ПОПИСАО 24.000 КЊИГА И РАДОВА О ДИПЛОМАТИЈИ

Велика је жалост што Срби нису свесни себе и нису свесни шта могу да постигну као Народ и Нација, а најгоре од свега јесте то када вековечито ниподаштавају свој КВАНТНИ УМ и УМ ГЕНИЈА буди узгред речено. Вазда ће Срби бити изузетно паметни, надарени и даровити у сваком смислу и сваком погледу у данашњици као и у ближој или даљој будућности. Србе ретко ко може да надмаши и престигне у ономе што могу.

Дар који су од Господа Срби добили, никада неће научити да цене и никада неће научити да је величина и снага битнија од пропадања и назадовања јер се само кроз величину и снагу као и НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ и НАЦИОНАЛНУ САМОСВЕСТ много тога може изградити да би било од трајне и непролазне вредности. Срби су изузетно велик Народ и велика Нација.

Увек ће владати завист и љубомора према Србима јер су они на свим пољима доминантни. Због тога је и извршен Досманлијски преврат од 5. октобра 2000-те и због тога су покретани ратови и све недаће кроз историју да би се Срби уништили са распарчавањем територије на којој Срби живе. Када се Срби буду вратили самима себи, тада ће моћи да се консолидују и да напредују и да се ослободе свих видова и облика наметнуте окупације. Јако је страшно што се Срби трују свим и свачим и што им се свест разара до темеља. Неће Срби нестати и то је неоспорна чињеница. Основна дужност је да будућа Потомства учимо правим вредностима и да им покажемо да није ругобатно и ништавно бити Србенда који све зна и све данас итекако може.

Ђорђе Лопичић, некадашњи Конзул у Чикагу и Отправник послова у рангу Амбасадора у Холандији, каже да је на својој библиографији наслова почео да ради још крајем шездесетих година 20. века.

Иво Андрић, Јован Дучић, Милан Ракић, Растко Петровић и Бранислав Нушић својим књижевним и песничким делима нису само трајно задужили српску културу већ су својим радовима оставили и видљиви траг у области Међународних односа.

Тако су и њихови дипломатски списи и конзулска писма увршћени за нашу Науку у изузетну књигу „Међународно јавно право и међународни односи – Библиографија 1834–2016” коју су приредили Професори Др. Ђорђе Н. Лопичић и Др. Јелена Ђ. Лопичић Јанчић.

Колико је ово значајан стручни подухват у издању Института за међународну политику и привреду показује да је ово дело добило шест позитивних рецензија наших угледних Професора Универзитета.

„У питању је капитално стручно дело, импресиван научни резултат који на сваки начин треба афирмисати. За посленике историјске науке, посебно оне посвећене истраживањима прошлости 19. и 20. века, ради се о незаобилазном Приручнику који скраћује истраживања и помаже да њихов предмет буде систематично обрађен уз уважавање свега написаног и објављеног.” – написао је Академик Љубодраг Димић о овој библиографији која садржи 23.972 наслова књига, монографија, извештаја, расправа, чланака, уџбеника…

Ово није прва библиографија Међународног јавног права и Међународних односа, али је за сада пo обиму најобухватнија. Све претходне су далеко мањег садржаја и обухватале су краће временске периоде. Први такав попис чланака и дела урадио је правни писац Гојко Никетић (1907.) и у њој је било пописано само 89 наслова из ове научне области.

Дипломата Ђорђе Лопичић, некадашњи Конзул у Чикагу и Отправник послова у рангу Амбасадора у Холандији од 1993. године до 1998. године каже да је на овом подухвату пописа радова из Међународног јавног права и Међународних односа почео да ради још крајем шездесетих година прошлог века као Постдипломац на Правном факултету у Београду.

„За један семинарски рад био ми је потребан списак литературе и када сам тражио од Професора помоћ рекли су ми да постоје само делимичне библиографије и саветовали су ми да прегледам наше тадашње стручне часописе ’Правни живот’, ’Нашу законитост’, али и да завирим у Архив за правне и друштвене науке.

И тако је то све почело. Имао сам једну свеску и за годину дана сам већ прикупио 150 наслова из ове области.” – прича Лопичић и додаје да му је у завршној фази сређивања више него обимног материјала стручно помагала и ћерка Јелена Универзитетски Професор.

Лопичић каже да је трагајући за библиографијом из ове области објављене на нашем простору за 40 и више година прегледао, прочитао и размотрио приближно 110.000 наслова што је пет пута више од скоро 24.000 евидентираних наслова у књизи. Наш саговорник, који је Деведесетих година био и Коагент СР Југославије пред Међународним судом правде у Хагу, објашњава зашто је узео 1834. годину као почетну за попис радова из области Међународног јавног права и Међународних односа.

„У Крагујевцу су те године почеле да излазе ’Српске новине’ које су уређивали Срби из прека. Они су говорили стране језике и били су претплаћени на листове који су излазили у Паризу, Бечу и Петрограду. Почели су да преводе и објављују за то време веома значајне кратке вести о томе шта се дешавало у Француској, Турској, Аустро-Угарској…” – прича ненадмашни Геније међу Професорима Ђорђе Н. Лопичић.

На питање шта је за њега у овом истраживачком послу било највеће откриће Лопичић одговара да га је по квалитету радова позитивно изненадио Професор Правног факултета у Београду Глигорије Гига Гершић. У библиографији је побројано 37 наслова овог, по оцени многих, најбољег међународног Правника на Балкану крајем 19. и почетком 20. века. Најпродуктивнији Аутори били су познате предратне Дипломате Живојин Балугџић и Јован Јовановић Пижон. У библиографији је наведено скоро 250 Јовановићевих дипломатских студија, чланака и анализа.

„Од савремених стручњака за Међународно јавно право и Међународне односе чији су радови побројани у библиографији највише је писао Др. Милан Булајић, педесетак књига, па Др. Борис Кривокапић који објавио четрдесетак књига и више од 250 чланака. У овом попису грађе нема никакве политичке или идеолошке дискриминације. У библиографији су побројани сви значајни Аутори без обзира на то да ли су били Монархисти, Републиканци или Комунисти.” – закључује Ђорђе Н. Лопичић који је са пуним правом очекивао промоцију свог животног дела на Правном факултету и Факултету политичких наука.

Зар није поносно бити Србенда?