Tuesday, October 19, 2021
NaslovnaMedijiMagazinKraljevski raskalašan i poročan: Kako se albanski kralj provodio u Novom Sadu?

Kraljevski raskalašan i poročan: Kako se albanski kralj provodio u Novom Sadu?


U Novom Sadu živelo je mnoštvo znamenitih ljudi, ali malo je poznato da je među njima bio i jedan kralj –  Ahmed Zogu od Albanije.

Poznat i kao Zog I od Albanije ili Skenderbeg III, koji je tokom Prvog svetskog rata neko vreme, tokom 1916. godine, stanovao je u velelepnoj Orbanovoj vili, u ulici Cara Dušana 1.

Danas je, uzgred budi rečeno, nadograđena i izdeljena na otkupljene stanove, malo nalik na glamurozno zdanje kakvo je nekad bila.

orbanova vila danas (1)
Foto: Privatna arhiva

200 cigareta i damski budoari

Svedočenja o Ahmedovom boravku u Srpskoj Atini nema mnogo, ali se zna da se u apartmanu koji je zauzimao ceo sprat luksuznog zdanja zadržao nekoliko meseci i da ga je, iako beše raskošno namešten, opremio novim, najskupljim nameštajem.

Svakog jutra ispred kapije čekale su ga kočije kojima se vozikao po gradu i okolini.

orbanova-vila-748x420
Foto: Privatna arhiva

Pričalo se da je mladi plemić, koji je u to vreme bio tek ambiciozni potpukovnik albanske vojske, nemilice trošio novac na razuzdane zabave i kocku, te da je na skupe cigare (pušio je neverovatnih 200 komada dnevno!) počesto i opijate, davao pravo bogatstvo. Veliki ženskaroš, kicoš i kozer, uživao je naklonost gradskih dama koje su ga rado primale u svojim salonima, a po svemu sudeći i u spavaćim sobama i budoarima.

Nedostojan pedigre

Ipak, boravak u tadašnjoj Austrougarskoj za Ahmeda Muhtara Bedža Zogolija (tako glasi njegovo puno ime), nije bio motivisan samo željom za dobrim provodom: bila je to svojevrsna potraga za bazom iz koje je trebalo da istupi u pogodnom trenutku i osvoji vlast u svojoj zemlji. A da bi to ostvario, Zogu je bio spreman da ekvilibriše, da sedi, ako treba, i na tri stolice, da se okreće kao vetrokaz – prema svakoj sili koja je bila spremna da mu ponudi više moći, vlasti, novca…

Treba znati da je, ne samo radi takvog stava, budući albanski kralj nije bio naročito cenjen u Evropi jer se njegov pedigre smatrao nedostojnim.

Od junaka do pokvarenjaka

Ahmed je rođen u begovskoj porodici koja je vladala plemenom nastanjenim u oblasti Mat, u središnjem delu Albanije. Kao sedamnaestogodišnjak, istakao se u Balkanskom ratu hrabro se boreći protiv Turaka za nezavisnost koju je njegova zemlja stekla 1913. godine.

Albanija je posle toga postala poprište borbe za vlast i uticaj a prevagu je odnela Austrougarska koja je godinu kasnije na čelo  postavila beznačajnog plemića Vilijama od Vida, i proglasila ga knezom Albanije.

Ahmedov ujak Esad-paša Toptani, prosrpski orijentisan, bio je jedan od najvećih protivnika novog vladara, ali mladi Zogu opredelio se za Austrijanca, mada je održavao dobre kontakte i sa suprotnom stranom.  U međuvremenu, stekao je naklonost Srbije jer je dozvolio da srpska vojska, dok se povlačila preko Albanije, slobodno prolazi kroz teritoriju kojom je upravljao.

Nož u leđa braći Srbima

Vilijam od Vida svrgnut je već posle nekoliko meseci a Zogu je otišao iz zemlje, prvo u Italiju, da bi se, u jeku rata, najpre obreo u Beču, potom u Novom Sadu, odakle je otputovao u Rim. U Albaniju se vratio po završetku rata kako bi učestvovao u formiranju nove vlade, preuzevši tada resor unutrašnjih poslova, nešto kasnije i vojske.

kralj Zogu
Foto: Privatna arhiva

Previranja u novostvorenoj državi dovela su 1924. do puča i Zogu je pobegao u Beograd, prestonicu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Iznajmio je stan na Topčideru i uključio se u društveni život, a svedoci, isto kao i oni u Novom Sadu, pamtili su ga po razuzdanosti i rasipništvu.

Boraveći u Beogradu, Zogu je učvrstio svoj odnos sa Nikolom Pašićem, s kojim je čak potpisao tajni sporazum o uniji SHS i Albanije. S kraljem Aleksandrom imao je  poseban odnos koji bi se mogao nazvati pobratimstvom – srpski suveren pomogao mu je da povrati poziciju u svojoj zemlji i da postane predsednik republike.

Kruna bez vlasti

Međutim, lukavi Ahmed se, uprkos svemu, okrenuo Italiji. Od Musolinija je, naime, dobio obećanje da će mu pomoći da postane kralj i 1928. godine konačno je ostvario taj svoj san, ali cena je bila vrlo visoka – Albanija je, praktično, postala italijanski protektorat.

Krvna osveta kao Damoklov mač

Istorija pamti kralja Ahmeda Zogua I kao pohlepnog, surovog apsolutistu koji je nagomilao ogromno bogatstvo dok mu je narod bio gladan. Nemilosrdno je ubiojao političke protivnike, čije su porodice godinama bezuspešno pokušavale da sprovedu krvnu osvetu.

Zogu I preživeo je oko 60 atentata, a priča se da je onih koji su želeli njegovu krv bilo čak pet stotina. Zbog svih tih pretnji postao je paranoičan, priča se da je dozvoljavao da mu kuva samo njegova majka, a i tada bi sluge morale da probaju jelo pre nego što ga on stavi u usta.

Poniženja i bežanja

S druge strane, Musolini mu je iz godine u godinu sužavao ingerencije, nesmetano se šireći po mladoj državi, da bi na kraju zahtevao kontrolu nad vojskom, policijom i školstvom. Zogu je odbio novo poniženje i Musolini je 1939. godine naredio invaziju Albanije.

Kralj je s kraljicom i tek rođenim sinom Lekom I pobegao u Grčku, potom u Tursku, pa u Veliku Britaniju, gde je dočekao kraj rata.  Posle toga se preselio u Egipat, kod svog prijatelja kralja Faruka koji je svrgnut 1952. nakon čega se Zogu nastanio  u Francuskoj.

U Albaniji posle pola veka – ali u sanduku

Po završetku II svetskog rata, nova socijalistička vlast zabranila je Zoguu da se vrati u zemlju i on je do kraja života  ostao vladar u egzilu. Umro je u Parizu 1961. godine, a  njegovog naslednika Leku I, albanska skupština u egzilu proglasila je kraljem. Leka, koji se školovao u najprestižnijim engleskim školama, postao je uspešan biznismen, ali nije odustao od vladavine u Albaniji.

U nekoliko navrata pokušavao je da svoja kraljevska prava sprovede u delo, ali je referendum početkom ovog milenijuma zapečatio njegovu sudbinu –  Albanija do daljeg ostaje republika. Umro je 2011, a njegov sin Leka II nastavlja kraljevsku misiju. U međuvremenu, ostaci Zogua I preneseni su u Tiranu koja je, ako ništa drugo, i zvanično, glasanjem u skupštini, priznala da je nekada imala kralja.

Pismo kralja Nikole I prestolonasledniku Aleksandru uoči početka Prvog svetskog rata





Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući