Координатор Савета за културу Покрета „РОД“, проф. др Здравко Малбаша је написао књигу “Први српски Codex-Diplomaticus“ која мења досадашња сазнања о овом делу историјског периода. Већ неколико месеци се одржава промоција књиге у разним градовима Србије и Републике Српске, где је изазвала велико интересовање у јавности.
„Први српски Codex-Diplomaticus“ је најтемељитија студија о судбини српских средњовековних оригиналних повеља, српских и босанских царева, краљева, банова и војвода. То је нова и другачија истина о ћириличном наслеђу у Дубровачком архиву и потпуно нова, другачија и једина могућа истина о судбини најстаријег дипломатског акта код свих јужнословенских држава и народа, о повељи Бана Кулина из 1189. године, која је украдена на мистериозан начин и налази се у Санкт Петербургу.
Piše: Zdravko Malbasa
Godišnjica najstarijeg diplomatskog akta od pre 830 godina.
29.augusta 2019. godine navršava se 830-ta godišnjica od izdavanja čuvene srednjovekovne povelje Bana Kulina, koju je bosanski ban Kulin izdao dubrovačkom knezu Krvašu i građanima Dubrovčanima.To je najstariji diplomatski akt kod svih južnoslovenskih naroda i država.Izdan je u 4 primerka na pergamentu, najverovatnije u pisarnici bosanskog bana koja je bila u Dubrovniku. Pisana je dvojezično, na latinskom i staroslovenskom ćirilicom.To je povelja darovnica kojom bosanski ban daje velike privilegije i slobode trgovanja na tlu Bosne.Ovaj tekst povelje daje značajne informacije o jeziku i pismu na tlu Bosne i na čitavom prostoru srpskih zemalja, kao i izvanredan politički kontekst od značaja za istoriju.Dva primerka povelje se danas nalaze u Dubrovačkom arhivu a treći, najstariji ili original se od 1840.godine nalazi na Odelenju slavistike pri Ruskoj Akademiji nauka u Sanktpetersburgu.Četvrti primerak, po svemu sudeći najstariji nije sačuvan niti je pronađen.
Kulinova povelja je definitivno dokument srpskog jezika i pisma i dokument srpskog kulturnog nasleđa.Nažalost, tako ne misle određeni politički ekstremi dnevne politike kao i neki nazovi naučni krugovi u okruženju.Skoro već 200 godina na sceni je panbošnjačka i pan-hrvatska euforija svojatanja ovog dokumenta kao i niza drugih.Sve se prisvaja, otima, krivotvori i falsifikuje na štetu srpskog jezika i pisma i erodiraju se i omalovažavaju glavni atributi srpskog identiteta, pre svega jezika i pisma.Za Bošnjake je to “rodni list” Bošnjaka, “lična karta”Bošnjaka, dokument pisan na “Bosančici” i stvar Bosanskog narodnog jezika.Na temelju ovog dokumenta i jedni, i drugi dokazuju da su oni sukcesori nad bitnim vrednostima srpskog nacionalnog bića.Iz čiste pakosti, zlobe i neznanja dokazuju i pišu da su srpski rodoljubi a sa njima i ruski lopovi i kradljivci ovog dokumenta i mnogih drugih koji su ukradeni u Dubrovačkom arhivu i prodati ruskom caru za novac.Sudbina ovog dokumenta još je totalno neispitana.Ostali su sve do danas nepoznati pravi kradljivci i oni koji su širili lažne vesti.Sada su rehabilitovani ruski konzul Jeremija Gagić, mitropolit sarajevski Đorđe Nikolajević i čitav niz srpskih prvaka koji nemaju nikakvog udela u krađi i rasprodaji blaga iz Dubrovačkog arhiva.Do današnjih dana nije se saznala prava istina o putevima koja dokumenta su, zajedno sa ovom poveljom nestala i koji su putevi i organizovani pljačkaši u Dubrovačkom arhivu.Jedne te iste laži se serviraju zadnjih 30 godina da u njih tako slepo i fanatično veruju Bošnjaci kao i Hrvati.Čak i ravnatelji Dubrovačkog arhiva se trude da izmisle što ubedljivije laži i konstrukcije i proglase srpske rodoljube poput Jevrema Obrenovića,knjaza Miloša, mitropolite Mušickog,Stratimirovića, Nikolajevića, te ruske konzule, bogate srpske tršćanske trgovce poput D.Frušića, kao i mnoge značajne istoričare, kao kradljivce ovih dokumenata.Povodom ove godišnjice kod Bošnjaka se piše na hiljade lažnih napisa koji nemaju veze sa istinom i naukom a kod nas, nažalost niti jednog članka.Ovim člankom želimo da upozorimo da je rečena konačna, dokaziva i proverljiva istina o tom dokumentu jer je sve rečeno i napisano u novoj knjizi Prof. dr Zdravka Malbaše, u izdanju Prometeja a pod naslovom Prvi srpski CODEX-DIPLOMATICUS.Naravno, tu je raskrinkana i besomučna jagma za ovim dokumentima, trgovini i sakrivanju istine o njima od strane srpske strane da se na kraju ne vidi ko je više štete naneo a sve iz ličnih i koristoljubivih razloga.Istina je konačno tu ogoljena, nemilosrdna i vidljiva i samo takvom istinom se brani i čuva srpsko nacionalno biće.Nadamo se da će ovaj članak a i ova knjiga dopreti do naučnika a i do svih dnevnih dušebrižnika nad srpskim pismom i jezikom.
Promocija knjige ”Prvi srpski Codex-Diplomaticus” u Banskom dvoru
