„Apsurdno je da je u Srbiji registrovano više od 2000 medija, ali nemamo podatke koliko je u njima zaposleno ljudi koji imaju ugovor o radu. Raste broj zaposlenih sa labavim ugovorom o radu i zabrinjavajuće je što ti ljudi nemaju pravo na sindikalno organizovanje, na štrajk, na osnovna prava predviđena Zakonom o radu. Zato je nepravedno da reprezentativnost sindikata u medijima bude 15 odsto“, kaže Ivana Кovačić, predsednica Sindikata novinara Srbije u kompaniji Novosti.
Ivana Кovačić navodi da su od Novosti imale prve kolektivne ugovore među medijima u Srbiji koji je potpisan 2006. godine koji je predviđao brojna radna i profesionalna prava za zaposlene. Novosti su u poslednjih četvrt veka prošle nekoliko privatizacija, a u trenutku kada su bile u vlasništvu zaposlenih bio je vrhunac poštovanja ekonomskih i radnih prava.
Poslednji kolektivni ugovor u ovoj kompaniji istekao je pre više od godinu dana, a poslodavac ne reaguje na inicijative da bi trebalo da se potpiše novi. Sve više su zapošljavani prekarni radnici, sa labavim ugovorima, a stalno zaposleni prisiljeni su da odlaze iz kompanije.
„Zaposleni na neodređeno napuštaju jer su slabo plaćeni, obespravljeni. Takva je situacija u većini medija u Srbiji. Privatni vlasnici su protiv sindikata, iako nikada to otvoreno neće reči. Svi mehanizmi odlučivanja i upravljanja su u njihovim rukama. Zaposleni, čak i ako ima ugovor ne neodređeno vreme, ako organizuje sindikat u svom kolektivu, svestan je da poslodavac može da mu da otkaz, jer na primer, kaže da je promenio uređivačku politiku, pa mu nije potreban angažman tog zaposlenog“, navodi Кovačić.
Pretpostavlja i da je namera poslodavca u Novostima da prepolovi broj zaposlenih, a lošom organizacijom, nepoštovanjem normi, angažovanjem vikendima i noću ljudi su prisiljeni da sami odu.
„Pod okriljem ’teške finansijske situacije’ kupuje se vreme. Кada se god se pomene da su ugrožena prava ili je loše organizovan proces rada, da u redakciji neko trpi, a neko ne radi ništa, poslodavac kaže da sad nije vreme, da je situacija biti ili ne biti, da su Novosti u finansijskom ponoru za koji je pitanje da li će se izvući. I naravno sindikat onda utihne. To je stanje koje traje gotovo 20 godina“, kaže Кovačić.
Ako država ne reaguje, sindikati su nemoćni
Problem je i što poslodavci pokušavaju da proglase sindikate nemoćnim da zaštite prava radnika, pa se članstvo osipa. Međutim, ona navodi da se poslodavci oglušuju o zakon, a u takvim situacijama sindikati su nemoćni. Кao primer navodi otpuštene novinare Politike koje imaju pravosnažnu presudu da se vrate na posao i zaposlene u ugašenom „Sportu“ koji pokušavaju godinama na sudu da zaštite svoja prava. Zbog ovakvih situacija zaposleni gube poverenje i u sindikate, ali i u državu.
„Ako država ne reaguje kada treba da se primeni zakon, sindikat je nemoćan. Zaposleni gube poverenje, ne zato što sindikat loše radi, nego što država loše radi“, dodaje Кovačić.
SINOS, organizacija kojoj pripada insistira od svog osnivanja, već 20 godina, da se usvoji granski kolektivni ugovor za medije. Njime bi bio definisan minimum procesa rada, maksimalne norme… Jer kako kaže Кovačić, novinarstvo je kompleksna profesija i tu je teško definisati učinak, ponekad je potrebno i dve godine da se napiše dobar tekst. Smatra da bi takav ugovor štitio minimum prava i uticao da bude više zaposlenih na neodređeno vreme. Takođe, SINOS se zalaže i da se prag reprezentativnosti za sindikate u medijima snizi na pet odsto, sa sadašnjih 15, jer je u ovoj branši veliki broj zaposlenih sa labavim ugovorima o radu.
Novinare profesionalce zamenjuju „građanski novinari“
Sudbina zaposlenih u medijima, naročito onih koji rade u štampanim medijima je neizvesna, kaže Кovačić. Većina, pogotovo srednje i starije generacije je navikla na stare tehnologija ovog posla, a tržište sve više ide ka digitalnom novinarstvu. Takođe, pitanje je i koliko će novinar-profesionalac u budućnosti biti neophodan, jer svako sa „pametnim telefonom“ može da snimi nešto, napiše komentar i okači na društvene mreže.
„Menja se forma novinarstva, ali menja se i suština. Sve je manja potreba za profesionalnim novinarima, a sve aktuelniji postaju građanski novinari“, kaže Кovačić.
Uz to mladi nisu zainteresovani za dugoročno zapošljavanje, danas rade u Novostima, sutra prodaju sladoled, prekosutra ko za šta. Poslodavci prepoznaju tu psihologiju mladih, pa i u kompaniji u kojoj radi sve češće ih zapošljavaju preko agencije. Takođe, mladi vide da su sindikati obespravljeni, omalovaženi, a sindikati ne pronalaze način da ih privuku.
„Mladi vrlo dobro vide moć i da stariji ne mogu ništa da promene. Svesni su da živimo u materijalističkom, potrošačkom svetu. Poražavajuće je što su izgubili ideju da mogu da menjaju svet. Odrastaju sa idejom da nije potrebno menjati svet, potrebno je samo imati novca“, zaključuje Кovačić
Autor: Slađana Dimitrijević
