Da li će Toni Bler opet u mirovnu misiju na Bliskom istoku? – Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo i palestinski narod imali su odnos koji se najbolje može opisati kao problematičan – i pre vesti da bi bivši britanski premijer Toni Bler mogao da dobije ključnu ulogu u Gazi ako dođe do okončanja rata.

Naime, pre više od jednog veka, nakon raspada Osmanskog carstva posle poraza u Prvom svetskom ratu, Ujedinjeno kraljevstvo je od Lige naroda – preteče današnjih Ujedinjenih nacija — dobilo mandat nad Palestinom.

Međutim, pet godina pre toga, tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Artur Balfor, da bi dobio njihovu podršku u ratu, već je bio obećao cionističkim liderima u svojoj zemlji da bi „jevrejska domovina“ mogla da bude uspostavljena na teritoriji Palestine. Njegovo pismo na tu temu upućeno lordu Rotšildu postalo je poznato kao Balforova deklaracija.

Kao posledica tog pisma, došlo je do povećanog doseljavanja Jevreja u Palestinu. Iako je Balforova deklaracija navodila da se time ne smeju ugroziti prava lokalnog arapskog stanovništva, ljudi koji su tamo živeli — kao i arapski lideri u drugim zemljama kojima je obećana nezavisnost — osetili su se izneverenim od strane Britanije. To je označilo početak istorijskih i do danas nerešenih sukoba između Izraelaca i Palestinaca.

Kada Britanci više nisu mogli da obuzdaju sukob, 1947. godine vratili su svoj mandat Ujedinjenim nacijama. UN su potom predložile plan podele teritorije na jevrejsku i arapsku državu. Međutim, arapsko stanovništvo se osećalo duboko zapostavljeno – i tako je 1948. godine osnovana samo jevrejska država: Izrael. Ostalo je istorija.

Trampov „Mirovni savet“

Sve se to, naravno, dogodilo mnogo pre vremena Tonija Blera, rođenog 1953. godine. No, on bi ponovo mogao da preuzme neku vrstu upravljačkog mandata u tom regionu – barem ako se ostvari plan Donalda Trampa. Američki predsednik je nedavno predstavio plan u 20 tačaka kojim bi trebalo da se okonča rat u Pojasu Gaze koji besni već dve godine.

Nakon razoružavanja terorističke organizacije Hamas, Gazu bi trebalo ponovo izgraditi, a u tom prelaznom periodu njome bi upravljala vlada sastavljena od tehnokrata – pod nadzorom i upravom međunarodnog tela nazvanog „Mirovni savet“. Tramp namerava lično da predvodi to telo, ali Bler bi mogao da ima istaknutu ulogu u njemu – što nailazi na oštre kritike, ne samo u regionu.

Oštro negodovanje zbog kadrovskog rešenja – Toni Bler

Palestinski političar i borac za građanska prava Mustafa Barghuti izjavio je za CNN da bi „bilo bolje da on ostane u sopstvenoj zemlji i dozvoli Palestincima da sami sobom upravljaju […] umesto da nas ponovo izlaže kolonijalnoj vlasti.“

Još je oštrija bila specijalna izvestiteljka UN za palestinske teritorije, Frančeska Albaneze. „Toni Bler? Do đavola, ne!“, napisala je na mreži X. „Ruke dalje od Palestine!“ A zatim je dodala: „Možda bi trebalo da se sretnemo u Hagu?“

Albaneze je time aludirala na najmračniju mrlju u političkoj biografiji Tonija Blera, koja nije zaboravljena na Bliskom istoku: njegovu ulogu u ratu u Iraku 2003.

Rat u Iraku 2003. – katastrofa

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. u SAD, Bler je gotovo bezuslovno stao iza „rata protiv terora“ koji je pokrenuo američki predsednik Džordž Buš mlađi. Opozicija ga je ismevala nazivajući ga „Bušovim pudlicom“. Dve godine kasnije počeo je rat u Iraku, pri čemu su i Buš i Bler tvrdili da irački diktator Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje i da ga zato treba zaustaviti – što se kasnije ispostavilo kao netačno.

Trinaest godina kasnije, sedmogodišnja zvanična istraga rata pod vođstvom penzionisanog državnog službenika Džona Čilkota donela je nepovoljan zaključak: obaveštajni izveštaji o navodnom oružju za masovno uništenje morali su biti dovedeni u pitanje, a invazija nije smela da se sprovede.

Bler je godinama morao da se brani od optužbi da je ratni zločinac. Izveštaj parlamentarnog odbora zaključio je da Bler nije doneo „ličnu i dokazivu odluku da obmane parlament ili javnost“. Bler je prihvatio zaključke istrage i izrazio „žaljenje, kajanje i izvinjenje“ zbog grešaka koje je napravio.

Osam godina kao izaslanik za Bliski istok – i privatni biznis

Uprkos svemu tome, Bler je ostao aktivan na Bliskom istoku. Dan nakon što je 2007. podneo ostavku na mesto britanskog premijera, imenovan je za izaslanika za Bliski istok od strane takozvanog „Kvarteta“, koji radi na rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba, a čine ga Ujedinjene nacije, Sjedinjene Države, Evropska unija i Rusija.

Ali i tu je Bler sve češće bio izložen štrim kritikama, između ostalog zato što je paralelno s funkcijom koju je imao – sledio i brojne privatne poslovne interese na Bliskom istoku. Na toj funkciji proveo je osam godina, ali je ostvario vrlo malo konkretnih rezultata.

Palestinci su mu zamerili da je sve otvorenije stajao na stranu Izraela. „Drago nam je što odlazi. Trebalo je to da uradi još odavno“, komentarisao je tadašnji palestinski pregovarač Mohamed Štaje njegovu ostavku 2015. godine. „Nije učinio ništa za palestinsku stvar, već ga je Izrael koristio da opravda svoju politiku okupacije i izgradnje naselja.“

„Institut Toni Bler za globalne promene“

I nakon toga, Bler se vratio poslovnim aktivnostima i 2016. godine osnovao trust mozgova pod nazivom „Institut Toni Bler za globalne promene“ (TBI). Poznato je da je savetovao autoritarne lidere kao što su predsednik Ruande Pol Kagame i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman.

Navodno, zaposleni u TBI-ju su zajedno sa izraelskim poslovnim ljudima, učestvovali i u izradi plana posleratne obnove Gaze – što sam institut negira.

Taj plan je, između ostalog, predviđao stvaranje „Trampove rivijere“ i industrijske zone nazvane po Ilonu Masku. U februaru 2025. Donald Tramp je objavio video generisan veštačkom inteligencijom koji je vizualizovao tu ideju, što je izazvalo veliku javnu osudu.

Ipak, ono što bi se moglo opisati kao Blerova kontradiktorna istorija na Bliskom istoku očigledno ga nije nateralo da dvaput razmisli o mogućoj novoj ulozi u „Mirovnom savetu“ posleratne Gaze.

U saopštenju je novi Trampov plan opisao kao „hrabar i promišljen“ i „najbolju priliku da se okončaju dve godine rata, bede i patnje“. Nije se, međutim, izjasnio o tome da li će on lično igrati neku značajniju ulogu u njegovoj realizaciji.