Thursday, October 21, 2021
NaslovnaSvetNedoumice oko nuklearne energije i deset godina posle Fukušime

Nedoumice oko nuklearne energije i deset godina posle Fukušime


Deceniju posle nuklearne katastrofe u Fukušimi, pored problema s kontaminiranom vodom i zemljištem, stanovnici te oblasti se suočavaju s psihičkim problemima, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

S druge strane, dok je prva reakcija na nesreću bila gašenje nuklearnih reaktora, Japanu i pored nepoverenja javnosti ponovo razmatra veća upotreba nuklearne energije kako bi ispunio svoje ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Cunami izazvan zemljotresom magnitude 9 pogodio je severoistočnu obalu Japana 11. marta 2011, izazvavši smrt skoro 20.000 ljudi i topljenja jezgra nuklearnih reaktora u Fukušimi.

Japanska vlada je potrošila oko 300 milijardi dolara za obnovu cunamijem razorenog regiona Tohoku, ali je dalje zabranjen pristup oblasti oko postrojenja u Fukušimi, dok i dalje opstaje zabrinutost zbog radijacije i mnogi stanovnici iz tog kraja nastanili su se negde drugde, prenosi RSE.

Japan ipak ponovo raspravlja o ulozi nuklearne energije u energetskom snabdevanju, jer zemlja siromašna resursima želi da postigne neto karbonsku neutralnost do 2050. u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Od preostala 33 japanska komercijalna reaktora tek devet je odobreno za ponovno uključivanje u skladu sa sigurnosnim standardima posle Fukušime, ali samo četiri rade, u poredjenju sa 54 pre katastrofe.

U prvoj polovini prošle godine nuklearna energija je pokrivala samo šest odsto energetskih potreba Japana, u poredjenju sa 23,1 odsto za obnovljive izvore i skoro 70 odsto za fosilna goriva.

Demonstracije protiv nuklearne energije posle nesreće su s vremenom izgubile na snazi, premda i dalje postoji nepoverenje, ukazuje Rojters. Istraživanje iz februara pokazalo je da se širom zemlje 53 odsto stanovništva protivi ponovnom pokretanju reaktora, u poredjenju sa 32 odsto koji su za.

U Fukušimi je samo 16 odsto podržalo ponovno uključivanje reaktora.

Mada uklanjanje 900 tona otopljenog nuklearnog goriva iz havarisanih reaktora tek treba da počne a japanska vlada još nije smislila šta da radi s radioaktivnom zemljom nagomilanom u velike crne kese, problem u oblasti oko Fukušime, sada većinom nije kontaminacija, ocenjuje Ekonomist.

List ukazuje da je mali deo područja zabranjen za stanovanje, dok stope raka u regionu nisu porasle a zdravstveni rizici su mnogo manje izraženi nego što se strahovalo posle katastrofe.

U protekloj deceniji vladini napori na rekonstrukciji bili su usredsredjeni na infrastrukturu i dekontaminaciju zemljišta, ali, podvlači časopis, naglasak na fizičkoj rekonstrukciji promašuje poentu imajući u vidu da su stope depresije i anksioznosti medju stanovnicima Fukušime više nego dvostruko veće od nacionalnog proseka.

Bolesti poput dijabetesa i hipertenzije su češće, verovatno zbog kontinuirane anksioznosti i poremećaja. Uz to porodice su razdvojene, sredstva za život izgubljena.

Katastrofa u japanskim reaktorima označila je prekretnicu za nuklearnu industriju koja je nekada obećavala da će svetu dati gotovo neograničen izvor energije, piše Volstrit džurnal.

List ukazuje da su širom sveta kao odgovor na Fukušimu pooštreni propisi i odloženi projekti novih reaktora, dok bi, na primer, u Nemačkoj poslednji reaktor trebalo da bude ugašen sledeće godine.

Prerano je, međutim, reći da je nesreća u Fukušimi svuda ubila nuklearnu energiju, podvlači američki list i dodaje da je umesto toga, svet podeljen na bogate razvijene države koje se uglavnom plaše nuklearne energije i niz zemalja u razvoju, predvodjenih Kinom, gde nuklearna industrija još gaji nade za širenje.

Širom sveta 1. jula 2020. bilo je 408 aktivnih nuklearnih reaktora, što je pad sa 437 neposredno posle Fukušime, dok nuklearna energija proizvodi oko jedne desetine svetske struje, u poredjenju sa vrhuncem od 17,5 odsto pre četvrt veka.

S druge strane, globalni pokret za smanjenje emisije ugljenih gasova ponegde daje vetar u ledja nuklearnoj energiji.

Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije širom sveta je u izgradnji oko 50 reaktora, od čega 16 u Kini. Neke države poput Kanade razmatraju novu generaciju manjih reaktora.

Pre Fukušime, ističe Volstrit džurnal, nuklearna energija se uglavnom takmičila s fosilnim gorivima, dok danas bitku vodi s obnovljivim izvorima, posebno s energijom sunca i vetra. Pojedini stručnjaci ocenjuju da nema smisla raditi 10 ili 15 godina na novim nuklearnim elektranama s obzirom na brz pad troškova obnovljive energije i baterija za njeno skladištenje.

Zastupnici nuklearne energije, medjutim, kažu da obnovljivi izvori nisu nužno jeftiniji kada se uzme u obzir nepostojanost u snabdevanju. Oni takodje kažu da je cena nuklearne energije povećana zbog teške regulacije koja povećava gradjevinske i operativne troškove.

Ali, podvlači Volstrit džurnal, tu se uveliko nadvija Fukušima, jer sa sećanjem na radijaciju posle katastrofe javnost, a posebno u Japanu, opire se argumentima za slabiju regulaciju.

S druge strane, ukazuje Blumberg, zelena budućnost Japana zahteva povratak u nuklearnu prošlost, pošto će ta zemlja, da bi ispunila globalne klimatske obaveze, morati ponovo da pokrene gotovo svaki reaktor koji je zatvorila posle katastrofe u Fukušimi 2011. godine, a onda i da izgradi dodatne.

To je zastrašujući tehnički izazov koji će zahtevati od države da ubrza obnavljanje rada reaktora i pronađe trajno rešenje za problem skladištenja radioaktivnog otpada.

Jednako teško za vladu premijera Jošihide Suge biće da ubediti oprezne regulatore i širu javnost koja gaji duboku zabrinutost zbog bezbednosti.

Budući da se danas fosilna goriva poput tečnog prirodnog gasa i uglja koriste za proizvodnju većine električne energije u Japanu, samo za ispunjavanje pariskih ciljeva, Japan bi trebalo da poveća udeo nuklearne energije na 20 do 22 odsto do 2030. godine, ukazuje Blumberg i ističe da će za ambiciozniji cilj da zemlja do 2050. bude karbonski neutralna taj udeo morati da bude još veći.



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući