sve uradio kako treba, ona nije uradila kako treba, ali kakve to veze ima ako imamo dobar epilog”, upitao je.

Ministarka Mihajlović optužila je Trivana ljude koji su se bavili realizacijom MHE da su doveli do situacije da one budu realizovane na načine koji nisu bili adekvatni, niti su u skladu sa zakonom“. „Ta izjava je komična ili tragikomična, zavisi sa koje tačkke gledišta posmatrate, budući da je Zorana Mihajlović bila ministarka energetike i životne sredine u to vreme, da je upravo ona, kao ministar, donela propise i mogućnost da se prvo mogu graditi MHE, a zatim i da, po Zakonu o zaštiti prirode one budu dozvoljene u zaštićenim dobrima. Onda zvuči cinično i ironično da posle nekoliko godina ona insistira da se to rešava propisima i pravilnicima, to je trebalo da reši odmah, kad je donela te zakone“, rekao je dodajući da nije bilo tih zakona ne bi bilo moguće praviti mini hidrocentrale.

Svi pravimo greške, u ovom slučaju nema moje greške, ima samo moje potrebe da te MHE ne postoje i tu se razlikujemo ministarka Mihajlović i ja, tu je ključna razlika – Zorana misli da MHE treba da postoje, ona misli da ne nanose štetu, ja mislim da nanose štetu, rekao je.

Trivan kaže da sa ministarkom nije imao neke značajne sukobe, samo razlike, pre svega oko MHE. Navodi da je ministarka Mihajlović zastupala i „kroz pravnu, pisanu formu suštinski stavove da treba ići ka tome da one ipak postoje“, dok je kako kaže, on mislio da treba da bude apsolutna zabrana u zaštićenim dobrima (što se i desilo).

Ministarka je rekla i da se Trivan kao ministar javno zalagao za zabranu MHE, ali da ministarstvo koje je vodio nije izmenilo nijedan propis koji reguliše tu oblast. „Nisam doneo nijedan propis koji je ona trebalo da donese“, rekao je na to Trivan. Zakon je regulisao, koji je ona donela, da MHE mogu da se grade i po energetici i po životnoj sredini, tu je i građevina, dodao je. „Ali kad insistirate na pravilnicima koji bi rešili kako praviti MHE u zaštićenim dobrima – nema pravilnika koji će biti donesen da reguliše to, jer ih u zaštićenim dobrima neće biti. Onda nema pravilnika, već treba da bude novi zakon ili izmena zakona u kom će se u jednoj rečenici reći – nema MHE u zaštićenim dobrima i tačka. I tu je razlika – što ona misli da to treba da se rešava propisima“, naveo je.

Trivan kaže da je bilo predloga svojevremeno na sastanku onih koji su protiv MHE sa predsednikom da se ostavi mogućnost da one postoje u drugoj i trećoj zoni zaštite, i da je on bio apsolutno protiv toga, iako nije prisustvovao sastanku, a da je ta mogućnost otpala, jer su predsednik i predstavnici Šumarskog fakulteta bili takođe protiv.

„Nepotreban je pravilnik za to, bilo je potrebno samo zabraniti u zaštićenim dobrima, ja lično mislim da svugde treba zabraniti“, rekao je Trivan.

Bivši ministar kaže da kad bismo napravili tih 800, 900 mogućih MHE, mada ni to nije više moguće jer neke rečice ne postoje, to bi bilo dva do tri posto struje koja je Srbiji potrebna. A ne samo ja, i čitava struka i SANU, misli da ne treba zbog dva, tri posto struje uništiti najbolje delove zemlje i vode, dodao je. Mi svi imamo predstavu da smo bogati vodom, a nismo, ne mogu MHE narušavati te vodne režime, jer su oni dragoceni, istakao je gost Dana uživo, dodajući da „sa tim igranja nema“.

Epilog je onaj kakav sam želeo, rekao je.

Trivan je, odgovarajući na pitanje, rekao da je i dalje u SPS. Kaže da ima podršku „drugova“ iz partije kad je u pitanju reakcija Zorane Mihajlović, ali bi, dodaje, voleo da nije tako nemušta. Ocenjuje da ministarkine reakcije nisu političke, odnosno da nemaju veze sa politikom i partijama, da su to profesionalni sudari. To je javna scena, kaže, i dodaje da se takve stvari dešavaju. „Svako od nas nije ponešto uradio kako treba, ja jesam u ovom slučaju sve uradio kako treba, ona nije uradila kako treba, ali kakve to veze ima ako imamo dobar epilog. Ja sam imao pripremljen zakon i uputio ga Vladi o zabrani MHE u zaštićenim dobrima, a Zorana je kao ministarka građevinarstva upravo dala negativno mišljenje na taj zakon. To su ti apsurdi o kojima vam pričam – nije baš logično da date negativno mišljenje na taj zakon, a onda sami donesete taj zakon“, rekao je Trivan.

On navodi da je dobra stvar ovoga sukoba mišljenja što podiže temu životne sredine i da je zbog toga srećan, jer ta tema oživljava. Tvrdim vam da ćemo u godinu, dve imati razbuktavanje ekoloških pokreta Srbije i da će i političari zaključivati da nema šale sa interesima kad je u pitanju životna sredina, dodao je. Trivan kaže da je odlična vest što je Ministarstvo životne sredine dobilo u rebalansu plus četiri milijarde dinara, i da ćemo videti kako će to biti iskorišćeno.

