Thursday, October 21, 2021
NaslovnaZajedničke vestiMuzej nemačkog romantizma otvoren u Frankfurtu

Muzej nemačkog romantizma otvoren u Frankfurtu


U Frankfurtu na Majni otvoren je Muzej nemačkog romantizma, epohe koja je ostavila značajan trag u filozofiji, književnosti, likovnoj umetnosti i muzici.

„Svet mora da bude romantizovan, tako će ponovo da pronađe izvorni smisao“, napisao je filozof Georg Filip Fridrih fon Hardenberg, predstavnik ranog romantizma poznatiji i pod imenom Novalis. Romantizam je idealizovao čoveka i prirodu, težio je očuvanju mitova koji su tokom prosvetiteljstva izgubili na značenju. U centru pažnje bilo je „Ja“: Kako ja kao individua nešto osećam? Romantizam je osećanja stavljao iznad razuma.

Sve to ima ima svoje istorijske korene u periodu krajem 18. i prvoj polovini 19. veka. Epoha romantizma (1795. do 1848.) usledila je nakon prosvetiteljstva koje je u prvi plan stavljalo napredak, znanje, racionalnost. Romantizam je bio i reakcija na razvoj nauke i tehnike u svetu. U okviru industrijalizacije, ljudi su masovno napuštali sela i odlazili u gradove. Romantičari su tom trendu suprotstavili idealizaciju prirode, fantaziju.

Pojednostavljeno rečeno, romantizam je bio bekstvo od realnih političkih i društvenih previranja. On se od 1795. proširio po Evropi, u Engleskoj oko 1800, a u Francuskoj nakon 1820.

Težište ranog romantizma (do 1804.) bilo je u Jeni, gde su živeli Johan Volfgang fon Gete i Fridrih Šiler. Oni su tu 1794. sklopili prijateljstvo i izvršili jak uticaj na aktere ranog romantizma.

Oko njih su nastali kružoci – filozof Johan Gotlib Fihte se recimo sprijateljio sa Šilerom. Fihte se danas smatra filozofskom pretečom romantizma. „Apsolutno  – Ja, je naprosto ono što ono jeste i to se ne može dalje objasniti.“

Predstavnici razvijenog romantizma (do 1815.) prihvatili su ideje iz Jene, ali su se okupljali u Hajdelbergu. Ahim fon Arnim i Klemens Brentano tu su sastavili zbirku narodnih pesama, a nekoliko godina je u Hajdelbergu proveo i Fridrih Helderlin. U taj krug autora spadala su i braća Grim. Otkriveno je nemačko narodno blago, a mnogi radovi jezički su bili jednostavni. U centru pozornosti kasnog romantizma (do 1848.) bilo je ono neobično i ono tmurno, a težište je bilo u Berlinu. Obeležje kasnog romantizma bilo je i okretanje religiji. Najvažniji predstavnici tog perioda bili su E. T. A. Hofman, Jozef fon Ajhendorf, Klemens Brentano, Betina fon Arnim.

Književnost

Glavna stvaralačka grana u romantizmu bila je književnost. Kako bi izbrisala granicu između jave i sna, ona se često koristila misterijom kao stilskim sredstvom: tama, sumrak ili magla simboli su nestvarnih slika i halucinacija, mesečina je simbol tamne strane ljudske duše. Književni uzor bio je Geteov roman „Godine učenja Vilhelma Majstera“ (1796), a među važnija dela ubrajaju se i priče E. T. A. Hofmana ili Novalisov roman „Hajnrih fon Ofterdingen“.

Likovna umetnost

I u likovnoj umetnosti je u cilju brisanja granice između jave i sna često korišćena magla i sumrak. Groblje je postalo čest motiv. Čežnja i melanholija odražavale su se u pogledu uprtom daljinu, koji se često javlja. Poznati predstavnik je slikar Kaspar David Fridrih, a njegova slika „Planinar iznad mora magle“ (Der Wanderer über dem Nebelmeer) simbol je čitave epohe. Slikari u romantizmu često slikaju plavi cvet koji je simbol čežnje i ljubavi. Među najpoznatije nemačke slikare tog doba ubrajaju se Filip Oto Runge i Johan Vilhelm Širmer.

Muzika

Jedno od dostignuća romantizma je i širenje orkestara. Došlo je do podele na zabavnu i ozbiljnu muziku, a na klaviru je često improvizovano.
Muzika se u romantizmu oslobodila klasičnih formi i zauzela poziciju nasuprot bečkoj klasici Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena, pri čemu se ovaj drugi smatra i pretečom ili predstavnikom ranog romantizma. U muziku prodiru motivi iz narodnih pesama. Najpoznatiji predstavnici romantizma u muzici su Karl Marija fon Veber, Franc Šubert, Rihard Vagner i Johanes Brahms.

Muzej

Naučni institut Fraje Dojče hohšift deset godina je pripremao građu za Nemački muzej romantizma u Frankfurtu na Majni. Osnovu čine književna dela nemačkog romantizma koja je taj institut sakupljao više od stotinu godina. Muzej se proteže na tri sprata, na oko 1.200 kvadratnih metara. Od 14. septembra 2021. u njemu se mogu videti manuskripti, grafike, slike i upotrebni predmeti iz tog perioda. Tu su i rukopisi Klemensa Brentana, Novalisa, braće Šlegel i Jozefa fon Ajhendorfa.

Tu je i slika Kaspara Davida Fridriha „Večernja zvezda“ (Der Abendstern), „Noćna mora“ (Der Nachtmahr) Johana Hajnriha Fislija, slike Karla Gustava Karuza i grafike Filipa Ota Rungea.
Prvi muzej nemačkog romantizma u svetu nastao je uz Geteov muzej, s kojim ima mnogo poveznica. Za izgradnju muzeja, nemačka savezna vlada, kao i vlada pokrajine Hesen izdvojile su po četiri miliona evra, više od 1.500 privatnih donatora dali su još devet miliona, a grad Frankfurt poklonio je zemljište i 1,8 miliona evra.



Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući