„Glasajte za ono što želite, to je vaše potpuno pravo, ali ovoga puta ja takođe imam pavo da se ispovedim, ja ću glasati za Evropu”
Čak i oni koji površno prate delovanje Grčke pravoslavne crkve našli su se iznenađeni kada je jedan od najkonzervativnijih vladika, mitropolit solunski Antimos u liturgijskoj propovedi, malo pre referenduma, izjavio: „Glasajte za ono što želite, to je vaše potpuno pravo, ali ovoga puta ja takođe imam pavo da se ispovedim, ja ću glasati za Evropu”. Štampa izveštava da su se čuli i aplauzi ali i glasno negodovanje.
Naravno, ima u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i drugih, sasvim suprotnih glasova. Crkveni velikodostojnici su se uoči referenduma susretali sa predstavnicima države. Prvog jula, za vreme demonstracija, mitropolit Jeronimus je pozvao na jedinstvo naglašavajući da bi dozvoliti sada podele bio greh protiv generacija koje dolaze.
Poslednjih godina Crkva je bila dosta kritikovana jer se na njeno bogatstvo u vremenu ekonomske krize gledalo sa puno prekora. Na optužbe da plaća premalo poreza, odgovoreno je iz Sinoda da je to samo jedan mit.
S druge strane, dosta se angažovala kada je reč o socijalnim delatnostima – narodnim kuhinjama (procenjuje se da se u onima koje organizuje pravoslavna crkva u Grčkoj hrani oko 55.000 ljudi), brizi za stare… Aprila ove godine, iz Crkve se čulo da je spremna da da svoju imovinu ne bi li pomogla da se skupi novac za plaćanje duga u kojoj se našla država.
Novembra 2014, grčki mitropolit Ignjatije održao je zanimljivo predavanje u Londonu na temu „Pravoslavna crkve Grčke i ekonomska kriza”. Između ostalog, tada je kazao: „Prema procenama mnogih stručnjaka, mi se ne suočavamo samo sa ekonomskom krizom već i sa humanitarnom koja ima ozbiljne posledice po ljudske živote i društveno jedinstvo”, a zatim je naglašavajući filantropski rad Crkve nastavio „naravno, neko će se zapitati da li Crkva može i da li uopšte treba da bude uključena u političke i ekonomske stvari, kao što su finansijska kriza i dugovi koje muče Evropu – da li, drugim rečima, Crkva, koja ima duhovnu misiju, treba da se bavi svetovnim, ovozemaljskim problemima. Takva primedba, iako legitimna, suočava se sa dva problema: prvo, ignoriše se činjenica da savremena ekonomska kriza ima ozbiljne posledice po sve grčke građane i stoga po vernike; drugo, izgleda da se zaboravlja sam identitet i misija Crkva koja je najbolje sadržana u biblijskom „u svetu ali ne od sveta” (…) Treba predstaviti parametre za različit pristup ekonomiji, parametre koji stavljaju u centar ljudsko biće po slici Božijoj, a ne homo economicus-a vođenog konzumerizmom i novcem (…) Verni hrišćani su pozvani ne samo da ’prokažu’ dominaciju tržišta i društvenog zla, već i da prvo ispitaju sopstvene greške i propuste i postanu ujedinjeni u dobru i socijalnom jedinstvu. Konačno, oni moraju da postanu kreativni, predlažući realne korake za izlazak iz krize i za duhovnu obnovu ljudske ličnosti (…) Ono što Crkva mora da uradi sada je da dalje naglašava, unutar javne sfere, prvenstvo slobode i ljudskog dostojanstva, kao univerzalnih i osnovnih činjenica ljudskog postojanja, koje su u direktnoj suprotnosti sa logikom tržišne dominacije i profita koje pretvara ljudsku ličnost u ekonomsku jedinicu za jednokratnu upotrebu”.
