Млади Илија Милутиновић (18) из Бање Ковиљаче, у ноћи између уторка и среде, услед обилних падавина које су задесиле лознички крај, из набујалог потока у селу Трбушница спасао је баку Зорку Калебић (86). Био је то херојски подвиг младића који је у водену стихију скочио за баком иако не зна да плива.
И овог јутра када је дошао да обиђе бака Зорку у њеној кући, пружио јој је руку баш као те вечери када је несрећну старицу извукао из канала пуног воде који је за њу могао бити кобан.
– То је био пљусак сачувај Боже. Ја сам покушала да се сакријем од кише. Тај канал нисам ни видела, јер да сам знала, не бих ни упала у њега. Ова нога што ме боли се оклизнула и ја сам се нашла у води -прича Зорка.
Кћерка је претрнула од страха када је приметила да је одједном нема усред невремена.
-Одједном је нестала. Ја сам почела да је тражим у шупи и око куће али нисам успела да је нађем – прича Милојка Петковић, Зоркина кћерка.
А Зорка је само бежала од пљуска и од кише и ништа није видела пред очима. Канал пун виде био је скоро у истом нивоу као пут.
-Одједном ме је неки човек ухватио за леђа и извукао из воде. Ја сам била сва мокра и дрхтала сам од хладноће и страха – прича ова старица.
Тај храбри човек био је Илија.
– Враћао сам се са колегама са посла када сам приметио у мраку да се старија жена тешко креће. Одједном је упала у канал. Ја сам истрчао из кола. Тада сам видео да вода избацује жену на површину. Ја сам скочио у канал и почео да је извлачим. Вода је била отприлике до врата. Када сам је извукао из воде, колеге су ми помогле да је окренемо на страну и увијемо у једно ћебе – прича млади херој.
Ова осамдесетшестогодишња старица није ни била свесна шта јој се дешава, нити ко јој је спасао живот. Илија је одмах је позвао хитну помоћ.
-Одједном је стигла хитна помоћ и довезли су моју маму. Рекли су само да је пресвучем о да јој дам нешто топло. Тек кад сам кренула у продавницу људи су ми испричали да су је младићи извукли из воде – присећа се Милојка.
Међутим, овај херојски потез добио је још већу тежину када нам је Илија признао да не зна да плива. Храбрости и доброте има на претек, и не само то.
-Али имам и јако срце. Свима којима сам испричао, нису могли да верују да сам то урадио. Сви ми ословљавају за хероја и мени је срце било пуно – прича храбри младић.
Једино није успео да спасе свој телефон који му је био у џепу, али за то не мари, јер у његовом животу људско је изнад материјалног.
Из серијала БИСЕРИ ЛОЗНИЦЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лозница. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
