Обраћање ратног ветерана Ненада Станића РОД-у

Драга и једина браћо! “

На муци се познају јунаци“ Заиста је све ово што се дешава са нама и овим друштвом мучно и болно. Некако нам не иде од руке да се снађемо и да нађемо начина да све то пребродимо. Много тога је против нас, али исто тако много тога је и до нас.

Покушавају људи нешто да учине али слаба вајда за опште добро. Мора се бити реалан, стање је катастрофално и никад горе када су у питању борачка и људска права, као и међу људски односи, нажалост. Елем, како је тако је, али не треба се мирити са тим стањем никада, иако ће оно још трајати, као што ће и наша борба трајати. Борба је доказ да смо живи! Ко се не бори, тај је мртав… Видовдан је наша голгота и наше Васкрсење. Ту одрицања и одустајања нема, нити га може бити. Ако је пропала држава, нисмо пропали ми, није пропала Отаџбина.

Препуштени сами себи, али уз Божију помоћ, борећи се, ми ћемо трајати. Када буде дошао тренутак да нас буде и 100 хиљада, биће нас. До тада не треба пропуштати све оне тренутке да будемо у братској слози и љубави, упорни, одлучни и истрајни, па и у најмањем броју. Зато браћо моја драга, треба изаћи на Видовдан, окупити се код споменика, Цркава, тргова, поменути и сетити се наше погинуле братије, на првом месту. То нама првима мора бити Света дужност, јер они су гинули пред нашим очима. Како ми будемо чинили, а не како нам буду други одређивали као и до сада, тако ће и бити.

Ми да се питамо и одлучујемо, а не други да нам кроје капу. Будемо ли такви, будемо ли људи прави и исправни, онда ће се и остале прилике и односи мењати, као и наша права и захтеви остваривати. Само такви можемо победити.

Да се на Видовдан обележава и дан ратних ветерана. Мртве не зборавите, живе поштујте… Живели!

Ненад Станић