Feljton: Alhemija bombe (2/4)
POMIRENJE NAKON RASKIDA SA STALJINOM: Tito i Hruščov na Brionima
foto: vreme arhiv
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
“Vinča je bilo prvo ostvarenje snova naših revolucionara da izgrade nešto novo i značajno. Posle Hirošime ništa nije bilo novije i značajnije od nuklearne energije”, piše jedan od pokretača nuklearnih istraživanja u Vinči, Milorad Mlađenović. Rođen 1920. u Sarajevu, studirao je metalurgiju u Francuskoj, da bi kao pripadnik jugoslovenskog vazduhoplovstva rat proveo u Velikoj Britaniji i Severnoj Africi, a potom je na insistiranje Pavla Savića vraćen u zemlju gde je završio fi
Hvala Vam što čitate Vreme!
Članak koji ste otvorili dostupan je samo
pretplatnicima.
Pretplatite se na jedan od naših
paketa i čitajte tekstove iz najnovijeg broja bez ograničenja!
Interesuje Vas samo aktuelni broj?
Nikakav
problem.
Kupite samo aktuelni broj i PDF štampanog
izdanja.
