Thursday, October 21, 2021
NaslovnaMedijiMagazinKada naši "stručnjaci" zdravo stablo "orežu u glavu" - osudili su ga...

Kada naši “stručnjaci” zdravo stablo “orežu u glavu” – osudili su ga na smrt



Da krenemo od naziva. Da bi poslastičar završio tortu neophodno je da je ukrasi nekom glazurom, fondanom ili šlagom: najslađim, najsjajnijim i najprivlačnijim završnim slojem – na engleskom “topping”.

Ista reč se na engleskom koristi i za invazivno orezivanje stabala.

Pre desetak godina bilo je očigledno veoma zgodno pozajmiti ovu slađu reč i izbaciti onu našu koju sam učio na Šumarskom fakultetu u Beogradu, a koja je bila opisna i u duhu našeg jezika – kresanje ili orezivanje u glavu. I kao da nije bilo dovoljno to što je jedan od glavnih razloga za seču platana u Bulevaru kralja Aleksandra bio taj što su platani devedesetih loše održavani i orezivani toping metodom što je potom dovelo do pojave truleži, mi smo i posle deset godina svedoci da se stabla po Srbiji i dalje orezuju na isti način.

Prosto je neshvatljivo da se to i dalje događa, da ni na jednoj sopstvenoj grešci ne možemo ništa da naučimo i da dok čitate ovaj tekst neko u Srbiji u glavu orezuje neko stablo.

Šta je zapravo to što se želi postići ovakvim skupim i ubitačnim orezivanjem?

Jedini razlog pored neznanja koji ja mogu da zamislim je to da velika i uglavnom starija stabla smetaju vazdušnim
kablovima elektro distribucije ili izgradnji novih zgrada i rekonstrukciji ulica.

Kako je uopšte došlo do toga da neko u program održavanja ubaci ovakav metod orezivanja?

Osnovni razlog je taj što su stabla nedovoljno redovno ili kvalitetno orezivana; ili su loše planirana u smislu da u su uskim ulicama sađena stabla koja formiraju široke krošnje koje ometaju saobraćaj ili izgradnju; ili su sađena ispod trase vazdušno vođenih kablova, dakle opet loše planirana.

Moguće je i da su stabla prestarela pa postoji opasnost da se debele i polutrule grane polome i padnu, ali ja bih se ovde zadržao na orezivanju zdravih, a ne bolesnih i trulih stabala.

Različite vrste različito podnose orezivanje. Ranije je bila praksa da se svakih 4-5 godina u glavu orezuju vrste koja dobro podnose orezivanje i ispunjavaju neki od već pomenutih razloga. To su pre svega platani, lipe, katalpe, bagrem, dud…

Međutim, takvo orezivanje dovodi do iznurivanja stabla koje na mestu velikog reza izbacuje desetine mladih izdanaka koji traže veliku količinu hranljivih materija iz korena, a malo toga mogu da vrate korenu fotosintezom jer jednostavno svi ti izbojci zajedno imaju 10x manju lisnu masu u poređenju sa onom koju je stablo imalo pre orezivanja. Fiziološki procesi u biljci su poremećeni i biljka počinje da stagnira.

Dalje, veliki rezovi su često nepravilno urađeni, kora je zacepljena, rezovi se ne pramazuju zaštitnim balzamom i na kraju se otvorena rana inficira i počinje proces truljenja.

Pored truljenja, na rezu koji praktično nikada ne može da u potpunosti zaceli (kalusira) kasnije se javljaju i rak rane i entomološke infekcije – odumiranje biljke je neizbežno. O estetskom aspektu da i ne pišem, to je nadam se svima već jasno. Orezivanje u glavu za biljku praktično predstavlja odloženu smrtnu presudu.

Koliko će stablo orezano na taj način živeti, zavisi od njegove starosti i svega po malo napisanog vezano za sam proces orezivanja, ali je definitivno sigurno da su mu godine odbrojane.

Poslednjih godina u SAD i Kanadi ovakvo orezivanje je strogo zabranjeno , u nekim gradovima se čak sankcioniše kaznama (500 USD za svako orezano stablo). Amerikanci su zaključili da je cena takvog orezivanja previsoka i to u svim aspektima.

Dakle, skupo je i rizično orezivanje, velika se šteta nanosi stablu i ekosistemu i mnogo je potrebno i vremena i novca da se takvo stablo ponovo zasadi i dostigne veličinu i habitus starog stabla pre orezivanja.

Kod nas se metod kresanja u glavu i dalje primenjuje, nadam se da ćemo ga stručnim planiranjem i održavanjem, uskoro, zajedno ispratiti u istoriju.

