Saturday, October 23, 2021
NaslovnaEkonomijabankeNBS poziva na zdravorazumsku primenu stava Vrhovnog suda o troškovima kredita

NBS poziva na zdravorazumsku primenu stava Vrhovnog suda o troškovima kredita


Narodna banka Srbije danas je saopštenjem reagovala na, kako se navodi, “iznošenja u javnost brojnih neistina u vezi sa sporovima o dozvoljenosti ugovaranja kreditnih naknada”. Povod je što se u javnosti nakon donošenja dopune pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, kako se ističe – traži osnov za nastavak sporova.

„Kao i 2018. godine, nakon donošenja pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, sada se ponovo nakon donošenja dopune tog stava koristi jedna rečenica iz obrazloženja ne bi li se našao neki osnov za nastavak sporova“, ističe NBS.

Tada je to bila rečenica – banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč – što je u praksi prema navodima NBS, dovodilo do „apsurdnih zahteva da banka dokazuje specifikaciju i strukturu tih troškova“.

„Sada kada je VKS doneo dopunu pravnog stava u kojem je izričito naveo da je ta rečenica pogrešno protumačena, koristi se deo obrazloženja gde se navodi da ovaj dopunjen stav ne utiče na sporove ako se zahtev za utvrđivanje ništavosti temelji na tvrdnji da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu zadržavanjem jednokratnog nominalnog iznosa iz odobrenog kredita i njihovim istovremenim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu“, ističe centralna banka u saopštenju u kojem poziva na doslednu i zdravorazumsku primenu dopune pravnog stava VKS.

Matematička provera

U vezi sa tumačenjima ove rečenice, više puta iznetim u javnosti, koje se bazira na stavu da je banka dva puta naplatila naknadu ako je zadržala iznos naknade iz odobrenog kredita i uračunala taj iznos u efektivnu kamatnu stopu – ukazujemo da je to potpuno netačno, a što se matematički može proveriti.

„To tvrdimo kao institucija koja je ovlašćeni predlagač Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim je definisana i regulisana efektivna kamatna stopa i kao institucija koja je donela propis kojim se uređuje način obračuna efektivne kamatne stope“, ističe NBS.

Tu tvrdnju centralna banka potkrepljuje primerom.

„Ako se odobrava kredit u iznosu od 100.000 dinara, a ugovorena je jednokratna kreditna naknada dva odsto od tog iznosa, postoje dve mogućnosti koje su po svom materijalnom efektu apsolutno iste. Prva je da banka isplati celokupan iznos od 100.000 dinara, a da klijent nakon toga plati banci 2.000 dinara na ime naknade, iz sredstava koje je dobio od banke ili iz nekih drugih. Druga mogućnost, je da se skrate te dve radnje (da se prebiju potraživanja banke u vidu naknade, i korisnika u vidu iznosa odobrenog kredita) i da banka zadrži iznos od 2.000 dinara, ako klijent tako izabere. U oba slučaja nema nikakve dvostruke naknade“, ističu u centralnoj banci.

Naime, naplata ni naknade, ali ni redovne kamate ni glavnice, ne vrši se kroz efektivnu kamatnu stopu.

„Prosto, naplata obaveza po kreditu se ne vrši kroz bilo kakvu kamatnu stopu pa ni efektivnu kamatnu stopu, nego se vrši kroz rate kredita i jednokratna plaćanja naknada i troškova. Za razliku od nominalne kamatne stope koja služi da se obračuna iznos kamate, i to tako što se tokom otplate kredita ta kamatna stopa primenjuje na preostali iznos duga (koji se pritom stalno smanjuje pa je zato udeo kamate u rati kredita vremenom sve manji), efektivna kamatna stopa nije obračunska kategorija, ona ne služi da se obračuna iznos kamate, naknada i sl. Dok se nominalna kamatna stope upotrebljava da bi se utvrdio iznos kamate, efektivna kamatna stopa se dobija od već utvrđenih novčanih tokova (iznosa glavnice, ukupnog iznosa kamate, iznosa svih naknada i troškova i sl.) koji se diskontuju, na neto sadašnju vrednost“, ističu u NBS.

