Ова Одисеја добила је свој наставак, трагедија једног доба страдања нашла је место у срцима становника Кастелана. О величини геста градоначелника ове мале општине и председника Скупштине аутономног региона Трентина господина Валтера Касвалдера да одају признање настрадалим Србима у тамним подрумима препуним мемле, влаге и без зрака светлости може се говорити само у императиву. Измучена тела глађу и жеђу, остављене душе, али не и заборављене. Прошле године подигнута је спомен плоча са уклесаним именима сваке пронађене жртве, ове године положено је цвеће у присуству министра за рад и запошљавање у влади Републике Србије Николе Селаковића, генералне конзулке Иване Стоиљковић из Трста, генералне конзулке Радмиле Селаковић из Милана, председника регије Валтера Касвалдера,гувернера Трентина Maуриција Гугатија, многих званица локалне самоуправе као и представника Удружење.
Ово је био наставак путовања кроз историју и кроз време. Лепо је знати и да међу врховима Трентина у Валагарини кроз столетне шуме пролази „Српски пут“, тим путем стиже се до места погубљења , до српскога гробља, како га и сами мештани зову, место које посећују и мештани и туристи.
Од данашњег дана на овоме месту страдања стајаће споменик, не само као знак обележја и отргнутости од заборава, већ као временски мост непролазности и пут који повезује наша два народа.
Пред спомеником се обратио наш министар Н. Селаковић, и наш академик, срце „Видовдана“, професорка Рада Рајић Ристић, уз пратњу гитаре Дејана Митића и Дамира Ристића , тихо и достојно наших страдалника.
Не може проћи без речи захвалности Валтеру Касвалдеру који већ 30 година прати рад нас Срба у овом региону , а и од самог оснивања нашег удружења његов допринос је непроцењив, као ни Про локу Кастелана Ћеи који са пуно ентузијазма већ пар година уназад организује окупљање, нити Музеју историје Трентина и Лабораторији за историјско истраживање “ Дон Заноли “ који се брину о историјском наслеђу овога краја.
Звоно мира, заштитни знак оближњег Роверета, изливено од топова земаља учесница у Првом светском рату давне 1924.и именовано Марија Доленс окупило је још једном и Србе и Италијане подсећајући колико је велики губитак за човечанство сваки рат.
На нама остаје да сачувамо сваки траг…
~ „Видовдан“ Трентино ~