Poštovane kolege delegati, dragi prijatelji, sa punim razumevanjem problema “uhodavanja” ljudi na čelu nedavno ustanovljene Vladine Kancelaruije za dijasporu nastojao sam prvih 100 dana da se uzdržim od kritičkih osvrta uprkos dovoljnim razlozima i ne otežam situaciju u kojoj se nalaze bez značajnijeg analitičkog i praktičnog iskustva u poslovima rasejanja. Ali evidentno kršenje Zakona o dijaspori i ponižavajuće ponašanje prema delegatima poništavaju svaki smisao pokazane solidarnosti i kritički komentar nameće  se kao logična posledica. Na mnogo toga nemoralnog smo se nažalost navikli u bivšem MVD, sistemu u kojem je sve bilo istumbano kao u Orvelovom inverznom svetu i zato sam verovao i lažno se nadao da će novi ljudi uneti nove ideje, da će biti kreativniji i otvoreniji, sa više sluha za delegate,predstavnike svekolikog srpskog rasejanja i da će njihov odnos biti pošteniji, ali već na prvom koraku sapleli su se i izneverili moja verujem i naša kolektivna očekivanja.

Prvo, sa kojim pravom Kancelarija “skida” delegate sa mejling liste i uskraćuje im informacije i mogućnost učešća u komunikaciji što je kao pravo na informisanost jedno od osnovnih i zagarantovanih ljudskih prava naročito za pripadnike jednog kolektiva, izabranike srpskog naroda sto se u slobodnoj interpretaciji zove DISKRIMINACIJA! Ozloglašeno Ministarstvo prethodnik ove Kancelarije imalo je komunikaciju sa svim delegatima kako onima u “pasivnom statusu”  tako i sa delegatima koji su zvanično podneli ostavke na svoju predstavničku funkciju.

Drugo, Kancelarija se u svom selektivno poslatom “Izveštaju” služi ordinarnim lažima, naime apsolutno je netačno da su se: “Pojedine organizacije usled nemogućnosti da se usaglase oko izbora pojedinih delegata, odlučile su da podele mandat delegata, na osnovu odredbe Zakona o dijaspori i Srbima u regionu…”! U Frankfurtu 25. Aprila 2010 bio sam lično prisutan kao i naš izborni štab i drugi srpski uglednici koji su morali pre početka “razgovora” o mandatima da napuste prostoriju kluba “Oro” u kojem su bili domaćini. Predstavnici MzD (MVD) gospodin Vukman Krivokuća i gospodja Darinka Djuran došli su sa unapred dobijenim zadatkom od Ministra Srećkovića i državnog sekretara Jakšića da bez ikakvog zakonskog utemeljenja “prepolove” mandate pošto su postojala dva suprotstavljena izborna “tabora”.Umesto da su se kao što smo očekivali svoju pažnju fokusirali na proveru legalnosti i validnosti izbora delegata na osnovu uredno predočene dokumentacije oni su ucenjivački sproveli nalog iz Beograda u stilu: Uzmi ili ostavi u atmosferi subjektivne opredeljenosti unapred donetog rešenja.

Treće, pročitao sam više puta Zakon o dijaspori i analizirao sva doneta  pripadajuća pravna akta,ali nigde ni u nagoveštaju nisam pronašao mogućnost podele mandata tako da delegati nisu bili ti koji su nekim “dogovorom” prekršili član 18.Zakona u kojem jasno stoji četvorogodišnja dužina trajanja mandata već su, to bi trebalo jasno reći prekršili Zakon oni koji su takvu kriminalnu “Odluku” doneli i konstrukcija da je postojao nekakv dogovor u Frankfurtu nije i nemože biti alibi nečasnih radnji čijih smo posledica danas duboko svesni.

Četvrto, navodno frankfurtski scenario kao i u beneluksu svoje pravno utemeljenje nalazi u pomenutoj “Odluci”, ali “Odluka” je samo podzakonski akt manje pravne snage od Zakona cije sprovodjenje olakšava i potpomaže,ali nikako ne može biti protivna Zakonu i što je najvažnije na štetu gradjana dok je suprotno dopušteno i podrazumeva se.

Peto, mandat može zakonskom reglementacijom samo na dva načina biti skraćen i to ukoliko delegat ne izvršava preuzete obaveze i izneveri očekivanja  svoje izborne baze tj.matične organizacije koja ga je delegirala i koja jedino može da mu uskrati poverenje opozivom pre isteka mandata ili,ako delegat iz ličnih razloga podnese ostavku.

Šesto, predlagao sam u nekim svojim tekstovima takodje i u Frankfurtu kao kompromisno rešenje pošto Nemačka ima najbrojnije rasejanje da konfliktnu situaciju razreši podzakonski akt tako što bi promovisao svih 7 spornih mandata što je moglo da se primeni i u Beneluksu, ali moj predlog je naišao na nerazumevanje zbog unapred donete rigidne beogradske odluke. Pošto je do kraja saziva ove Skupštine ostalo još samo 18 meseci ponovio bih svoj predlog u nameri da prevazidjemo postojeću situaciju prilikom neizbežne homologizacije Kancelarije eventualno amandmanom kojim bi bila neutralisana “Odluka” i njeno “pravno dejstvo” na ortodoksne formaliste i potvrdio već Zakonom utvrdjeni status delegata.

 Sedmo, bez namere da bilo koga omalovažavam ili nanosim štetu mislim da je prilikom koncipiranja rasporeda delegatskih pozicija učinjen niz propusta koje bi prilikom zakonske nivelacije trebalo korigovati i približiti realnom stanju stvari na terenu. Naime u Rumuniji ili Madjarskoj ima ukupno manje Srba nego u Minhenu o Beču da i ne govorim,a imaju po jednog predstavnika ili Bavarska ima više Srba preciznije rečeno srpskih gradjana nego cela Australija zajedno sa Novim Zelandom, a njih zastupaju 3 predstavnika u Skupštini. Nemačka kao najbrojnije rasejanje, najmanje 5 puta brojnije od Australije ima samo jednog delegata više.U potpunosti stojim na stanovištu da pomenute države moraju biti zastupljene kao države regiona sa srpskim nacionalnim manjnama kojima preti asimilacija i da Australija zbog koncentracija srpskih gradjana na velikom prostoru mora imati broj delegata koji ima, ali i Nemačka mora imati više delegata od broja koji nemože da pokrije zahteve tako brojnog rasejanja u državi od najveće ekonomske,političke i svake druge važnosti i značaja za Srbiju.

Osmo, u dopisu Kancelarije potpisanom rukom direktora gospodje dr.Slavke Drašković stoji: “Ukoliko dolazite za praznike u Srbiju javite se da se sretnemo, očekujemo vas u Kancelariji”. I “Molim vas da računate na mene i tim Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i na zajedničkom poslu” Da je tako bilo bi dobro, ali nije tako. Poznate floskule koje slušamo godinama i decenijama i pre osnivanja Ministarstva koje su bile i ostale samo prazne priče. Privatnim poslom putovao sam u Srbiju početkom decembra i mejlom sam pravovremeno zamolio gospodju Drašković za jenočasovni razgovor u sredu 05.decembra takodje i Aleksandra Čotrića. Odgovor nažalost nisam dobio, doduše A.Čotrić mi se javio mejlom dan nakon zatraženog termina i ponudio mi je alternativu u petak 07.12. uz izvinjenje da je propustio da pročita moj mejl. Pošto sam se pripremao za put nisam bio u mogućnost da prihvatim ponudjeni termin. Gospodja Slavka Drašković na moje veliko iznenadjenje uprkos činjenici da sam od ranije imao sa njom korektnu komunikaciju i razgovore o nekim po meni veoma korisnim i zanimljivim projektima koje je lično inicirala nije mi odgovorila pošto me je to se sad vidi sasvim jasno otpisala kao delegata. Do “Izveštaja” činilo mi se da je to bio običan previd, propust, ali po svemu sudeći to će biti pravilo po kojem će selektivno funkcionisati Kancelarija.

Sve ovo baca tamnu senku na Kancelariju i njene aktivnosti i bilo bi uputno što pre preduzeti korake kako se ova i slične situacije više nikad nebi ponovile u protivnom Kancelarija će obesmisliti samu sebe i svoju misiju, a sve na teret osiromašenih srpskih gradjana od čijih mizernih mesečnih prinadležnosti se finansira ovaj projekat. Ako se pod hitno ne obezbedi puno učešće predstavnika rasejanja u radu Kancelarije teško da će improvizacijama i manipulacijama biti od koristi onima zbog kojih je osnovana.

Srdačan pozdrav

Miodrag Kreculj,delegat
Skupštine dijaspore-Minhen
Član srpskog foruma Nemačke