Efektivna kamatna stopa je, dodaje se u saopštenju – informativna stopa, koja služi da uporedi ukupne jednokratne i buduće novčane prilive i odlive, svodeći ih sve na neto (saldo priliva i odliva) sadašnju vrednost.

„Zato važi da ta stopa najvernije odražava ukupnu cenu kredita i zato je propisano da se prilikom oglašavanja efektivna kamatna stopa prikazuje uočljivije od drugih podataka o kreditu“, navode u NBS.

Takođe, matematički se, tvrde u NBS, može utvrditi i da je tvrdnja da se na plaćenu naknadu vrši obračun kamate – neistina.

„Kamata se obračunava na odobren iznos kredita, a na klijentu je da odluči da li će iz tog iznosa ili iz nekih drugih sredstava platiti jednokratnu naknadu“, ističu u centralnoj banci.

O zaštiti korisnika

NBS se osvrnula i na tvrde da zaštita korisnika finansijskih usluga postoji samo deklarativno, ukazujući da je „u najmanju ruku neukusno da bivši funkcioneri koji su bili nadležni za zaštitu konkurencije, uključujući i bankarski sektor, a za koje nam nije poznato da su uspešno sproveli bilo koji postupak prema bankama, sada komentarišu rezultate Narodne banke Srbije u oblasti zaštite korisnika“.

„Narodna banka Srbije je samo u prethodne tri godine u postupcima po pritužbama donela 22 rešenja kojima je bankama izrečena novčana kazna, 22 rešenja kojima je bankama naloženo otklanjanje nepravilnosti i istovremeno izrečena novčana kazna i šest rešenja kojima je utvrđena i zabranjena nepoštena poslovna praksa i ugovaranje nepravičnih ugovornih odredbi“, navode u NBS.

U više desetina slučajeva banke su, ističe se, otklanjale nepravilnost nakon donošenja nalaza.

„Pa, nije bilo potrebno donositi rešenja, a u stotinama slučajeva nepravilnost je otklonjena u toku postupka. Kada je reč o kontrolnim postupcima, u poslednje dve godine upućeno je šest pismenih opomena i izrečeno pet novčanih kazni. Pored toga, Narodna banka Srbije je uputila bankama desetine cirkulara kojima je ukazala na koji način banke treba da primenjuju pojedine odredbe propisa kojima su uređene finansijske usluge. Nažalost, budući da postoji opšti trend zloupotrebe prava koji se promoviše od onih koji zarađuju od masovnih sporova, Narodna banka Srbije ne može da objavi sadržinu svojih rešenja, nalaza i drugih dokumenata putem kojih prema bankama preduzima korektivne mere“, navode u NBS.

Zabrinjava, kažu,  i to što bivši nosioci javnih funkcija nadležni za zaštitu konkurencije ne mogu da prepoznaju šta je relevantno tržište bankarskih usluga, „pa tako ne razumeju da Narodna banka Srbije nije učesnik na bankarskom tržištu“.

„Narodna banka Srbije ne pruža ni građanima ni privredi bilo koje bankarske usluge, dok na deviznom tržištu učestvuje kao monetarna vlast, jer kupovinu i prodaju deviza na tom tržištu koristi kao jedan od monetarnih instrumenata za održavanje relativne stabilnosti kursa dinara. Narodna banka Srbije, takođe u ulozi monetarne vlasti koristi (reverzne) repo aukcije hartija od vrednosti kako bi uticala na likvidnost bankarskog sektora, a ne da bi se nadmetala sa bankama na tržištu“, ističu u NBS.

O uporednoj sudskoj praksi

Nigde, kako ističu u NBS, u uporednoj praksi nije zauzet stav da su troškovi kredita naplaćeni u dvostrukom iznosu, ako je zadržan jednokratni nominalni iznos iz odobrenog kredita i istovremeno uračunat u efektivnu kamatnu stopu.

„Razlog zašto ovakvog stava nema uporedno posmatrano je jednostavan – zato što je apsurdan“, ističe NBS.

Informacije o uporednoj sudskoj praksi u vezi sa kreditnim naknadama NBS naziva – nepotpunim.

„S tim u vezi, ukazujemo da je Savezni vrhovni sud Nemačke utvrdio da je jednokratna procesna bankarska naknada nedozvoljena, ali ne zato što banka nije dokazala o kojim troškovima je reč, odnosno njihov iznos i strukturu, i ne zato što je naknada dvostruko naplaćena zadržavanjem iznosa i njegovim uračunavanjem u efektivnu kamatnu stopu – nego zato što po mišljenju ovog suda cena za kapital mora da zavisi od ročnosti kredita, što kod jednokratne naknade nije slučaj. Naime, ovaj sud je definiciju ugovora o kreditu iz Nemačkog građanskog zakonika (koji se ipak delimično razlikuje od domaćeg Zakona o obligacionim odnosima) drugačije tumačio u odnosu na naš Vrhovni kasacioni sud i iz toga izveo prethodno naveden zaključak. Važno je istaći, da je nemački sud priznao da promena sudske prakse u vezi s ovim pitanjem dovodi do retroaktivnosti, pa je zato ograničio zahtev za povraćaj naknade na period od tri godine od dana kada je naknada plaćena, dok naš vrhovni sud nije našao za shodno da ograniči retroaktivnost domaće sudske prakse. Zanimljivo je da je nemački sud ipak dozvolio ugovaranje procenih bankarskih naknada u slučaju državne banke KfW, uz obrazloženje da ova banka daje kredite pod boljim uslovima od tržišnih, pa zato može da naplati troškove, iako se time ne dira u razloge zbog kojih je taj sud našao da je procesna naknada po sebi nedozvoljena“, ističu u NBS

Pritom, kako se dodaje, namerno se preskaču odluke vrhovnih sudova Češke, i posebno Austrije.

„Iako je naše građansko pravo više zasnovano na austrijskom, nego na nemačkom. Vrhovni sudovi ovih država doneli su potpuno drugačije presude, kojima su nedvosmisleno potvrdili pravo banaka da naplaćuju kreditne naknade i troškove“, ukazuju u Narodnoj banci Srbije.

Presuda u EU

Komentarišući presuddu Suda pravde EU u objedinjenom postupku u slučajevima C-224/19 i C-259/19, NBS ističe da „ovo nije format u kojem je moguće na adekvatan način opisati stavove tog suda“ i ukazuje da postoje brojne razlike u odnosu između domaćeg i španskog zakonodavstva, „pri čemu se u domaćoj sudskoj praksi presude uopšte ne zasnivaju na nepravičnosti ugovorne odredbe o naknadama, već na načelima obligacionog prava“.

„Pritom, sam sud pravde je u toj presudi posebno ukazao na specifičnost španskog propisa kojim je implementirana evropska direktiva o nepravičnim ugovornim odredbama (93/13). U svakom slučaju u toj presudi se navodi da ugovorna odredba ugovora o kreditu sklopljenog između potrošača i finansijske institucije kojom se potrošaču nalaže plaćanje naknade za obradu može stvoriti na štetu potrošača znatniju neravnotežu u pravima i obavezama ugovornih strana, kad finansijska institucija ne dokaže da ta naknada odgovara stvarno pruženim uslugama. Međutim, ako se imaju u vidu prethodne presude ovog suda kao što je to u slučaju C-621/17 – reč odgovara ne znači da iznos naknade mora da bude jednak troškovima u svakom pojedinačnom slučaju, nego da naknada predstavlja protivčinidbu za stvarno pružene usluge, odnosno aktivnosti banke“, navode u NBS.



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući