Thursday, October 21, 2021
NaslovnaKulturaOdlazak Andrije Zafranovića - filmskog Šumahera koji je montirao najveća domaća dela

Odlazak Andrije Zafranovića – filmskog Šumahera koji je montirao najveća domaća dela



Kad kažem Andrija Zafranović, prvo što vidim je jedan vozač Formule 1, nešto kao Šumaher. Vozio je 300 na sat i ta njegova genijalna osobina da unapred i pre vas mnoge stvari vidi i predvidi, ne samo u montaži nego i u životu, činila ga je posebnim, jedinstvenim – kaže reditelj Darko Bajić.

Doajen filmske montaže, najbolji evropski montažer za 2017. godinu po mišljenju nemačkog filmskog časopisa „Kino-film šnit“, vlasik tri pulske arene, Andrija Zafranović, preminuo je u 72. godini. Majstor koji je radio na nekim od najvećih filmskih ostvarenja jugoslovenske i srpske kinematografije, poput „Balkanskog špijuna“, „Oca na službenom putu“, „Doma za vešanje“, „Karaule“ bio je dragoceni saradnik i u radu na poslednja dva Bajićeva filma – „Ime naroda“ i „Bićemo prvaci sveta“.

„Bio je to čovek sa kojim je pre svega bilo izuzetno družiti se, ali i neko od koga ste uvek mogli da očekujete pravi i dobar savet. Čast je bila imati prijatelja sa kojim možete da se ne slažete, čak i da se svađate, a da se volite. Kad odlaze veliki reditelji, glumci svi znaju za to, ali često ne znaju za montažera. A ovaj čovek je uradio nešto što je izuzetno važno, ne samo za jugoslovensku nego i za evropsku kinematografiju. Mnoge filmske reditelje naučio je da se bore za svoj film, do kraja i kako da iza tog svog filma stoje“, kaže Darko Bajić. 

Na primeru saradnje sa Zafranovićem, Bajić objašnjava i koliko je važan pravi odnos reditelja i montažera.

„Ako znate šta želite od svog filma, a montažer vam na pravi način predlaže prava rešenja, onda taj osnovni materijal koji ste snimili u montaži dobija dodatnu energiju, još jedno značenje više i postaje kompaktna celina koju će gledaoci pamtiti“, otkriva Bajić i dodaje da su Andrija Zafranović, kao i Vuksan Lukovac, dve velike zvezde jugoslovenskog i evropskog filma koje su u tom smislu unapredile istočnoevropsku kinematografiju. Prema njegovim rečima, to su dva poslednja momka koja su imala iskustvo filmske trake i nove digitalne tehnike.

Suštinu Zafranovićevog načina razišljanja i umeće njegovog montažerskog autorstva, Bajić poredi sa partijom šaha.

„Andrija i ja smo i kada smo pričali o filmu – igrali šah u glavi. Mi, koji smo se bavili filmskom trakom i filmskom montažom, naučili smo da pamtimo poteze, da pamtimo kadrove i ta igra šaha sa njim je zaista bila fascinantna. Ja sam u tome uživao, u ova dva poslednja filma koja sam radio sa njim“, dodaje Darko Bajić.

Status jednog od najvećih filmskih i televizijskih montažera, Andrija Zafranović stekao je zahvaljujući opusu koji, između ostalog, čine filmovi „Balkanski špijun“, „Čudo neviđeno“, „Otac na službenom putu“, „Dom za vešanje“, „Arizona drim“, „Kraljevski voz“, „Večernja zvona“, „Haloa praznik kurvi“, „Karaula“, „Čaruga“, „Džozefin“, „Jaguarov skok“, „Oktoberfest“, „Enklava“, „Ustav Republike Hrvatske“, „Ime naroda“, „Bićemo prvaci sveta“, „Kralj Petar Prvi“…

I uprkos činjenici da je Zafranović na čuvenoj praškoj akademiji diplomirao i magistrirao na filmskoj i TV montaži, uprkos podatku da je bio dugogodišnji redovni profesor i šef katedre na Akademiji umetnosti, kao i redovni profesor FAMU u Pragu, za Darka Bajića, on je ipak i pre svega „Šumaher iz montažerske fotelje“ koji misli i vozi – 300 na sat.

„Kad Andrija sedne u onu svoju „formulu“ u montaži, i krene 300 na sat, morate kao reditelj da budete izuzetno koncentrisani, da biste ga pratili. I da unapred predvidite njegov potez da biste se s njim na pravi način negde susreli u toj svetlosnoj brzini rada na filmu. Nije to bilo ubrzanje radi ubrzanja, to je ubrzanje radi koncentracije koju morate da imate u montaži. Andrija je stalno govorio „nema opuštanja u montaži, nemoj da mi sediš tu, nego ustani, gledaj film“. Ta njegova energija je davala energiju i meni i mnogim velikim rediteljima sa kojim je radio“, podseća Bajić na velike autore poput Kusturice ili Živka Nikolića čije je filmove Andrija montirao. Za njega, s obzirom na prepznatljiv montažerski rukopis, i Andrija Zafranović je – autor.

„Ljudi koji vole film, a Andrija je voleo film, i koji filmu posvete ceo život – jesu autori. On je bio ne samo autor filma, on je autor života u filmu. Uvek je znao da pronađe neki duhoviti otklon prema sceni, otklon prema radnji koja se dešava na filmu. Znao je da je osmeh najbolji način da delo komunicira s publikom“.

Otuda i Bajićevo uverenje da Andrijine zasluge u jugoslovenskom filmu stoje rame uz rame sa zaslugama njegovog brata, reditelja Lordana Zafranovića.

„Ono što je najlepše u svemu jeste ljubav i to njihovo međusobno poštovanje, ali isto tako i svađa. Andrija je mnoge stvari zamerao Loli, ali je po suštini to bila velika ljubav i bliskost, to znam jer ih dobro poznajem, i jedan i drugi su mi veliki prijatelji. A ono što im je svakako bilo zajedničko jeste ljubav prema filmu“, zaključuje Darko Bajić.





Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući