Predlažemo
“Režim Aleksandra Vučića je ušao u završnu fazu u kojoj pokušava da zadrži vlast. U Srbiji svaka vlast traje dvanaestak godina. U početku se vlast osvaja i učvršćuje, zatim se neprikosnoveno vrši, ali na kraju se brani i gubi. Ovo je glavna razlika ovih protesta u odnosu na prethodne. Režim je u defanzivi, mogućnost greške je veća”, kaže u intervjuuu za “Novu” Ivan Marović, jedan od lidera pokreta Otpor.
Proteste „Srbija protiv nasilja“ zvanično je organizovala opozicija, ali niko od njenih lidera nije isturen u prvi plan. Koja je pozitivna, a koja negativna strana takve odluke?
Pozitivno je što postoji nekakva struktura oko koje se protesti organizuju, nisu potpuno spontani, a s druge strane ta struktura ne ograničava učešće građana, nisu u pitanju mitinzi stranačkih aktivista, slično građanskim protestima 1996-1997. koje je organizovala koalicija Zajedno, ali su bili građanski protesti. Negativne strane ja ne vidim, stranke treba da isture svoje lidere u prvi plan kad budu izbori, sad je vreme da građani pokažu svoje nezadovoljstvo.
Mogu li protesti da opstanu bez vidljivog lidera, odnosno organizacije koja ih predvodi?
Bez lidera mogu, bez organizacije ne mogu. Kao i mnogo puta ranije, protest ima šansu da preraste u pokret, a društveni pokreti su najbolji način za obične građane da se organizuju, učestvuju u političkom životu i formulišu svoje interese, što će se potom odraziti i na političke stranke koje će svoje programe prilagoditi toj novoj društvenoj klimi. Pokret će pritom izroditi i lidere koji će biti otelotvorenje nove društvene klime. Neki od tih lidera će biti lideri političkih stranaka i učestvovati na izborima, neki će biti obični građani uključeni u društvene i političke procese na lokalnom ili na nacionalnom nivou.
