Cela Srbija je u psihozi, desetine hiljada građana na nogama, štete od poplava ljudi sami saniraju kako ko ume. Država pred našim očima puca po šavovima, a predsednica Vlade Srbije se inati sa pobunjenim narodom i nipodaštava opozicione predstavnike u Skupštini Srbije. Definicija raspada jednog društva, uživo. Ovo će sociolozi da izučavaju.
Osim neprimerenog ponašanja u Skupštini Srbije, predsednica Vlade priznala je negde usput da su rezultati privrede „jako loši“ i to na sednici Saveta za BDP. Jedva da se i znalo da takav savet postoji, da se sastajao od početka godine i vodio zapisnike u kojima sve piše.
Zapisnik sa Saveta za BDP beleži kako je premijerka utvrdila da sastanci ovog Saveta „nisu dali nikakve rezultate i da Vlada neće postići rezultate koji su postavljeni kao targeti“. Kako je odavno poznato, sastanci raznih saveta obično i ne daju nikakve rezultate, pa nismo ni sad iznenađeni. Rezultati nastaju uglavnom kad imate znanje, imate plan, želite dobro svojoj državi i u tom cilju radite.
Pošto nijedan od navedenih uslova nije ispunjen, takvi su i rezultati. Da nabrojimo ukratko: u prva tri meseca ove godine BDP je porastao svega 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dakle, mizerno. Naročito je podbacila građevinska industrija, pa za njom prerađivačka, a premijerka je vrlo zabrinuta i šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom, zbog velikih kiša.
Posebno su apostrofirani „nepotrebni zastoji u građevinarstvu i železnici“. Šta je ključno doprinelo i ovolikom privrednom rastu? Verovali ili ne – to je proizvodnja energenata. Posle velikog pada prošle godine, ovogodišnji oporavak EPS-a i povratak iz „mrtvih“ se u statistici beleži kao veliki skok, pa je to „poguralo“ i ovaj mizerni privredni rast. Da nije bilo potpunog kolapsa proizvodnje struje, koji je počeo u decembru 2021. godine i nastavio se tokom prošle godine, ne bi bilo nikakvog rasta. Ni ovih 0,7 odsto dosad.
Kao odgovor na ovu činjenicu, Vlada Srbije smenila je direktora EPS-a, o čemu nije ni obavešten po zakonu, pa i etici, nego je saznao iz medija. Toliko o tome. Šta čovek ovde može da analizira i objašnjava? Sve je nenormalno i naopako, toliko da ne postoji mogućnost da se napravi nijedan izuzetak.
Cifre su uglavnom dosadne, ali ovde je u pitanju naš život, pa preporučujem vašoj pažnji svega nekoliko: prihod budžeta od naplate PDV-a u realnim iznosima, kada se isključi inflacija koja je u aprilu dostigla 16,2%, smanjen je za više od 10%, iz čega se jasno vidi pad standarda stanovništva. Ukratko, narod slabije kupuje jer nema para. To pokazuju i podaci o prometu robe na malo, koji je opao za preko šest procenata. Prodaja neprehrambenih proizvoda, dakle svega što nije najnužnije, pala je još više, za preko osam odsto. Cene rastu, plate ne mogu da ih prate i ovo je rezultat.
Kako će se smanjivati inflacija, to nam predsednica Vlade ne govori. Ova tema nije privukla njenu pažnju. Ne govori nam ni šta će zemlja da radi sa privrednim rastom koji će po svoj prilici biti svega 1,5 odsto, ali ni to nije sigurno zbog velike neizvesnosti i još veće političke nestabilnosti.
Zašto je sad to bitno? Za privredni rast potrebne su investicije, kao i bolje upravljanje javnim resursima. Mi smo prethodnih godina imali strane investicije koje smo uglavnom privlačili subvencijama, jer nismo ni dosad mogli da ponudimo političku stabilnost i pravnu sigurnost. Tek sada nemamo političku stabilnost, Srbija kuva iznutra i pitanje je kad može da eksplodira, a vlast drži šibicu i igra se vatrom.
I da ipak nastave da dolaze strani investitori, činjenica je da oni teško mogu da razviju zemlju. To im nije ni namera ni cilj. Oni su došli da zarade, u svakom trenutku mogu da odu i da povuku svoj kapital. Zato pametne zemlje podstiču domaće investitore. Oni su tu, nemaju kud, stalo im je da ostanu i da rade. E takvih kod nas skoro da i nema.
Zašto? Prvo, domaći investitori ne mogu da računaju na povlašćeni tretman koji imaju stranci. Drugo, ako nisu politički na pravoj strani, to im je veliki rizik. Pravne sigurnosti nema, ako niste deo političke klike za vas nema ni posla ni zaštite. Ako neko iz klike baci oko na vaš posao, pomoći vam nema. Zato niko ne sme da ulaže svoj kapital ili, još gore, da se zadužuje, kad bukvalno ne zna šta će sutra biti. Svi koji su u privatnom poslu, a prinuđeni su da imaju posla sa državom a da pritom nisu deo naprednjačke klike, savršeno znaju o čemu je ovde reč. Pa vi onda radite.
Za poslednjih deset godina stvorena je doslovno nova naprednjačka klasa od ljudi koji ni sanjali nisu da će doći njihovo vreme. Na poslovima sa državom uspeli su da zgrnu desetine i stotine miliona, pa onda tim parama pokušavaju da kupe celu Srbiju, imaju opravdani osećaj da im niko ništa ne može i ne znaju kad je dosta. Oni sada ovaj poredak stvari već smatraju normalnim. Uživeli su se i pomislili da Srbija samo njima pripada.
Otuda ovoliki bes koji izazivaju protesti. Ko su sad ti koji protestuju, hodaju, bune se i šta oni uopšte hoće? Lepim rečima im nije moguće objasniti da ljudi hoće nazad svoj život i svoju državu. Ništa više, ali ni manje.
autor:BILJANA STEPANOVIĆ