Autor: Nemanja Marinković, dipl.inž.pejz.arh/Eko straža

Kada smo asfaltirali drveće sve nenormalno postalo je normalno





Source link

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments

Decak on SLAVNE
Silvija on Izdajnici na kub
Sapcanka on Izdajnici na kub
Silvija on Izdajnici na kub
Marko on Bez Kralja valja
Sapcanin on Bez Kralja valja
Случајни пролазник on Šabac blizu uvođenja vanredne situacije
Silvija on 205 “meleona”
шапчан ин on Datum kojim treba da se ponosimo
Ponosni građanin Šapca on Šabac Vučiću na dar
Silvija on 27 puta ponovo!
Sapcanka on 27 puta ponovo!
Silvija on 27 puta ponovo!
Majko mila on Dva dripca
Milan Jovanović on Evo vam, u centar!
Milan on Kovid bitange
Silvija on Kovid bitange
Aleksandar Dimic on Kovid bitange
Majko mila on Trener
Silvija on Ko sada laže?
Vera on Kompleksaši
чивијаш on Dolazi nam Gospodar Jevrem
Baki on Fikus
Snežana Ranković - Đerić on Pohapsiti!
Vera on Pohapsiti!
Zoran Ignjatović on Pohapsiti!
Neko iz Mase on Dr Kon podneo ostavku
Milica on Alo smradovi?!
рат је био бољи on Okupacija
Sapcanin on Okupacija
Jasmina markovic Markovic on Aplauz podrške i večeras u Šapcu
Sapcanin on Savez za Tunguziju
Sapcanin on Sabornost
Sapcanin on Ja garantujem
Ljubisa on Raspamećena Srbija
Bramimir Kovacevic on Životinjska farma uživo
Filip Stanojevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Bramimir Kovacevic on Ministar lažov
Branimir Sretanovic on Od nikakvog đaka do v.d. direktorke
Sapcanin on Gudra
Silvija on Aferim afere
Sapcanin on Aferim afere
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Danijela on Pobogu dr Milimetre
Sapcanin on Pobogu dr Milimetre
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on Čuj boles’an!?
Silvija on
Silvija on Na evropskom putu
Sapcanin on Troguzje
Глас Разума on Glavu gore!
Dr Centimetar on „Pizderac“
Sapcanin on Milost, Vučiću!
Meleagris galopavo on ŠKOLSKOM ODBORU ŠABAČKE GIMNAZIJE
Silvija on Metodologija
Silvija on Protesti +RTS
Silvija on Dve Srbije
Silvija on DAJTE VLAST KULTURI
Silvija on Ne smemo stati!
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija Neskovic on Divan motivacioni govor
Silvija on “Daleko malo”
BOBAN on SNS stručnjaci
Никола on Ulaz na vašar besplatan
Silvija on Osuda Trajkovića
Miki T. on
Silvija on
Колега из Србије on Ako voliš svoj posao, nije teško mnogo raditi
Miki T. on
Sava on Pisma čitalaca
Sreten on Pisma čitalaca
Laufer on Pravno nasilje
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Silvija on MIŠLJENJE GRAĐANA
Podrinske on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Silvija on Dr Popoviću!
Maja Grujičić on Dr Popoviću!
Silvija on ANKETA
Silvija on BG izbori
Podrinske on Šabački SUP
Silvija on Šabački SUP
Marko Rankovic on Muftija, care!
Silvija on Bulšitizam
Са Цетиње на Дедиње on Šabačke štetočine
Mima on Metastaza
Sava on Metastaza
на липши воле до зелене траве on Raspad sistema
Marko Ranković on Vučićeva despotija
Dragan Filipović on Pomozite da Srđan progleda!
Marko Ranković on Otimačina oko fotelje
Marko Ranković on Naprednjačko bunilo
Marko Rankovic on Pajić+Vujković=Plivači!
Marko Rankovic on Dr Vujković – izdajnik
уз дужно поштовање према аутору on Fašizmom po Darvinu
HEIIIO on VALjEVSKA BATINA
Janko on VALjEVSKA BATINA
Саопштење ЦКСКЈ радним људима и грађанима: Умро је друг Тито on Demanti Sindikata Apoteke “Šabac”
Slobodan on Tajac o uhapšenima
Tebrareality on Tajac o uhapšenima
Marko Ranković on Tajac o uhapšenima
dragan on Hapšenje u Šapcu
SNSNAVRHUUVEK on PROTEST U ŠAPCU
сиротињо и Богу си тешка on Umesto od proizvodnje, poljoprivrednici više zarađuju od usluga
Dragance ( preko vode ) on Zelenović VS. Jančić
Slobodan on Bes, laž i kič
branislav sekulovic on Krivo je more (Panonsko)
необновљив ресурс - крвљу плаћен on Politika ne sme da utiče na raspodelu novca poljoprivrednicima
Vučićević on Vučić mrzi Šabac!
Rođeni ŠA on Vučić “lapo, lapo”!
а Професори, Магистри и Доктори добијају награде on Mladi fizičari promovišu Šabac kao grad znanja
Marko Rankovic on Mila lica s poternica
каљуга on Pajiću plivačino!
Podrinske on Super ste vi nama
Marko Rankovic on Super ste vi nama
већ виђено on Šta „bih“ Jančiću???
baba on 24. januar
Marko Rankovic on 24. januar
Dragance on 24. januar
civijas on 24. januar
гола истина о голом животу on Godišnji koktel za poljoprivrednike u Gradskoj kući