Kaže da je zadovoljan time što su uradili za vreme dok je bio na čelu tog ministarstva i kad su u pitanju druge teme, ali dodaje da je tri godine takođe malo vremena.

Presrećan sam i što sam sve vreme na svom, ličnom profesionalnom stavu koji koincidira sa stavom struke i nauke, rekao je i dodao da su se i građani pravilno informisali o mini hidrocentralama.

O „taktiziranju“ i pozivima N1

Na konstataciju novinarke da je ovoga puta odmah odgovorio na poruku producenta N1 i odazvao se na pozive i na pitanje zašto nije dolazio poslednjih godinu i po dana svog mandata, s obzirom na to da je pozivan na N1, a da je šefu njegovog kabineta pisano 20. oktobra 2018, pa 23. oktobra iste godine, pa 14. novembra, pa 4. februara 2019, pa 21. septembra 2019, zatim su pisale i druge kolege sa N1 – ukupno 12 puta, a da nije bilo odgovora ili je rečeno da ne može, Trivan je rekao: „Došao sam kod Jugoslava Ćosića i đavo je odneo šalu u smislu obaveza, i taj moj dolazak (u Pressing) je pokazao da je saradnja sa medijima OK, nisam siguran da danas sva ministarstva čak i odgovaraju na pozive koje imate, ali prosto postoje i neke obaveze i prosto taktizirate i s tim koliko ćete se i kad pojavljivati što se medija tiče“. Upitan da li mu je neko iz vlade ili stranke rekao da tako „taktizira“, Trivan kaže da on je prilično samostalan u onom što radi. „Meni niko nikada apsolutno nije ništa sugerisao“, odgovorio je.

„Vazduh vidimo poslednjih 10 godina unazad, i više“

U januaru 2020. nakon pokrenute teme o velikom zagađenju vazduha, predsednik je rekao: „Pitao sam (premijerku) Anu Brnabić da li je živ ministar nadležan za životnu sredinu, da se javi, kaže nešto, pita nešto građane“.

To spada u nekorektno pitanje i odgovor je drugačiji – ja sam u to vreme u medijima imao 280 skoro 300 objava, pojavljivao sam se, kaže Trivan upitan o tome i dodaje: „To da li je neko hteo da vidi ili ne… Stalno sam govorio o tome, o vazduhu, pri čemu sam ja otvorio temu o vazduhu“. Trivan kaže da je u jednom trenutku morao i da polomi javno mnenje, da građane i donosioce odluka iznervira i naljuti na primer pričom o zabrani uvoza Evro 3  i da se tada ta tema digla.

Vazduh koji smo videli i vidimo ga i sada ga viđamo i videli smo ga poslednjih 10 godina i više unazad –  to je pitanje tehnologija koje se koriste više od 50 godina, i tu mora mnogo da se  investira, milijarde su potrebne da bi se uložilo u te sisteme, kaže. Taj problem niko ne može da reši preko noći, navodi bivši ministar koji dodaje da je EPS koji je najveći zagađivač, ali i „drugi faktori“ da su počeli da ulažu, tako „da je već reč o stotinama miliona koji se ulažu“.

Kaže da je zadovoljan što su svi počeli da budu osetljiviji na tu temu, jer taj pritisak će svakako doprineti, ocenjujući da se vidi da je „ova godina svakako drugačija u pristupu Vlade pitanjima životne sredine u odnosu na prethodnu godinu, baš upravo jer je podignuta svest i napravljen pritisak javnosti“. On dodaje i da je on to doživljavao kao član Vlade (pritisak), ali da on kao čovek struke zna da je pritisak nužni metod da bi donosioci odluka shvatili da se nešto mora menjati.

„Rešenje je menjati tehnologije i ulagati odmah više para u životnu sredinu i ako je država negde kriva, kriva je što i to malo novca što smo odvajali – nije odvajala za životnu sredinu“, rekao je.

Ključno pitanje je kako ćemo se energetski obezbediti, rekao je Trivan, navodeći da će nas Evropa pritiskati da gasimo termoelektrane. Jedan jedini način je da osavremenjavamo tehnologije u termoelektranama, naveo je i dodao da je i to pitanje para.

Ukoliko želimo da ostanemamo na uglju, a ja mislim da nemamo izbora, višestruko ćemo više da uložimo para u tehnologije, odsumporavanje, da bismo ostali enregetski bezbedni, a da ispunimo zahteve EU za čistim vazduhom, rekao je.

Upitan o konstatacijama premijerke nakon „ekološkog ustanka“ da je ekologija problem prvog sveta i da je protest održan zbog toga što građani imaju osećaj bezbednosti i sigurnosti u vezi sa svojim zaposlenjem i stanjem ekonomije, Trivan kaže da građani nikad nisu krivi, da sa njima treba razgovarati i upućivati ih šta je dobro, a šta nije. Proporučio bih svima – građane ne etiketirati, sa njima treba razgovarati, rekao je.

Svest je probuđena, više nema nazad, povećavaće se broj ekoloških organizacija, nastupa, kaže Trivan. On je istakao da građani imaju pravo da traže svoja prava na zdravu životnu sredinu uvek i u skladu sa zakonom, a ovo je u skladu sa zakonom i gotovo svi protesti su, konstatuje, bili opravdani.



Source link

Vaš komentar